ЗАМОНАВИЙ УЗЛУКСИЗ ТАЪЛИМ СИФАТИНИ ОШИРИШ: ИННОВАЦИЯ ВА ИСТИҚБОЛЛАР
380
ХАЛҚАРО МИҚЁСИДАГИ ИЛМИЙ-АМАЛИЙ КОНФЕРЕНЦИЯ МАТЕРИАЛЛАРИ
фаолиятида инновацион ғояларни амалга ошириш, таълимни индивидуаллаштириш ва
ахборотлаштириш, ҳар бир талаба учун индивидуал таълим траекториясини белгилаб бериш,
ўқув жараёнига компетентли ёндошув принципларини жорий этиш ва таълим олувчиларнинг
фаоллилигини ошириш имконини беради.
Электрон таълим ресурслари – аниқ бир мақсадга йуналтирилган ўқув жараёнини
таъминловчи дастурий, ахборот-техник, ўқув-методик тизимлар мажмуи бўлиб ҳисобланади
[2].
ЭТРлари қўйидаги белгиларга кўра тавсифланади [ И.Роберт ]:
1. Ҳap кандай даражадаги ЭТР тизимлилик табиатига эга мураккаб тузилмали объект бўлиб
ҳисобланади.
2. ЭТРнинг яхлитлиги тизимлиликга эришиш тушунчаси билан бир маънони, уларнинг
уйғунлигини англатиб, у ўқув муассасаси битирувчисининг шахсий ва касбий моделини
амалга оширишдаги таълим ва тарбия мақсадларини ўзида мужассамлаштиради.
3. ЭТР таълим ва тарбия ишларининг самарадорлигига таъсир кўрсатувчи омил бўлиш билан
бирга унинг воситаси ҳамдир.
Шу билан бир қаторда, ахборот - таълим ресурсларини таърифлашда бир қатор ўзаро
фарқ қилувчи қарашлар ҳам мавжуд, жумладан:
– шахс билан таълим муҳитининг субъект сифатида узвий боғланган ахборот, техник,
ўқув-методик таъминотнинг тизимли ташкиллаштирилган мажмуаси;
– анъанавий ва электрон ахборот ташувчилар, виртуал кутубхоналар, маълумотлар
базаси, ўқув-методик мажмуаларини мужассамлаштирувчи компьютер, ахборот ва
коммуникация технологияларининг интеграцияси асосида қурилган ягона ахборот таълим
мухити.
А.И. Башмаковнинг фикрича, ЭТРлари қуйидаги учта асосий вазифаларни бажаради
[3]:
1) ташқи ресурс субъектларига замонавий ахборот технологиялар ёрдамида таълим
муассасасининг ахборот-таълим ресурслари тўғрисида тасаввур ҳосил қилишга ёрдамлашиш;
2) таълим муассасаси ходимларининг ўзаро ҳамкорлигини ошириш ва ўзаро ахборот-
таълим ресурслари билан ўзаро алмашиш муҳитини шакллантириш;
3) таълим муассасасида ахборот-таълим ресурс воситалари орқали самарали ахборот
алмашинувини ташкил этиш ва бошқариш.
ЭТРлари таълим олувчи шахсига қўйиладиган талаблар билан бевосита боғлиқ ҳолда
ишлаб чиқилади ва тегишли фаннинг мақсади ҳамда вазифаларини инобатга олган ҳолда
лойиҳалаштирилади. Ўз навбатида таълим олувчи шахсини шакллантиришда олий таълим
муассасасини битиргандан кейинги меҳнат фаолияти давомида доимий равишда ўз-ўзини
ривожлантириб боришига қаратилган сифатларни таркиб топтиришга алоҳида эътибор
қаратилади.
Таълим муассасаси ахборот-таълим муҳитининг асосий компонентаси (ташкил
этувчиси) сифатида баҳоланадиган ЭТРларига қуйидаги дидактик талаблар қуйилади [1]:
1.
Ўқитишнинг илмийлиги, эркинлиги, муаммолилиги, кўргазмалилиги, ўқитиш
жараёнида талабаларниг фаоллиги ва онглилиги, ўқитишнинг тизимлилиги ва кетма-кетлиги,
билимларни ўзлаштиришнинг мустаҳкамлиги.
2.
Ўқитишнинг таълимий, ривожлантирувчи ва тарбиявий функцияларининг
яхлитлиги каби анъанавий талабларни амалга оширишнинг янада юқорироқ даражасини
таъминлай олиши.
3.
Ўқитишнинг
индивидуаллиги,
интерфаоллиги
ва
мослашувчанлиги
талабларининг бажариши.
4.
Ўқув материалини тақдим этишнинг тизимлилиги ва тузилмавий-функционал
боғлиқлигининг мавжудлиги.
5.
Ўқитишнинг дидактик циклининг тўлиқлиги ва узлуксизлигини таъминланиши.
Do'stlaringiz bilan baham: |