Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet165/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   161   162   163   164   165   166   167   168   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

ЛЕЙШМАНИОЗЛАР
Лейшманиозлар одам ва ҳайвонларда учрайдиган трансмис-сив 
касаллик булиб, уларни лейшманийлар қузгатади ва искаб-топар 
чивинлар тарқатади. Лейшманиозларнинг икки хил фор-маси 
маълум: 1) висқерал лейшманиоз (ички органлар лейшма-ниози); 2) 
тери лейшманиози (ёмон жароҳат).
ВИСҚЕРАЛ ЛЕИШМАНИОЗ
Висқерал лейшманиознинг икки тури бор: 1) антропоноз вис-
қерал лейшманиоз ва 2) зооноз висқерал лейшманиоз.
ў.'.ьўистонда учрайдиган кала-азар антропоноз висқерал лейш-
маниоздир.
Зооноз висқерал лейшманиозга: а) Урта денгиз ва Урта Осиёга 
мансуб висқерал лейшманиоз ёки болалар кала-азари; б) Шарқий 
Африкага мансуб висқерал лейшманиоз, .в) Америка қитъасига 
мансуб висқерал лейшмаяиози киради.' Урта Осиёга мансуб 
висқерал лейшманиоз -— болалар' кала-азари камдан-кам учрайди.
312


Урта Осиё висқерал лейшманиози (болалар кала-азари) узоқ вақт 
давом этадиган иситма, спленомегалия, гепатомегалия, анемия 
билан характерланадиган сурункали трансмиссив касаллик-дир. Бу 
лейшманиоз Кавказ орти республикаларида ҳам учра-ши мумкин.
Тарихий маълумот. Бу касалликни илмий асосда урганиш ут-ган 
асрнинг охирларида бошланди. 1897 йилда тошкентлик хар-бий врач 
П. Ф. Боровский тери лейшманиозини қузратадиган ду-малоқ 
паразитларни топди. 1903 йилда ўиндистокда инглиз врач-лари 
Лейшман ва Доновак кала-азар билан огриган беморнинг талогидан 
шу касаллик қузратувчисини топдилар. Лейшман ва Донован топгак 
паразитлар ташқи куриниши ва бошқа жихатла-ри буйича Боровский 
кашф этган паразитларга жуда ухша? эди. 1908 йилда Жазоирда 
франқуз олими Николь Урта денгиз ҳавзасида учрайдиган висқерал 
лейшманиозкинг қузратўвчисини топди. Николь бу касалликнинг 
манбаи ҳайвонлар (итлар, бур-сиқлар) булса керак деб гумон қилди. 
1927—1929 йилларда Тош-кентда Н. И. Ходукин ва М. С. Софиевлар 
висқерал лейшмани-ознинг манбаи дайди кучуклар эканини исбот 
қилдилар. 1935— 1952 йиллар давомнда Каспий орти чуллари, 
Ашхабод яқинида-ги жойларда ва Мурроб дарёси водийсида олиб 
борилган илмий тадқиқотларда (Н. М. Лбтишев, П. П. Перфильева ва 
П. А. Петришева) касаллик эпидемиологиясини ҳар жиҳатдан урга-
нилди. Далиллар кемирувчи ҳайвонларнинг инида яшовчи флебо-
томус (искабтопар) лейшманиозларнинг иккала хилини (тери 
лейшманиози ва висқерал лейшманиозни) тарқатишини куреатди.
Этиологияси. Висқерал лейшманиоз қузратувчиси содда ҳай- 
вонлар (рго!огоо) авлодига мансуб булиб, ҳужайралар ичида 
яшовчи паразит — лейшманий донованидир (Ье15Нтап1а 1 
Оопауат). Одам ва хайвон организмида учрайдиган лейшманий- ! 
лар думалоқ ва тухумсимон шаклда булиб, катталиги 3—4 мик- I 
рон атрофида. Романовский усули билан буялганда бинафша | 
рангли иккита (биттаси каттароқ, иккинчисн кичикроқ) ядроси I 
куринади. Улар узунасига булиниб, купаяди. Лейшманийларни ! 
купайтириш учун суяк кумиги ёки талокдан олинган пунктат ; 
ННН белгиси билан маълум озуқа моддасига экилади. Бу озу- I 
қа моддасига фибринсизланган қон қушилади. Лейшманиклар | 
22—30 
даража 
илиқда 
яхши 
купаяди,
|
Эпидемиологияси. Инфекция манбаи лейшманиоз билан ка- I 
салланган дайди итлар, бурсиқлар, бурилар, тулкилар ва кеми- | 
рувчи ўайвонлар ҳисобланади. Касалликни тарқатадиган искаб- •; 
топар чивинлар — флеботомуслар ҳаво ҳарорати 6 дан 18 дара- I 
жагача булган жойларда яшайди. Искабтопарнинг ургочиси одам 
ва юқорида қайд қилинган ҳайвонлар қонини суради. Улар ер- I 
тулалар, п'а'хса .девор каваклари, саройлар, омборларнинг оз- | 
гина намлиги бор жойлари, ахлатхойалар, ҳожатхоналарда, шу- I 
ниягдек Кемирувчиларнинг уялари, паррандаларнинг инида тух- 
ум 
қуяди.
;
313 1


Иекабтопар лейшманиоя билан огриган бемор ёки вужудида 
паразит бор ҳайвонларни чааданида қонини суради. Унинг ҳазм 
йулининг олдинги. қисмида паразит купайишииинг лептомонад 
дазрини бошдан кечиради. Паразитлар купайишда давом этиб туриб, 
ўашаротнинг 
ТОМОРИ ТОЫОН 
сурилади ва 7 кунда унинг 
ОРИЗ 
бушлирига тушади. Дна шу искабтопар 
СОРЛОМ 
одамни чақ-қанда 
касалликии юқтнради (траисмиссив усул). Бу искабтопар-лар узига 
қулай булган маълум иқлим шароитида яшайди. Де-мақ лейшманиоз 
ҳам ана шу искабтопарлар яшайдиган жойлар-дагина учрайди. 
Лейшманиоз табиий учоқли касалликдир. У билан асосан уша 
учоқларга 
янги 
келган 
одамлар 
касалланади. 
Геологлар, 
кўурувчилар, археологлар, қумлик па чул жойларда жойлашган 
харбий қисм солдатларида учрайди. Урта Осиё ва Кавказ орти 
республикаларида лейшманиозникг эндемик учоқ-лари мавжуд. 
Висқерал лейшманиоздан сунг умрбод давом эта-диган иммунк;ет 
ҚОЛЕДН
.
Патогенйзя ва патологнк анатомияси. 1\онга, тушган лейшма-
нийлар ретикулоэндотелиал система оргаиларига жойлашиб олиб, 
купаяди ва бу органларда ретикуло-гистоқитоз характери-даги 
узгарвшларга сабаб булади: жигар, талоқ катталашади, уларнинг 
функқияси бузилади. Суяк кумиги ҳам зарарланиб, фаолияти издан 
чикдди. Баъзи беморларда чивин чакдан жой-да бирламчи аффект-
тугунча пайдо булади, регионар лимфа тугунлари катталашади.
Ретикулоэндотелиал органларида паразит таъсири натижаси-да 
антителолар — аввало иммуноглобулин М, кейинроқ иммуно-
глобулин О пайдо булади. Лейшманинларнинг парчаланиши ва 
метаболизм натижасида хосил булган моддалар интоксикақияга 
сабаб булади.
Дамма органларда (жигар, талоқ, суяк кумиги, лимфа тугунлари, 
ичақ буйрақ упка ва бошқа органларда) эндотелиоз-га хос аломатлар 
курилади. Ретикулоэндотелиал система туки-масида гиперплазия 
бошланади. Гипохром анемияга хос белги-лар пайдо буладя.

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   161   162   163   164   165   166   167   168   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish