Тиб нонун шри ■. з Ь, — =



Download 1,54 Mb.
Pdf ko'rish
bet21/37
Sana21.04.2022
Hajmi1,54 Mb.
#571152
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   37
Bog'liq
Абу Али ибн Сино Тиб конунлари 90510

ри.Ьат, шалисо, 
анацардиё, 
сажазониё 
ва 
шуларга 
ухшаш дорилардан бир буидуц мицдоричани 
юборищ 
керак; оддий доридан бир мисцол цундуз циринн асал 
суви ва асал сиканжубини билан 
1
$ш иб [юборилади]; 
Эрон цаврагндан з^ам бир боцила мицдорида ичирнладн. 
Уларга ичириладиган нарса керагига цараб асал суи.
1

иинг узи ёки унинг дориворлар билан цушилганиднр.
[Касалнинг] енгнллашганини к^рсанг, 
унга томо^
41


чаядиган ва аксиртирадиган дориларни берасан; энсага 
ва гардан чуцурига моддага щараб тилиб ёки тилмай 
цортиц цуясан. Кейин уни беланчакда тебраттирасан. 
Уч з^афтадан кейин з^аммомга 
туширасан, 
з^аммомга 
тушган куни циздирувчи ёглар сурдирасан. Топкамбил, 
чул ялпизи, каклик ути, зуфо ва шуларга ухшашларни 
сиркада цайнатиб, сунгра унга асал 
аралаштирилса, 
сакталилар учун умуман гавда тозалангандан 
кейин 
томоц чайцайдиган фойдали дорилардан булади. Назла 
Ути, тор майизи, торжамбил ва татим цайнатилган лав- 
лаги суви з^ам шундай. Булардан кура кучлирок [дори 
цуйидаги доридир): мурч, узун мурч, занжабил, 
т о р
майизи, бурац, цизил гул ва татимни олиб янчнлади ва 
шинни билан цориб, ундан шамчалар тайёрланади; 
у 
шамчаларни чайналади ёки уларни мастаки билан зуфо 
^айнатмасига солиб томоц чайилади. Мурч, самсоц ва 
хардалларни якка-якка ёки бир-бирига цУшиб ишлатил- 
са, юцорндагиларга яь;ин таъсир курсатадн; буларга гул 
ва татнм каби нарсаларни цушиш шарт. Игир з^ам бу 
|[касалликда] фойда циладиган ва таъсири кучли дори­
лардан саналади. Асаблардаги ру^ни ва асаб жав^ари- 
ни 
кучайтирадиган, чициндиларни тарцатадиган 
ва 
Уткир булмаган ёглар, масалан, гулсапсар ёги ундан 
кейин самсоц ёги, бобуна, укроп ва цора чайир ёглари- 
ни суртиш, 
айницса бошга 
суртиш, 
[сакталиларга] 
фойда цилади; чунки бошга суртиш учун [цора чайир 
ёгини] ишончли ёг деб билиш керак, агар у ёг зуфо, 
каклик ути, чул ялпизи, тогжамбил ва буларга ухшаш- 
ларнинг цувватнни олган булса, яна з^ам яхши булади.
Сактага учраганларнннг овцатлари тутцаноцли ки- 
шиларникидан енгнлроц булиши керак. 
Энг 
яхшиси 
эрталабки овцатлари фацатгина нон булсин; анжир цоцн 
билан нон улар учун яхши овцатдир. Овцат устига би- 
рон нарса ичиш улар учун жуда зарарли. Кечки свцат- 
дан олднн енгил бадантарбия цилиб бушашган аъзо- 
ларни бироз з^аракат цилдирилса, ёмон булмайди. Кечки 
овцатии егач, тез ухламасдан балки овцат 
меъдадан 
, , тушиб, бироз з^азм булгунча сабр к,илнш керак. 
Яна 
* куп вацт ухламаслик з^ам ярамайди. Чунки, [куп уйгоц- 
лнк] мияни бетинч цилади ва *азм ишига тусцинлик 
цилиши сабабли з^азм булмаган овцат бурларини 
[ба- 
- данга] тарцатади.
Бир гуруз( [табиблар] ясмиц билан арпани [сакта 
касаллигига] учраганлар учун яхши овцат деб билади- 
лар; майиз, бодом ва анжир *ам 
улар учун мувофиц
42


газаглардан саналади. Янги шароб уларга 
ёцмайди, 
чунки бунда чициндилар бор, эскнси ^ам ёцмайдц, чунки 
у мияга тез ^тиб уни т^лгизади, улар учун знР муво* 
фик шароб [янгиси ва эскиси] Уртасида б^лган шароб* 
дир. Сактали киши иситма чицарса, [а^вол] анн^лаи- 
гунча, тадбирни т^хтатиб турамиз, баъзан бу [иситма] 
бу^рон [белгиси] буладн, етмиш икки соатгача т^хта- 
тиб турилади. Агар иситма [бузфондан булман], балки 
шишиш ва сасиш натнжасида келиб чнодан б^лса, улди- 
ради.
Билгинки, сакта ва фалажда й?ллар тораяди. Шу« 
нинг учун б$шатувчи дорилар буларга сабаб 
б^лгаа 
моддани деярли б?шата олмайди.
t


АСАБ КАСАЛ ЛИ КЛ АРИ
Ас а бл ар н ин г узига келсак, сен уларнинг келиб 
4
hi\¿|' 
диган жойи, тармо^ланишн, шакли, т абнати ва анато- 
миясини билдинг. Уларнинг
к ас ал л и к ла р и г а
келсак,
билгинки, 
а с а бл а р д а уч хил кас аллик,
яъни 
мизож 
[ касаллиги], ^урол [касаллиги] ва узлукс изликнииг бу- 
зилиши [касаллиги] булади. З а р а р л а н и ш [асабларнинг] 
табиий, сезнш ва ^ а р а ка т ^илдириш ишларнда юз бе- 
ради. А с а б кас аллнклар иии келтириб чи^аришда зура- 
ки ^ара ка т ла рнинг ж у д а катта ва бош^а нарсаларни- 
кидан кура Kÿnporç д а хл и бор, чунки а с а бл а р ^а р а ка т
цуролларидир. Aprçon тортиш, OFHp нарса кутариш, куч- 
ли чузилишга ёкн цисилнш ва й и ш л и т г а с а б а б була- 
диган ,\амма х а р а к а т л а р з ураки ^а р ак а тл а рд а и ^исоб- 
ланади.
А с а бл ар н ин г а.\воли хацида уларнинг сезиш ва ^а- 
р а ка т ншлари, юмшо^ ва цаттиц туюлиши, у ларг а мия 
ва умурт!\аларнпнг ^амкорлиги, oFpniÿiap ва а са б л а р г а
хос моддалар, шунингдек мия а^волннн билдирадигаи 
белгиларнинг купчилиги, [яъни] мия ишларининг зарар- 
ланнши ва [бошга] тегнб билишга 
асосланиб 
.\укм 
чи^арилади. А с а б кас ал л и к ла р и д а н бирор кас алликнинг 
^ул ё 
rçypyrç 
[мизождан] эканлиги шуб.\али булс а, унннг 
кандай пайдо булганлиги у йлаб курилади: агар у ту- 
сатдаи пайдо булс а, .\ул [мизождан] эканлигига шуб^а 
|\илннмайди. Шунингде к [касал] аъзонинг 
öfhh
шими- 
шига кара ла ди: агар уни бсгона бнр исснц циздирмаган 
б ула т у риб
öfhh
тез шимса, [касалликнинг] 
rçypyrç 
ми- 
з ожда н эканлиги шуб^асиз булади.
А с а б мизожини 
узгартирншдарн энг яхшн тадбир 
аъзони т о з а ла шд а н кении 1\илннадиган бадантпрбнядир:
^ар аъзонинг узига яра ша [бадантарби>ки] бор. 
[Ъг 
дантарбиянн] е н г и л р о п и а н б о шл а б сскии-аста муъта- 
дил за кучлнсига утнш керак.
44


Лсабларни тозалаш ва уларнинг мизожларини узгар- 
гириш учун цилинадиган усулларга келсак, асаблардан 
бутунлай бушатилиши зарур б^лган 
[модда] 
совуц 
моддаларднр. Уларни бушатиш учун Абу Жаз^л тарву- 
зининг г^шти, харбац, 
айницса, 
у оц харбац 
билан 
цустирилади, — фарфиюн, цаврак елими, Эрон цавраги, 
кучли елимлар ва катта иёражлар каби кучли дорилар 
ишлатиладн. Енгил бушатувчилар эса цуруц з^аммом ва 
муътадил бадантарбиядир. 
(Асабларнинг) 
мизожини 
3
?згартирадиган дорига келсак, улар мия бобида эсла- 
тилган, айницса, ёгли хусусиятга эга ёки ёгдан иборат 
булган дорнлардир. Йиртцич 
з^айвонлариинг 
ёглари, 
зайтун ёгининг цуйцаси ва зигир 
ёгининг 
[цуйцаси! 
каби иссицлик ёгларнинг цуйцалари ишлатилса, асаб- 
лардагн совуц мизож касалликларга мувофиц булади 
ва уларнинг цаттицлигини юмшатади. Куст ёги ва цора 
й^нгичца ёги асабларга жуда хос булган ёглардан са- 
налади.
Кейин мизожларга цараб 
цуйиладиган 
ва 
сициб 
олинган сувлар ишлатилади. Лекин у [сувлар] 
жуда 
кучли булиши, улар [баданга яхшн] утсин учун бадан- 
ни юмшатиб тери тешнкларнни очишда жуда етук тад- 
бир курилиши зарур.
ФАЛАЖ ВА БУШАШИШ-ШАЛВИРАШ КАСАЛЛИГИ

Download 1,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   37




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish