ЗАМОНАВИЙ УЗЛУКСИЗ ТАЪЛИМ СИФАТИНИ ОШИРИШ: ИННОВАЦИЯ ВА ИСТИҚБОЛЛАР 299 ХАЛҚАРО МИҚЁСИДАГИ ИЛМИЙ-АМАЛИЙ КОНФЕРЕНЦИЯ МАТЕРИАЛЛАРИ таълим-тарбия тизимини ташкил қилиш муаммолари“ ҳал қилинмаганлиги “амалдаги таълим
тизими замонавий, тараққий топган демократик давлатлар талабларига жавоб бера
олмаслиги” кўрсатиб ўтилган бўлса-да, мазкур муаммолар ўзининг тўғри ўзанига тушган деб
бўлмайди.
Ўзбекистон Республикасининг “Таълим тўғрисида“ги Қонунида таълим соҳасидаги
давлат сиёсатининг асосий принциплари сифатида “таълимнинг узлуксизлиги ва изчиллиги;
давлат таълим стандартлари доирасида таълим олиш” қайд этилган. Кузатишлар узлуксиз
таълим-тарбия тизимининг 1-4-синфларида она тили дарсларида сўз ва иборалар устида
ишлашнинг мазмуни ва ташкил этиш шаклларида узвийлик ва узлуксизлик
таъминланмаганлиги, лексик-грамматик машқлар бир тизим сифатида мукаммаллик касб
этмаганлигини “Она тили“ дарсликларининг савол-топшириқларида ва методик
қўлланмаларда ҳам, ўқитувчи фаолиятида ҳам аён бўлиб қолди. Она тилидан дидактик
материаллар ўта даражада кам ва уларнинг борларини ҳам мазмунан талаб даражасида
яратилган деб бўлмайди. Ўқитиш усулларининг тўғри белгилаб олинмаслиги, она тили
ўқитишда дарсликдаги машқ шартларинигина бажариш, уни ҳам талаб даражасида
ўқувчиларнинг мустақил фикрлаши асосида бажартирилмаслиги ўқувчиларнинг тилни
амалий ўзлаштиришларига салбий таъсир этмоқда. Бошланғич синф ўқитувчиларининг
касбий савиясининг пастлиги, боз устига дарсга алоҳида тайёргарлик кўрмаслиги она тили
ўқитиш даражасини пасайтириб юбораётганидан кўз юмиб бўлмайди. Ҳолбуки, “Кадрлар
тайёрлаш миллий дастури“да таълим олувчиларни маънавий-ахлоқий тарбиялашнинг ва
маърифий ишларнинг самарали шакллари ҳамда услубларини ишлаб чиқиш ва жорий этиш“
вазифалари аниқ-равшан белгилаб берилган.
Ўқувчиларнинг матнни тушуниш даражасини психолог В.П.Белянский 3 даражага
ажратган эди. 1.Бошланғич даража. Тингловчининг нутқий баённинг асосий предмети ва гап
нима ҳақда эканини тушунишидир. 2.Мазмун-мундарижани тушуниш даражаси. Бунда
тингловчи сўзловчи баён қилаётган нутқнинг нима ҳақда эканини англайди. 3.Энг юқори
даража. У нутқда баён қилинаётган фикр нима учун ва қандай лисоний воситалар билан
берилганининг тушунилиши билан характерланади.
“Кадрлар тайёрлаш миллий дастури“да умумий ўрта таълимнинг янгича тизими ва
мазмунини шакллантириш учун “ўқувчиларнинг қобилиятлари ва имкониятларига мувофиқ
равишда таълимга табақалаштирилган ёндашувни жорий этиш; таълим беришнинг илғор
педагогик технологияларини, замонавий ўқув-услубий мажмуаларини яратиш ва ўқув-тарбия
жараёнини дидактик жиҳатдан таъминлаш“ зарурлиги долзарб вазифа сифатида кўрсатиб
ўтилган.
Хулоса қилиб айтганда, сўз устидаги ишларни ўқувчиларнинг луғавий бирликларни
ўзлаштириш, фикр баёнида мақсадга мувофиқ сўз қўллаш маданиятини эгаллаш тарзида
умумий ўрта ва ўрта махсус таълим муассасаларида барча фанларни муваффақиятли
ўзлаштириш омили сифатида белгилаш мумкин.
Фойдаланилган адабиётлар
1. Ўзбекистон Республикасининг “Таълим тўғрисида”ги Қонуни.// Баркамол авлод-
Ўзбекистон тараққиётининг пойдевори. –Т.: Шарқ, 1997.
2. Кадрлар тайёрлаш миллий дастури// Ўқувчи маънавиятини шакллантириш. –Т.: Шарқ,
2000.
3. Бельянский В.П.Введение в психолингвистику . Москва: 2001.