Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли


РЕСПИРАТОР-СИНҚИТИАЛ ВИРУСЛИ ИНФЕКЦИЯ



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet136/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   132   133   134   135   136   137   138   139   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

РЕСПИРАТОР-СИНҚИТИАЛ ВИРУСЛИ ИНФЕКЦИЯ
Респиратор-синқитиал инфекция интоксикақия ва нафас йул-
ларининг асосан пастки қисмида юз берадиган узгаришлар билан 
таърифланадиган уткир вирусли касалликдир. Бу касаллик вирусини 
биринчи марта 1956 йили Моррисен кашф этади. Америкада 
маймунлар орасида ринит касаллиги тарқалган вактда (1956 йил-да)
Моррисен маймундан ана шу касаллик вирусини ажратиб
18-36
273


олишга муваффақ булди. 1957 йилда Ченок бронхиолит ва пнев-
мония билан огриган ёш болалардан ҳам худди ана шунга ухшаш 
вирусни ажратиб олди.
Этиологияси. 
Распиратор-синқитиал вируснинг катталиги 90— 
120 нм атрофида. Унинг РНК си ва к'омплементни бириктирадиган 
антигени бор. Бу вирус товуқ эмбрионида купаймайди. Тирик 
туқимада купайганда узига хос «синқития» ҳосил қилади. Шу са-
бабдан уни синқитиал вирус деб юритилади.
Бу вирус ташқи муҳитда чидамли эмас, қиздирилганида ва турли 
дезинфекцияловчи моддалар таъсирида тез ҳалок булади.
Эпидемиологияси. 
Инфекция манбаи бемор одам ҳисобланади. 
Касаллик ҳаво-томчи йули билан юқади. Бу инфекция купинча ёш | 
болаларда, жумладан чақалоқларда учрайди. Болалар богчала-рида 
баъзан бу инфекциянинг эпидемияси қайд қилинади, бундай эпидемия 
одатда 2 ҳафтадан 3 ойгача давом этади. Катта ёшдаги одамларда 
касаллик спорадик х_олда учрайди ва енгил утади. У йилнинг ўамма 
мавсумида учрайверади, совуқ вақтда купроқ булади.
Латогенези ва патологик анатомияси. 
Респиратор-синқитиал 
вирус купинча нафас, йулларининг пастки қисмини зарарлайди, 
бунда шиллиқ парда яллирланиб, шишади. Айниқса болаларда тра-
хея, катта-кичик бронхлар ва упка альреолаларида шилимшиқ 
тупланади, иккинчи томондан, бронх ва бронхиолалар т'ортишиб, 
қисқариши, яъни спазми натнжасида нафас йуллари баъзи жой-ларда 
бекилиб қолади. Бунинг оқибатида ателектаз ва эмфизема 
бошланади. ўПневмония авж олишида вирусдан ташқари бакте-
риялар ўам иштирок этади.

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   132   133   134   135   136   137   138   139   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish