Тиббиётнинг долизарб муаммоси


ЮРАК СОХАСИНИ КЎЗДАН КЕЧИРИШ



Download 1,37 Mb.
bet7/38
Sana24.02.2022
Hajmi1,37 Mb.
#188526
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   38
Bog'liq
Касаллик тарихи езиш кулланма

ЮРАК СОХАСИНИ КЎЗДАН КЕЧИРИШ.
Юрак букрисининг борлиги, юрак учи турткисини кўзга ташланиши. Агар кўзга ташланса, уни жойланиши (қобирға оралиқлари, умров уртаси чизиғига нисбатан туриши). Юрак учи турткиси сохасида систолик ичкарига тортилишлар ва юракнинг бошқа сохаларида. Юрак турткиси, юрак асосидаги силкинишлар ва хк.


ЮРАК СОХАСИНИ ПАЛЬПАЦИЯСИ.
Юрак учи турткисининг хоссалари: юрак учи турткисининг локализацияси, турлари (чегараланган, ёйилган, юрак турткиси, юракнинг учидагина), кенглиги, баландлиги, кучи, резистентлиги («мушук хириллашини»мавжудлиги), систолик ва диастолик дириллашларни юрак учида, асосида, жойланишини аниклаш.(агар бор булса)


ЮРАКНИ ПЕРКУССИЯСИ.
Юракнинг нисбий бўғиқ чегарасини аниклаш, унгда тўш суягининг ўнг қирғоғига нисбатан (сантиметрларда).
Ўнг томондан IV – қобирға оралигида, чапдан юрак учи турткисига нисбатан умров уртаси, чизигидан V – қобирға оралигида. Тепа томондан тўш суяги ёни чизигидан 1-1,5 см ташкарида 3 – кобиргада. Юракнинг конфигурацияси (меъёрда митрал, аортал) хар кайси, қобирға оралиғида туккилатиб иккала томондан аникланади: юракнинг кундаланг кесимини аниқлаш (унгдан, чапдан). Юракнинг мутлок бўғиқ чегарасини (унг, чап ва тепадан), қон томирлар тутамининг кундаланг кесимини иккинчи қобирға оралиғида иккала томондан тўш суягига караб туккилатиб сантиметрларда улчанади.


ЮРАК АУСКУЛЬТАЦИЯСИ.
Юрак тонларини бешта нуқтада эшитиб, характерлаш. Бунда хар бир нуқтада қайси юрак қопқоқчаси қаерда эшитилади ва қаерда жойлашган. Қайси тон хисобга олинаяпти.
I – тон юрак учида (аник, муътадил товушда, сусайган, кучайган, иккиланган, чўзилган).
II – тон: муътадил охангда, кучайган, (жарангдор) сусайган, иккиланган. Бедана ритми (от чопишсимон ритми, пресистолик, мезосистолик ва протодиастолик, маятниксимон ритм, эмбриокардия). Қаерда ўзгариш топилган бўлса, уларни кўрсатиш керак. Бир минутда юрак қисқаришининг сони.
Шовқинларни эшитиш: уларни юрак фаолиятининг фазасига богликлиги, систолик, диастолик (мезо, прото пресистолик) шовкиннинг холати: юмшок, шабадасимон, арра товушсимон ва бошкалар. Кучи: кучсиз ва бошкалар. Тембри юмшок, купол, баланд, паст. Давомлилиги: узун, калта, кучайиб борувчи, сусайиб борувчи. Энг кучли эшитиш жойи. Шовкиннинг таркалиш йули. Жисмоний харакатда уларнинг кучайиши ва сусайиши: перикарднинг сирпаниш шовкини. плевро – перикардиал шовкинларни эшитилиш жойи.

Download 1,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish