Тижорат банклари фаолиятининг мазмуни ва назарий асослари


-жадвал АТ “Алоқабанк” жами активларининг таҳлили



Download 1,05 Mb.
bet19/26
Sana08.04.2022
Hajmi1,05 Mb.
#537697
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   26
Bog'liq
Банк рентабиллиги ва уни бошқариш 1

7-жадвал
АТ “Алоқабанк” жами активларининг таҳлили29.

Йиллар

Даромад келтирувчи активлар

Даромад келтирмайдиган активлар

Банк жами активлари

Сумма, млн.сўм

Жами активлардаги салмоғи, %

Сумма, млн.сўм

Жами активлардаги салмоғи, %

Сумма, млн.сўм

Салмоғи, %

2012

413678,20

66,43

209010,70

33,57

622688,9

100

2013

500490,00

72,46

190229,60

27,54

690719,6

100

2014

723808,90

71,96

282024,90

28,04

1005833,8

100

2015

932261,00

78,34

257716,10

21,66

1189977,1

100

2016

1103476,00

70,71

457067,30

29,29

1560543,3

100

Юкоридаги жадвал маълумотларидан маълум бўлдики, банкда даромад келтирувчи активлар улуши катта тебранишлар билан ўзгариб борган бўлиб, энг юқориси 2015 йилда 78,34 фоизни ташкил этган бўлса, энг куйиси эса 2012 йилда 66,43 фоизни ташкил этган. Умуман олганда даромад келтирувчи активлар улуши ўсиш тенденцияга эга бўлган. Фақатгина 2016 йилга келиб солмоғи 70,71 фоизга тушган.



  1. Банкнинг фойда маржаси банк томонидан олинган даромадлар таркибида фойда улушини аниқлашда фойдаланиб, Алоқабанк мисолида қуйидагича кўринишга эга:

К4 = Фойда / Даромадлар = 32773/ 210229,7 = 0,156 = 15,59%
Юкоридаги натижадан маълумки, харажатларни қоплашга йўналтирилган даромадлар улуши 84,41 фоизни ва даромадлар таркибида фойда улуши эса 15,59 фоизни, 2015 йилда эса 16,34 фоизни ташкил этган.



9-расм. АТ “Алоқабанк” нинг фойда маржаси30.
Кўриниб турибдики, банкнинг фойда маржаси 2010 йил бошида 35.1 фоизни ташкил этган бўлса, 2014 йилга келиб 23,2 фоизга тушиб қолган. Бу эса ўз навбатида, банкда фойданинг ўсиши даромадлар ўсиши билан мутаносиб равишда ошиб бормаган ёки харажатлар ўсиши фойданинг ўсиши билан мутаносиб равишда ошиб бормаганлигини кўрсатади.
Банклар фаолиятида рентабелликни ва самарадорликни ошириш учун банклар ресурс жалб килишнинг жахон амалиётида фойдаланаётган манбаларини ўз фаолиятига киритиш ҳамда ресурслардан юқори самара олиш учун мижозларга турли-туман банк хизматларини таклиф этиш керак. Шунингдек, банклар мижозларнинг талабларидан келиб чикиб ўзининг депозит сиёсати ва ривожланиш стратегиясини ишлаб чиқишса, албатта банк ресурсларидан самарали фойдаланган ҳолда юқори фойда олишга эришилади.
Банк активларидан фойдаланиш коэффициенти активлардан қайтиш даражаси, яъни қўйилмаларни бошқариш сиёсати самарадорлигини ифодалайди:
К5 = Даромадлар / Активлар = 1560543,3 / 210229,7 = 13,47%,
2015 йилда 13,91 фоизни ташкил этган.

Download 1,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   26




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish