The economy of enterprise


Қуйидагиларни аниқлаш талаб қиинади



Download 2,45 Mb.
Pdf ko'rish
bet190/196
Sana10.02.2023
Hajmi2,45 Mb.
#909942
1   ...   186   187   188   189   190   191   192   193   ...   196
Bog'liq
56-y-Korxona-iqtisodiyoti.-Oquv-qollanma.-Э.Х.Махмудов.-М.Ю.Исаков.-T-2006.

Қуйидагиларни аниқлаш талаб қиинади:
товар, ялпи ва сотилган маҳсулот 
ҳажми қанча? 
7-масала.
Оқимли (потокли) ишлаб чиқаришга ўтиш натижасида машинасозлик 
заводининг цехида меҳнат унумдорлиги 2004 йилда 2003 йилга нисбатан 14%га, 
ишчиларнинг ўртача ойлик маоши – 6,7%га ошди. Цехнинг товар маҳсулоти таннархи 
ҳисобот бўйича 708,6 минг сўм, иш ҳақи фонди– 284,7 минг сўмни ташкил этди.
Қуйидагиларни аниқлаш талаб қиинади: 
Меҳнат унумдорлигининг ўсиши цех маҳсулоти таннархининг даражасига қандай 
таъсир кўрсатади?
8-масала. 
1-машинасозлик заводида асосий ишлаб чиқариш фондларининг ўртача 
йиллик қиймати 100 млн. сўмга тенг; йиллик ялпи маҳсулот ишлаб чиқариш 220 млн. сўмни, 
йиллик фойда эса 6 млн. сўмни ташкил этади. 
2-машинасозлик заводида эса санаб ўтилган кўрсаткичлар 80, 168 ва 4 млн. сўмни 
ташкил этади. 
Қуйидагиларни аниқлаш талаб қилинади:
1.
Фонд сиғими ва фондга қайтиш ҳамда асосий фондларнинг ҳар 1 сўмига тўғри 
келадиган даромадни аниқланг. 
2.
Қайси 
заводда 
асосий 
ишлаб 
чиқариш 
фондлардан 
яхшироқ 
фойдаланиганлигини аниқланг. 
9-масала. 
Цехнинг иш марома йилига 256 кун, кунига икки сменада, бир сменанинг 
ўртача давомийлиги – 8 соат. Станокларни режали таъмирлашга сарфланган вақт – 2%. 
Цехда 40 та станок ўрнатилган ва ишлайди. Маҳсулот бирлигини тайёрлаш учун 30 дақиқа 
керак. Йиллик маҳсулот тайёрлаш дастури 80 минг донадан иборат. 
Қуйидагиларни аниқлаш талаб қилинади: 
цех қуввати ва асбоб-ускунларнинг 
бандлик коэффициенти қанча? 
10-масала. 
Корхона томонидан ишлаб чиқарилган буюмнинг соф оғирлиги 40 кг. 
Дастур бўйича маҳсулот ишлаб чиқариш ҳажми – 3000 дона материал ишлатишнинг 
амалдаги коэффициенти – 0,75. Технологик жараёнларнинг такомиллашуви натижасида 
корхона материаллдан фойдаланиш коэффиентини 0,81 гача кўтариб, унинг қийматини 1 кг 
учун 350 дан 200 сўмгача пасайтиришни мўжаллаяпти. 

Download 2,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   186   187   188   189   190   191   192   193   ...   196




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish