The economy of enterprise


айланма ишлаб чиқариш фондларининг тузилмасини



Download 2,45 Mb.
Pdf ko'rish
bet96/196
Sana10.02.2023
Hajmi2,45 Mb.
#909942
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   ...   196
Bog'liq
56-y-Korxona-iqtisodiyoti.-Oquv-qollanma.-Э.Х.Махмудов.-М.Ю.Исаков.-T-2006.

айланма ишлаб чиқариш фондларининг тузилмасини
ташкил қилади. 
Айланма ишлаб чиқариш фондлари ва муомала фондлари ўртасидаги худди 
шундай фоизлардаги муносабатлар корхона айланма маблағларининг 
тузилмаси деб аталади. 8.1 - чизмада корхона айланма маблағларининг 
тахминий (намунавий) тузилмаси кўрсатилган. 
Чизмадан кўриш мумкинки, ишлаб чиқариш заҳиралари айланма ишлаб 
чиқариш фондларининг асосий қисмини ташкил қилади. Бироқ бозор 
иқтисодиёти, айниқса, барча ресурслар тақчиллиги шароитларида ишлаб 
чиқариш заҳираларининг ҳаддан ташқари ошириб юборилиши корхона 
иқтисодиётига салбий таъсир қилишидан ташқари, ресурсларни “боғлаб” қўяди 


123 
ҳамда уларнинг йўқотилишига олиб келади. Шу сабабли айланма маблағлар 
ҳажмини оптималлаштириш ва уларни маҳсулот ишлаб чиқариш дастурларига 
мос ҳолга келтириш корхонанинг тежамкорлик режимида фаолият юритиши 
катта аҳамиятга эга бўлади. 
 
 
 
8.1 -чизма. Корхона айланма маблағларининг намунавий тузилмаси 
 
Иқтисодиётнинг турли тармоқларидаги корхоналарнинг айланма 
маблағлари ишлаб чиқаришнинг технологик ташкил этиш хусусиятларига кўра, 
бир-биридан фарқ қилади. Бу хусусиятларнинг характери ишлаб чиқарилаётган 
хом
ашё
ва
асосий
материаллар
(28%) 
Айланма
ишлаб
чи
=
ариш
фондлари
(100%) 
Ишлаб
чи
=
ариш
защираларида
(70%) 
Ишлаб
чи
=
ариш
жараёнида
(30%) 
тугалланмаган
ишлаб
чи
=
ариш
(19%) 
келгуси
давр
хара
-
жатлар
(5%) 
корхонанинг
ызида
тайёр
-
ланувчи
ярим
тайёр
мащсулотлар
(6%) 
сотиб
олинувчи
ярим
тайёр
мащсулотлар
(10%) 
ёрдамчи
материаллар
(8%) 
ё
=
ил
\
и
ва
энергия
(8%) 
таъмирлаш
учун
эщтиёт
=
исмлар
(3%) 
=
адо
=
лаш
ва
ыров
материаллари
(3%) 
арзон
ва
тез
эскирувчи
предметлар
(10%) 
корхонанинг
ызида
тайёрланувчи
ярим
тайёр
мащсулотлар
(6%) 
тугалланмаган
ишлаб
чи
=
ариш
(19%) 


124 
маҳсулот тури ва мураккаблиги, ихтсисослаштириш даражаси, маҳсулотни 
реализация қилиш шароитлари ва шу кабилар билан изоҳланади. Айланма 
маблағлар тузилмасининг тармоқлар бўйича фарқланишини қуйидаги жадвал 
орқали билиб олиш мумкин (8.1-жадвал). 
8.1-жадвал 
А й л а н м а м а б л а ғ л а р н и н г т а р м о қ л а р б ў й и ч а
т а қ с и м л а н и ш и
 

Download 2,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   ...   196




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish