The economy of enterprise



Download 2,45 Mb.
Pdf ko'rish
bet187/196
Sana10.02.2023
Hajmi2,45 Mb.
#909942
1   ...   183   184   185   186   187   188   189   190   ...   196
Bog'liq
56-y-Korxona-iqtisodiyoti.-Oquv-qollanma.-Э.Х.Махмудов.-М.Ю.Исаков.-T-2006.

40.
 
Асосий фаолият натижасидан фойда - бу: 
А)маҳсулотни сотишдан тушган даромад минус реализация қилинган маҳсулотнинг
таннархи; 
Б)маҳсулот сотишдан тушган ялпи дароматдан корхонанинг ҳамма харажатларини
чегириб ташлашдан; 
В)маҳсулот сотишдан тушган ялпи фойдадан давр харажатларини айирмаси ва унга 
асосий фаолиятдан олинган бошқа даромад қўшилади ёки зарар айирилади; 
Г)давр харажатлари минус молиявий харажатлар; 
Д)маржиналь фойда. 
41.
 
Рентабеллилик кўрсаткичи: 
А)жорий ликвидлик коэффициенти; 
Б)соф фойда билан корхона активларинининг нисбати; 
В)дебиторлик қарзлари айланувчанлигини; 
Г)молиявий мустақиллик коэффициенти; 
Д)ялпи фойданинг сотишдан олинган тушумдан активларини чегириб ташланган
қисмига нисбати. 
42.
 
Реализация қилинган маҳсулотни рентабеллигини: 
А)баланс фойдани реализация қилинган махсулот хажмига нисбати; 
Б)соф фойдани корхона мулкини ўртача қийматига нисбати; 
В)соф фойдани реализациядан тушган тушумга нисбати; 
Г)баланс фойдани асосий фондлар ва моддий айланма воситаларнинг ўртача қийматига
нисбати; 
Д)фойда нормаси. 
43.
 
Корхонани тижорат сири - бу ... 
А)давлат сири бўлмаган холда, корхонани ишлаб чиқариш ва хўжалик фаолиятига
зарар келтириши мумкин бўлган маълумотлар; 
Б)олди-сотди объекти сидгатидаги корхонани ишлаб чиқариш ва хўжалик фаолияти
тўғрисидаги маълумотлар; 
В)бу бошқарув элементи бўлиб, корхона ундан ўзини манфаатларини ҳимоя қилиш
учун, давлат ва бозор субъектлари орасидаги муносабатларни ўрнатиш учун
фойдаланилади; 
Г)корхонада фойдаланадиган технологиялар ҳақидаги маълумот; 
Д)корхона раҳбари томонидан тижорат сири деб белгиланган корхона тўғрисидаги
ҳар қандай маълумот. 
5. ФАН БЎЙИЧА НАЪМУНАВИЙ МАСАЛАЛАР 
1-масала.
Машинасозлик корхонасида қуйидаги ишлаб чиқариш бўлимлари ва 
уларда банд бўлган ходимлар бор: 
-
қуйиш цехи – 400 киши; 
-
темирчи-пресслаш цехи – 500 киши; 
-
механик – 700 киши; 
-
йиғув цехи – 400 киши; 
-
таъмирлаш-механик – 150 киши; 


228 
-
энергоцех – 50 киши; 
-
таъмирлаш цехи – 100 киши; 
-
транспорт цехи – 70 киши; 
-
типография – 30 киши. 

Download 2,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   183   184   185   186   187   188   189   190   ...   196




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish