ЗАМОНАВИЙ УЗЛУКСИЗ ТАЪЛИМ СИФАТИНИ ОШИРИШ: ИННОВАЦИЯ ВА ИСТИҚБОЛЛАР 201 ХАЛҚАРО МИҚЁСИДАГИ ИЛМИЙ-АМАЛИЙ КОНФЕРЕНЦИЯ МАТЕРИАЛЛАРИ ТИББИЁТ ОЛИЙ ТАЪЛИМ МУАССАСАЛАРИ ТАЛАБАЛАРИНИ ЎҚИТИШДА СИМУЛЯЦИОН МАРКАЗЛАРНИНГ АҲАМИЯТИ Анваров Ж.А., Абдурахимова Л.А., Каримова М.Т., Ташпулатова Ш.А. Тошкент тиббиёт академияси, Ўзбекистон. Ўзбекистон Республикасида олий таълимни тизимли ислоҳ қилишнинг устувор
йўналишларини белгилаш, замонавий билим ва юксак маънавий-ахлоқий фазилатларга эга,
мустақил фикрлайдиган юқори малакали кадрлар тайёрлаш жараёнини сифат жиҳатидан
янги босқичга кўтариш, шунингдек олий таълимни модернизация қилиш, илғор таълим
технологияларига асосланган ҳолда ижтимоий соҳа ва иқтисодиёт тармоқларини
ривожлантириш хозирги кун долзарб йўналишлардан биридир (1).
Бутун дунёда тиббиёт соҳаси кундан кунга ривожланиб бормоқда. Йилдан йилга янги
ташхислаш ва даволаш усуллари амалиётга тадбиқ этилмоқда. Бу эса тиббиёт олий таълим
муассасалари педагог кадрлари ва талабаларнинг давр билан ҳамоҳанг таълим олиш ва
амалиётга жорий этилаётган янгиликлардан бохабар бўлишни тақозо этади.
Инновацион технологияларни таълим жараёнида қўллаш орқали билим
олувчиларнинг нафақат назарий билимларини мустаҳкамлаш балки амалий кўникмаларни
чуқур эгаллашларларига эришиш ҳамда ўзига хос баҳолаш тизимини яратишга имкон
яратади.
Тиббиёт соҳаси ривожланиши билан бирга беморлар ҳуқуқларига кенг эътибор
қаратилиб, тиббиёт соҳасидаги юридик муносабатлар ҳам йилдан йилга такомиллашиб,
нозиклашиб бормоқда. Бу эса бўлажак шифокорлардан улар қайси соҳада фаолият
кўрсатишидан қатъий назар ўз касбига сидқидилдан ёндашув ва клиник кўникмаларни
мукаммал даражада ўзлаштиришни талаб этмоқда.
Юқоридагилар инобатга олинадиган бўлса, ҳозирги замон талабидан келиб чиққан
ҳолда тиббиёт олий таълим муассасаларида симуляцияцион марказларни яратиш,
мавжудларини такомиллаштириш, бу марказларни энг охирги (янги) фантом, муляж ва робот
симуляторлар билан жиҳозлаш жуда муҳимдир. Тиббиёт олий таълим муассасаларида
ўқитилаётган барча клиник фанларнинг амалий машғулотлари мана шундай замонавий
симуляцион марказларда ўтказилиши мақсадга мувофиқдир (2).
Симуляцияга асосланган тиббий таълим тарихига назар ташласак, адабиётлар тахлили
шуни кўрсатдики,тиббиётга оид биринчи фантомлар XVIII асрда пайдо бўлган.1712-1789
йилларда яшаган франциялик доя Анжелика де Кюдрэ ўз даври учун ноёб бўлган фантомни
яратган. Бу фантом туғуруқ жараёнини симуляция қилувчи фантом бўлиб, 1758 йили
Франция Хирурглар Академияси томонидан ўқув қўлланма сифатида кенг фойдаланиш учун
тасдиқланган ва рухсат берилган (3).
XX асрда электроника ва полимерлар ривожланиши натижасида 1957 йили АҚШлик
Питер Сафар “ABC of Resuscitation” (юрак-ўпка реанимацияси) номли китобини чоп эттирди.
Бу қўлланма асосида 1960 йили Норвегиялик врач Бьорн Линд ва тадбиркор Асмунд Лаэрдал
ҳамкорликда сунъий нафас бериш мумкин бўлган манекенни яратишди. Бу манекен ҳам бир
неча йиллар давомида шошилинч ёрдам кўрсатувчи врачлар томонидан амалий
кўникмаларни шакллантириш учун қўлланилган (4).
Компьютерлар ривожланиб борар экан симуляцион роботларнинг янги ва янги
турлари яратила бошланди (CASE – ўргатувчи анестезиологик симуляцион муҳит, GAS –
анестезиологик симулятор). Кейинчалик эса нафақат робот ёки фантом, балки бутун бир
операцион, реанимацион ёки туғуруқхоналар симуляцион марказлари яратилиб амалиётга
тадбиқ этила бошланди (5).
Тиббий таълимнинг ислоҳот вазифаларидан келиб чиққан ҳолда таълим жараёнида
замонавий ўқув-техник воситалари, биринчи навбатда компьютер технологияларининг энг