Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet118/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   114   115   116   117   118   119   120   121   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

р з
ва^тида ва т^гри юборилиши 
купгина юк4умли касалликларни олдини олади.
Зардоблардан касалликларга ташхис цуйишда з^ам 
кенг 
фойдаланилади, яъни иммунологик 
реакцияларни ^уйишда 
кулланилади. Бунинг учун агглютинацияловчи, преципитация- 
лантирувчи, гемолизлантирувчи ва лизизлантирувчи зардоблар­
дан фойдаланилади. Бу зардоблар агглютинация, преципита­
ция, гемолиз ёки лизис реакцияларини цуйишда ишлатилади. 
Зардобларни диагностикада цулланилиши серодиагностика де­
йилади.
Н а з о р а т у ч у н са в о л л ар
9
1. Вакциналарнинг ^андай турларини биласиз?

2. Пассив иммунитет ^андай препаратлар ёрдамида з^о- 
сил килинади?
3. Аутовакцина нима?
4. Серотерапия, серопрофилактика ва серодиагностика 
деганда нимани тушунасиз?
12-6 о б. А Л Л Е Р Г И Я
Аллергия (лотинча alios — бегона, erqon — таъсир этиш) бу 
организмнинг турли хил бегона моддаларга (антигенларга) 
нисбатан юксак сезувчанлигидир.
Юксак сезувчанлик холатини юзага келтирувчи моддаларга 
аллергенлар дейилади. Аллерген булиб микроорганизмлар (бак­
териялар, вируслар, замбурурлар), микроб хужайраси ишлаб 
чикарадиган моддалар, з^айвонга мансуб булган оцсиллар (ту-
www.ziyouz.com kutubxonasi


хум, сут ва бошкалар), усимлик табиатли оцсиллар (цузик;о- 
рин, ер тути ва бошкалар), даволовчи гетерологик зардоблар 
ва бошкалар хисобланади.
Бу моддаларнинг барчаси тула цимматли антиген хисобла­
нади. Бундан ташкари гаптенлар хам 
аллергияни келтириб 
чицаради, улар организмдаги оцсиллар билан бирикиши нати­
жасида аллергик моддаларни хосил цилади. Бундан ташкари 
аллергияни аллергенлар (буёцлар, лаклар, совун ва бошкалар), 
маиший аллергенлар (чанг, мушук ва ит, хайвон жунлари, ёс- 
тик парлари ва бошцалар), усимлик аллергенлари (усимлик- 
лар гуллаётган вацтдаги чанглар), доривор моддалар (анти­
биотиклар, аспирин ва бошкалар) хам 
келтириб чицариши 
мумкин.
А л л е р ги я
— организмнинг турли хил агентларга узига хос 
гиперсезувчанлигидир. Уларнинг асосида антиген ва антитело- 
ларнинг реакцияси ётади. Организмга биринчи сафар кирган 
аллергенларнинг бири антителони хосил цилса, иккинчиси Т- 
лимфоцитларни сенсибилизациялайди. У ёки бу холДа '%ам 
узгаришларни хосил цилган аллергенлар билан цайта учрашиш 
организмнинг юцори сезувчанлигини орттиради. Бу аллерген 
билан цайта курашиш турлича намоён булиши мумкин. У ал- 
лергенга ва организмнинг иммунологик тузилиш характерига 
боглиц.
Барча аллергик реакциялар икки гурухга: тез юзага чика- 
диган ва аста-секин юзага чицадиган аллергик реакцияларга 
булинади.
Тез юзага чицадиган аллергик реакцияларга: анафилаксия, 
Артюс—Сахаров феномени, зардоб касаллиги, атопия (брон- 
хиал астма, поллиноз, крапивница (эшак еми) ва бошцалар) 
киради.
Аста-секин юзага чицадиган аллергик реакцияларга инфек­
цион аллергия, контакт дерматит, доривор аллергия киради.-

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   114   115   116   117   118   119   120   121   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish