Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли


РЕСПИРАТОР МИКОПЛАЗМА ИНФЕКЦИЯСИ



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet140/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   136   137   138   139   140   141   142   143   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

РЕСПИРАТОР МИКОПЛАЗМА ИНФЕКЦИЯСИ
Респиратор микоплазма инфекцияси полиморф клиник белги-лар, 
уртача интоксикақия булиши ва нафас органларининг зарар-ланиши 
билан таърифланадиган уткир юқумли касалликдир. Бу касалликни 
қузратадиган «вирус»ни 1944 йилда Итан исмли олим ат.ипик 
пневмония билан касалланган беморлар балгамидан ажратиб олган. 
Кейинги текширишлар унинг вирус эмас, балки пневмония 
микоплазмаси (Мусор1а$та рпеитата) эканини курса-тиб берди 
(1963).
Этиологияси. Микоплазмалар уз хусусиятлари жиҳатидан бак-
териялар билан вируслар уртасида оралиқ уринда турадиган 
микроорганизмлардир. Улар вирусга ҳам, бактерияларга ҳам ух-шаб 
кетади. Микоплазмалар бактериал фильтрдан ута олади (зирусга 
ухшаш томони), оддий озуқа моддаларида кўпаяверади (бактерияга 
ухшаш томони). Микоплазманинг 40 хили маълум, улар одам ва 
турли ҳайвонларда учрайди. Одамларда касаллик-ка сабаб буладиган 
асосий хиллари М. рпеиташа ва М. погттз дир. Микоплазмаларнинг 
ка-гталиги 100—250 нм булиб, улар полиморфизм (шаклини 
узгартириш) хусусиятига эгадир. Улар-нинг думалоқ ҳалқага ухшаш 
ва ипсимон турлари маълум. Бу микроорганизмлар грамманфий ва 
факультатив анаэроблар булиб, ДНҚ ва РНК си бор. От ва чучқа 
зардоби ва ачитқи экстракта қушилган озиқ муҳитида яхши купаяди. 
Тирик туқимали озиқа муҳитида эса жуда яхши купаяди. 
Қиздирилганда, ультрабияаф-ша нурлар ва дезинфекцияловчи 
моддалар таъсирида дарҳол .\алок булади.
Эпидемиологияси. Инфекция манбаи бемор ва микоплазма та-
шиб юрувчи одамдир. Касаллик ҳаво-томчи йули билан юкади. Бу 
инфекция мактаб ёшидаги болаларда капрон, учрайди. Асосан спо-
радик куринишда булади, баъзан<эса болалар жамоалариқа кенг 
тарқалади. Куз-қиш мавсумларида йилнинг бошқэ фаслларига 
Караганда купроқ учрайди.
Патогенези ва патологик анатомияси. Асосий патологнк \?зга-
ришлар томоқ, ҳиқилдоқ, трахея, бронхлар шиллик пардаларида ва 
альвеолалар туқимасида юз беради.
Микоплазма инфекцияси умумийлашган, таркоқ ҳолда давом 
этади. Баъзан беморларнинг жигари ва буримлари ҳам ззрарла-нади. 
Беморнинг суяк кумиги ва лимфа тугунлари текшириб курнл-са, 
баъзан микоплазма топилади.
Бронхлар, бронхиолалар, упка гС'қимасида яллигланиш белги-
277


лари курилади, ателектаз ва эмфиземага хос узгаришлар топи-
лади.
Бронх ва бронхиолалар туқимасида макрофаглар, лимфоцит-лар 
ва плазматик хужайралардан ташкил топган инфильтратлар пайдо 
булади. Бу инфильтратлар бронхлар атрофидаги туқимага ва 
альвеолалар деворига хам тарқалади. Альвеолалар ичида экссудат 
суюқлири йирилади.
Клиникаси. 
Инкубақион даври 4—25 кун давом этади. Бу касал-
ликнииг икки хили маълум:'1) уткир респиратор микоплазма ка-
саллиги (бу фарингит, ринофарингит, ларингофарингит ва бронхит 
куринишида намоён булади); 2) уткир микоплазма пневмо-нияси.
Уткир респиратор микоплазма касаллигида уртача интоксикақия 
аломатлари булади. Беморнинг озгина дармони қуриб, эти увишади 
ва салгина боши оррийди. ўарорати одатдагича ёки суб-фебрил 
даражада булади. Беморни томоқ огриги, тумов ва йуЧал безовта 
қилади. Беморнинг томори, танглайи, конъюнктиваси, кузи-нинг оқи 
қизаради. Бодомча безлари озгина катталашади. Буйин ва жар ости 
лимфа тугунлари хўам шишиб, катталашади. Упкада қуруқ хириллаш 
эшитилади.
Касаллик 1—2 ҳафта давом этади. Камдан-кам асоратлар (отит, 
синусит) пайдо булади.

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   136   137   138   139   140   141   142   143   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish