Тижорат банклари фаолиятининг мазмуни ва назарий асослари


-расм. АТ “Алоқабанк”нинг капитал рентабеллик коэффициенти динамикаси



Download 1,05 Mb.
bet18/26
Sana08.04.2022
Hajmi1,05 Mb.
#537697
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   26
Bog'liq
Банк рентабиллиги ва уни бошқариш 1

8-расм. АТ “Алоқабанк”нинг капитал рентабеллик коэффициенти динамикаси27 (фоизда).
Расм маълумотларидан кўриниб турибдики, АТ “Алоқабанк” нинг капитал рентабеллик коэффициенти йиллар давомида ошиб бормоқда. Бунга асосий сабаб сифатида банкнинг соф фойдасининг ўсиш суръати банк устав капиталига нисбатан тезроқ бўлганидир.
Ривожланган давлатларда банк капиталининг рентабелликнинг ўртача нормаси 5 фоиздан 20 фоизгача бўлган оралиқда тебрансада, банкда эса бу кўрсаткич юқори эканлигини кўришимиз мумкин.
Банкнинг рентабеллик даражаси банкнинг фойдаси каби бир хил ўсишда таъминланмаган, аксинча пасайиш тенденцияга эга бўлган. Бу эса банкда фойданинг ўсиши банкнинг капитали ўсиши каби ошиб бормаган. Банкда олинган фойда асосан банк капиталини ўсишига йўналтирилганлиги билан изоҳланди.

  1. Бошқа мухим рентабеллик кўрсаткичларидан яна бири активларнинг рентабеллик кўрсаткичи (ROA) деб номланиб, банк активлари орқали олинган ҳар бир фойдани, яъни фойда ҳажмини характерлаб беради.

6-жадвал
АТ “Алоқабанк”нинг активлар рентабеллик коэффициенти28.(фоизда)



Йиллар

Соф фойда млн.сўм

Банк жами активлари

Активлар рентабеллиги

2012

13126,20

622688,9

2,11

2013

16310,90

690719,6

2,36

2014

20322,00

1005833,8

2,02

2015

27039,40

1189977,1

2,27

2016

32773,00

1560543,3

2,10

Таҳлил натижалари шуни кўрсатмоқдаки, банкда активларнинг рентабеллиги тебранишлар билан ўзгарган бўлиб, энг юқориси 2013 йилда 2,36 фоизни ташкил этган бўлса, энг қуйиси эса 2016 йилда 2,1 фоизни ташкил этган. Умуман олганда банк активларнинг рентабеллик даражаси пасайиш тенденцияга эга бўлган.


Шунингдек, банк активларининг фойдалилигини кўрсатишда даромад келтирувчи активлар яъни, бошқа банкларга жойлаштирилган активлар, қимматли коғозлар, кредитлар ва лизинглардан фойдаланилган ҳолда аниқланиш лозим бўлади.
ДБА = (СА - АНД) / СА = АПД / СА = 1 103 476,00 / 1560543,3 =0,707 = 70,7%
Бу ерда:
ДБА - активларнинг даромад базаси,
СА - жами (жамланма) активлар,
АНД - даромад келтирмаётган активлар,
АПД - даромад келтираётган активлар

Download 1,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   26




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish