Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли


ВИРУСЛИ ГЕПАТИТЛАРНИНГ ОРИР ШАКЛИ ВА УТКИР ЖИГАР



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet252/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   249   250   251   252   253   254   255   256   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

ВИРУСЛИ ГЕПАТИТЛАРНИНГ ОРИР ШАКЛИ ВА УТКИР ЖИГАР 
ЭНҚЕФАЛОПАТИЯСИНИ ДАВОЛАШ
Диетотерапия. Уткир жигар знқефалопатиясининг прекома 
давркда оқсил моддалар 0,3—0,5 гр/кг гача камайтирилади, кома 
даврида мутлақо берилмайди. Чақалоқ болаларга сргиб олин-гая 
кукрак сути вадти-вақ™ билан бериб турилади. Каттароқ болаларга 
қанд қушилган л;ул мевалар, сабзавот ва гуручдан тайёрлангак 
бутқалар ва сут маҳсулотлари берилади. Бемор аҳ-воли тузала 
бошлаб кома ҳолатидан чиққандан сунг секин-аста парҳези 
кенгайтирилади.
Дезинтоксикақион терапия. Вирусли гепатитда одатда яққол 
кўринган дегидратақия х/элати ривожланмайди. Шунга қарамас-дан 
дезинтоксикақион терапия йулга қуйилади. Денис схемаси буйича 
бир ёшгача булган болаларда енгил дегидратақия ҳола-ти 
аниқланганда суткасига 130—170 мл/кг, 1—5 ёшли болаларга 100—
125 мл/кг, 6—10 ёшли болаларга 75—100 мл/кг ҳисобида суюқлик 
юборилади. Чакалоқ болаларни даволаётганда юбори-ладиган 
суюқлик миқдорини 180—200 мл/кг гача купайтириш мумкин, 
шундан 40 фоизини 
ОРИЗ 
орқали ичирилади. Инфузион терапия узоқ 
давом этган ҳолларда мабодо буйраклар фаолияти бузилиб шиш-
асқит синдроми пайдо булса юбориладиган суюқ-лик миқдори 
камайтирилади. Инфузион терапия давомида диурез, гемоглобин ва 
гематокрит курсаткичлари доимо назоратда булиши керақ Бемор 
организмининг суюқликка булган эх/гиёжи кисман 
ОРИЗ 
орқали 
қондирилади (овўатланиш ва суюҚлик ичиш хисобига). Парентерал 
пул билан юбориладиган суюклик миқдори беморнинг аўволига, қайт 
қилишига ва шунин'гдек 
ОРИЗ 
орқали қанча суюклик ичишига қара(б 
аниқланади. Чакалоқ болаларга вена орқали юбориладиган суюқлик 
миқдори кунда 300 дан 500—600 мл, 1—5 ёшда 500—800 мл, ундак 
катта ёшдаги болаларда 1 — 1,5 литрни ташкил қилади. Комада ётган 
бола юта олмаса венага юбориладиган суюклик миқдори 
купайтирилади. Умров суяги ости венасига урнатилган катетер 
оркали суюқлик-
•166


ни булиб-булиб юбориш мақсадга мувофиқдир. Бундай қилин-ганда 
гипергидратақия ривожланиши хавфи булмайди. Юборила-Диган 
суюқликнинг ярмини 10% ли глюкоза ташкил қилади. Ор-ганизмда 
глюкозани яхши сарфланиши учун (6—8 гр глюкозага 1 бирлик 
инсулин ҳисобкдан) томчилайдиган мосламага инсулин қушилади. 
Қондаги қанд миқдори текшириб турилади. Чунки жигар 
энқефалопатиясида гипогликемия юз бериши мумкин.
Дезинтоксикақией терапияда синтетик коллоидлар алоўида урин 
эгаллайди. Гемодез, неокомпенсан, реополиглюкин чақалоқ 
болаларга 10—15 мл/кг ҳисобидан, каттарок болаларга 300—200 мл 
миқДорида юборилади. Бу препаратлар урта хисоб билан қонда 12 
соатгача сақланиши мумкин. Шу сабабдан уларни 12 соат ва купроқ 
вақт утгач қайтатдан қуйиш мумкин. Бу препаратлар катта ёшдаги 
болаларга ҳар минутига 16 18 томчи. чақа-лоқ болаларга эса 10—12 
томчи тезлигида юборилади.
Оқсил препаратлар — плазма ва альбумин ҳам дезинтоксикақион 
хусусиятга эга. Чақалок болаларга плазма ва альбумин-нинг 5—10% 
ли эритмаси 10 мл/кг ўисобидан, каттароқ болаларга эса 100—150 мл 
миқдорида тайинланади. Беморларга суюқ-лпк берилаётганда сийдик 
хўйдайдиган дорилар ҳам тайинлаш керак (томчилайдиган 
мосламага лазикс ёки эуфиллин қуши-лади).

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   249   250   251   252   253   254   255   256   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish