3. Трансплацентар йўл билан- онадан йўлдош орқали болага ўтиш. Бу йўл
одатда ҳомиладор бемор аѐлларда кузатилади.
4. Ҳаво томчи орқали- ўпка токсоплазмози кузатилади.
Касаллик аломатлари паразит қайси аъзога жойлашганлигига боғлиқ бўлиб,
одатда асаб, жинсий, лимфа системалари, кўриш аьзолари шикастланади.
Токсоплазмоз сурункали касаллик бўлиб, ўзига хосбелгилари айтарли
кузатилмайди. Ҳаттоки одамлар орасида 30 % гача токсоплазмаларни ташиб
юрувчилар бўлиб, уларда мутлақо касаллик аломатлари бўлмаслиги мумкин.
29.
Гельминтлар – паразит чувалчанглар
Гельминтозлар -
паразит чувалчанглар чақирган касалликлардир.
Мамлакатимиз аҳолисининг кўпчилик қисми
гельминтозлар туфайли азоб
чекишган. Гельминтология ҳали фан сифатида таркиб топмаган ва
гельминтозларни олдини олиш усуллари ишлаб чиқилмаган бўлиб,
касаллардан айримларигина даволаниш имкониятига эга эдилар.Олдинги
асрнинг дастлабки йилларидан бошлаб, кенг тарқалган юқумли ва паразитар
касалликларга алоҳида эътибор берила бошланади ва гельминтозларни
олдини олиш борасида соғломлаштириш ишлари олиб борила бошланди.
Гельминтология фани асосчисиК. И. Скрябин таклифига кўра кенг
доирадаги, турли ҳудудларга экспедиция хизматлари тузила бошланди.1937
йилга келиб аҳоли гельминтофаунаси тўлиқ, ўрганилганлиги туфайли асосий
гельминтозларга қарши режа асосида курашиш имконияти яратилди. 1925
йилда К. И. Скрябин гельминтология фанига ва амалиѐтига янги
дегельминтизация услубини киритди. Ушбу услуб касалликни олдини олиш
ва даволаш йўлларини ўзаро мужассамлаштириш натижасида юзага келди.
Дегельминти¬зация деганда паразит гижжаларни улар жойлашган хўжайини
организмидан (асосий, оралиқ, қўшимча) холи қилиш ва гельминт
тухумлари,личинкаларини ўлдириш-йўқотиш тушунилади. Гсльминтозларии
тўлиқ йўқолиши учун гельминтоз чақирувчисини қириб ташлаш керак. Бу
янги услубни К. Е. Скрябин биринчи марта кўрсатиб ўтган ва девастация
услуби деб атаган эди. Девастация касаллик қўзғатувчисини
зоологик тур
сифатида ривожланишнинг барча босқичларида физик, кимѐвий, биологик
таъсирлар ѐрдамида имкони борича фаол йўқотилишини талаб қилади.
Девастация фақат онтогенези тўлиқ, ўрганилган гельминтлар учунгина
тааллуқли бўлади.Табиийки, қисқа муддат ичида мамлакатимизнинг барча
хyдудларида
одам
гельминтозларининг
барча
қўзғатувчилари
девастацияснии амалга ошириш мумкин эмас. Хозирги пайтда соғлиқни
сақлаш вазирлигининг биринчи навбатдаги
вазифаси тениаринхоз ва
анкилостомидозни бутунлай йўқотишга қаратилган. Девастация биринчи
марта бизнинг мамлакатимизда ришта - драгункулез касаллигининг
кўзғатувчисига нисбатан амалга оширилган. Драгункулез Осиѐ ва
Африканинг бир қанча жойларида кенг тарқалган бўлиб, Республикамизнинг
эски Бухоро вилояти ахолисининг анчагина қисми драгункулез билан оғрир
эди. Паразитнинг ривожланиш циклини
текшириш ва комплекс чора-
тадбирларни изчил равишда амалга ошириш Л. И. Исаевга риштани батамом
йўқотишига имкон берди. Ҳозир мамлакати¬мизда ришта манбалари тўлиқ
йўқотилган.Паразит гижжалар одатда ҳўжайинларини алмаштириб тараққий
этади. Хайвонларнинг тери-мускул қатламида ѐки ички органларида яшовчи
гельминтлар учун ушбу тирик организм паразит ҳўжайини бўлиб ҳизмат
қилади. Одам 150 дан ортиқ турдаги гельминтлар учун ҳўжайин бўлиши
мумкин. Уларнинг ярми ясси чувалчанглар бўлиб, лентасимон ва
сўрғичлилар гурухидан жой олган. Мамлакатимизда одам организмига
тушиши мумкин бўлган 67 турдаги гельминтлар аниқланган. Гельминтлар
икки хил гурухлардан ташкил топган: 1) геогельминтлар (аска¬рида,
острица, қил
бошли гижжа, анкилостома ва бошқалар); 2) биогельминтлар
(сўрғичлилар, цестодалар,ришта,трихинелла). Геогельминтлар -ҳўжайин
алмаштирмасдан ривожланади, бошланғич ривожланиш босқичи ташқи
муҳитда
боради.Биогельминтларнинг
тухум,
личинка
даврлари
ҳўжайинлари¬ни танасида ўтади ва ҳўжайин
алмаштириш билан
ривожланади.
Do'stlaringiz bilan baham: