Тиббиёт билим юртлари талабалари учун ук



Download 0,64 Mb.
bet12/24
Sana21.02.2022
Hajmi0,64 Mb.
#61864
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   24
Bog'liq
Хамширалик

22
лан бемор уртасида буладиган айрим тушунчаларнинг хам мохиятига эътибор билан караши зарур. Улар жумласига куйидагилар киради.

  1. Эгогения — беморнинг касаллиги туфайли уз-узига таъсир этиши булиб, салбий ёки ижобий мазмунда фой-
    даланиши мумкин. Тиббиёт ходими эса беморларнинг узига доимо ижобий таъсир курсатишига эришиши лозим.

  2. Эгротогения — беморларнинг узаро таъсири булиб касалхона шароитида жуда катта ахамиятга-эга.

Беморларда бир-бирига таъсир этиш холати борлиги-ни билган холда булим хоналарига жойлаштираётганда уларнинг ёши, жинси, к.изик.ишлари, касби, касаллик тури, унинг орир-енгиллиги ва к.айси боск.ичдалиги ал-батта х.исобга олинади.
Акс хрлда беморлар бир-бирига салбий таъсир этиши, бу эса даволаш жараёнининг чузилиб кетишига сабаб були-ши мумкин.
3. Ятрогения — тиббиёт ходимларининг хатти-хдракат- лари ва муносабатларидаги нуксонлар натижасида келиб чик.адиган беморлардаги холатлар (келиб чик,адиган ка­ саллик эса ятроген касаллик) хисобланади.
Ятрогения ёки ятроген касалликларга куйидагилар са­баб бул ад и.

  1. Касаллик ташхисини ва натижасини шошма-шошар- лик билан ёки исботсиз беморга маълум к.илиш.

  2. Даволаш ва диагностика муолажаларини нотугри ба- жариш ва тушунтириш.

  3. Ходимларнинг харакатсизлиги ёки эътиборсизлиги, «сузсиз» ятрогения.

4. Госпитализм — беморнинг касалхонага ва унинг шароитларига мослашгунча булган рухий кечинмалари йи-
гиндисидир.
Бемор касалхона шароитига к,анчалик тез, яхши мос-лашса ва даволаш жараёнига киришиб кетса, согайиш шунча тез амалга ошади. Бунинг учун эса тиббиёт ходим-лари асосий ахлок. коидаларини, юк.оридаги тушунчалар­нинг асл мохиятини туда тушуниб етишлари ва даволаш жараёнига туг-ри татбик, эта олишлари керак.
Касбий нуцсонлар (деформациялар). Тиббиёт хамшира-°и уз фаолияти давомида баъзи бир узига хос камчилик-ларга (нук,сонларга) йул куйиши мумкин. Масалан:
а) совуккрилик ва бефарклик;
б) куполлик ва жахддорлик;
в) «кучсизликдан» (чорасизликдан) рухдн чукиш, -ryi
кунликка тушиш.
Бу камчиликлар (нуксонлар) куйидаги асосий ик] сабабга кура пайдо булади.

  1. Рухдн чарчаш (кетма-кет навбатчилик, операциял]
    ва бошк,).

  2. Тиббиёт хдмширасинингтабиатигабоглик.хусусия^
    лар,

Тиббиёт хдмшираси уз фаолиятида куйидаги асоси] умумлаштирилган шартларга амал килиши лозим:

  • беморларнинг ру\ий туррунлигини сакдаш;

  • уларнинг согайишига булган карашларини фаолла1
    тириш;

  • касбий нуксонларнинг олдини олиш.

ТИББИЁТ ХАМШИРАЛАРИНИНГ ДЕОНТОЛОГИК ХАТТИ-ХАРАКАТЛАРИ АСОСЛАРИ
Деонтология (юнонча ~ deontos — зарур, лозим бул нарса) аник, вазиятда хамширанинг ахлок,-одоби, узи тута билиши ва муомаласини амалий фаолиятида кул Шидир. Аник даврларда илмий тиббиетнинг асосчиси Бу ротнинг машхур «Кдсам» и тиббиёт ходимининг хулк.-вори ривожига катта таъсир калган.
Тиббиёт деонтологиясининг асосий вазифалари куй дагилардир:

  • тиббиёт ходимдари хулк.-атворининг даволаш тижасини яна хам оширишга каратилган кридаларни yниш;

  • тиббиётдаги нокулай омилларга чек куйиш;

  • тиббиёт ходимлари билан бемор уртасидаги муносабатлар мажмуини урганиш;

— самарали булмаган тиббий фаолиятнинг зарар ок.ибатларини тугатиш.
Тиббий ахлокнинг асосий муаммоларидан бири булщ «бурч» деонтология учун х.ам йирик муаммо саналади. Д1 онтология кридаларини такомиллаштиришда шифоко! нинг урни мух.имдир. У беморни текширувдан утказя унга ташхис куяди, дори-дармон тайинлайди, ^ кечишини кузатади ва бошкдлар.
24


Шифокор топширикларини, курсатмаларини (венага юбориш, инъекция, хароратни у*лчаш дори-дармон л, банка куйиш ва шу кабилар) сифатли ва уз вак,-бажариш урта тиббиёт ходимининг асосий деонто-логик вазифаларидан биридир.
Тиббиёт хамшираси бемор билан муомала килишда ахЛОК кридаларига амал килишдан ташкдри, сабр-токат-ли ва уз-узини тута билиши хам керак. Хамшира шифокор билан бемор уртасида ишонч вазиятини яратиши, шифо­кор ва касалхонанинг обру-эътиборини оширишга хисса кушиши, даволаш жараёнидагх сирга катъий риоя кили-ши шарт.
Хамшира иши катта хиссиётли зурикиш билан давом этади, бу нарса бемор кишилар билан муомала килиш чо-Рцда, уларнинг х,аддан ташкари таъсирчанлиги, касаллик туфайли муомаласи ва табиатида буладиган узгаришлар натижасида вужудга келади. Беморлар билан тезрок.муло-кртга киришиш ишончини шакллантириш жуда мухим-
ДИр...
Екимли ва ширин суз билан мурожаат к.илишда, сами-мий табассумда хамширанинг уз беморларига рамхурлиги ва дик,к.ат-эътибори ифодаланади.
Юк.оридагиларни шакллантириш да албатта беморлар­нинг х.ам узига хос хусусиятларини \исобга олиш, бемор­лар билан иш олиб боришда улар ёшининг ахамиятини унутмаслик керак. Шу максадда беморларнинг айрим, шартли равишда ажратиб олинган, ёш гурухларда учрай-диган хусусиятларига тухталиб утамиз.
1. Мактабгача ёшдага болалар гурухи:
а) уз касалликларини \ис к,илмаслик, бунинг натижа­ сида касал эканликларини тущуниб етмаслик;
б) шикоятларини умумлашган холда баён эта олмас- лик;
в) касалликда пайдо б^/лувчи белгилардан кучли ру-Кий таъсирланиш;
г) даволаш ва диагностика муолажаларини куркув би­лан к.абул к.илиш;
д) касаллик давомида тарбия ва табиатидаги узгариш-ларнинг (нуксонларнинг) кучайиши.
Тиббий хамшира бу гурух беморлар билан илик.муно-сабатда булиши, авваламбор болалар билан якиндан алок.а Урнатиши, уларни касаллигидан чалгитиши, турли хил
25


уйинлар ташкил этиши, боланинг ота-онаси ёки кар1 дош-уруЕлари билан мутахассис сифатида мулокртда 6yj ши лозим.

Download 0,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish