Тиббиёт олий таълимгохи талабалари учун дарслик



Download 3,53 Mb.
bet135/264
Sana20.03.2022
Hajmi3,53 Mb.
#502155
1   ...   131   132   133   134   135   136   137   138   ...   264
Bog'liq
урология дарслик 2

Натижаси.
Простата бези тошларининг асорати булмаган беморларда консерватив ва юкорида курсатилган оператив даволардан кейин уларнинг натижаси яхши булади.
Везикулит
Уруг пуфакчасининг яллигланиши везикулит (сперматоцистит) деб аталади. Касаллик гонококк ёки узига хос булмаган микроорганизмлар билан чакирилиши мумкин ( стафилококк, ичак таёкчаси, протей, энтерококк ва бошкалар). Везикулит купинча простатит, уретрит ва эпидидимитларнинг асорати булиб хисобланади. Бундан ташкари, инфекция узокда жойлашган яллигланишлардан гематоген йул билан уруг пуфакчасига киради.
Везикулит уткир ва сурункали булади.
Уткир везикулит тананинг юкори харорати 38-390С гача, хоргинлик, бош огриги, калтираш, чот ёнбош сохаларида ва тугри ичакда огриклар булиб , дефекация вактида уларнинг кучайишлари билан кузатилади. Эякуляция ва гемоспермия вактида огриклар пайдо булади. Агар везикулит уткир простатит билан бирга келса, унда простатит касалликнинг клиник куринишларини яшириб куяди.
Тугри ичакни пайпаслаб текширганда катталашган уруг пуфакчаларининг бирданига огриши (уретрадан ажралиб чиккан суюклик ёки сийдик ) унинг суюклигида куп микдорда лейкоцит ва эритроцитларнинг топилиши уткир везикулитнинг ташхисида катта ахамиятга эга. Шуни эсда тутиш керакки, уруг пуфакчалари юкорида жойлашган булса, уларни пайпаслаш имкони булмайди. Шунинг учун пайпаслаганда катталашган ва огрийдиган уруг пуфакчаларининг булмаслиги уткир везикулитнинг ташхисини инкор килмайди. Уткир везикулитда пиурия кузатилиб, сийдикнинг учта кисмини текширганда у асосан сийдикнинг учинчи кисмида аникланади.
Уткир везикулит давоси худди уткир простатитникига ухшайди. Антибиотиклар (бир кеча-кундузи ампициллин 1 граммдан 4-6 марта мушак ичига берилади, бир кеча-кундузи тетраолеан 0,5 г дан 2 марта венага юборилади, гентамицин сульфат бир кеча-кундузи 40 мг дан 4 марта мушак ичига берилади, бир кечакундизи 0,1 % солафур суюклиги 500 мл венага берилади, бир кеча-кундузи пенциллин 500000 ЕД дан 4 марта, стрептомицин билан 1 г дан 2 марта мушак ичига берилади) тайинланади. Кимъёвий антибактериал препаратлар кам тайинланади, улардан биринчи навбатда 5-НОК ёки нитроксолин (бир кеча-кундузи 0,1 г дан 4 марта), невиграмон (бир кеча-кундузи 1 г дан 4 марта), сульфадиметоксин ( бир кеча –кундузи 1 г дан 4 марта) , фурагин (бир кеча-кундзи 0,1 г дан 4 марта). Ич котишининг олдини олиш учун сурги дориларини куллаш керак ( бир кунда фенолфталиен 0,1 г дан 2 март , итшумурт пустлогидан 0,2 г дан 2 марта бир кунда ва бошкалар). Огрикни йукотадиган дорилардан купина (анестезин, белладонна ва бошкалар) шам дори шаклида кулланилади. Тана харорати пасайгандан кейин иссик муолажалар иссик ванна, ораликка грелка ва иссик микроклизмалар кулланилади. Агар уткир везикулит уруг пуфакчаларининг эмпиемасига айланса, бу холларда зудлик билан лперация килиш керак- йирингли жойни ёриш.
Сурункали везикулит купинча уруг пуфакчаларидаги уткир яллигланишнинг тула даволанмаган вактида пайдо булади. Беморлар ораликда тугри ичакда, бел думгаза сохасидаги огрикларга, сийишнинг бузилишига (поллакиурия), вакти-вакти билан сийдикни лойкаланишига, огрикли эрекция ва эякуляцияларга, спермада кон аралашмасининг пайдо булишига (гемоспермия), тундаги поллицияларга шикоят килади.
Беморнинг тугри ичагини текширганда простата безининг устида каттик булган ва бироз огрийдиган уруг пуфакчалари аникланади. Уруг пуфакчаларининг суюклигида (укалашда кейин) куп микдорда лейкоцитлар, хамда харакатсиз булган сперматазоидларнинг топилиши касалликнинг ташхисида мухим ахамиятга эга.
Сурункали везикулит ва сурункали простатитларнинг давоси антибиотиклар ва кимёвий антибактериал препаратларни куллаш, уруг пуфакчаларини укалаш, диатермия, ораликка шифобахш лой аппиликациялари ва тугри ичакка шифобахш лой, тампонлар, ромашка ёки антипирин билан иссик микроклизмалар, алькогол ва уткир овкатларсиз булган пархезларни куллашдан иборатдир.

Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   131   132   133   134   135   136   137   138   ...   264




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish