Texnologiyasi



Download 9,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet107/133
Sana31.12.2021
Hajmi9,76 Mb.
#274573
1   ...   103   104   105   106   107   108   109   110   ...   133
Bog'liq
Dori turlari texnologiyasi (K.Muhammadjonova)

Behi  urug‘i
Rp: 
M ucilaginis  sem enis  C ydoniae -   5 ,0 -1 0 0 0 ,0   ml.
D.S.  H azm   yoMining  yalligM anishida b ir sta k an d a n   3 - 4   m ahal.
5.0  miqdordagi  bchi  urugMari  ustiga  1  / sovuq  suv quyiladi.
Vaqt-vaqti  bilan  35  daqiqa  davomida  aralashtirib  turiladi.  So‘ng  2
qavat  doka  orqali  suzib  olinadi.  UrugMardan  olinadigan  shilimshiq  ichni
222
www.ziyouz.com kutubxonasi


yumshatadigan,  o‘rab  oladigan  va  bujmaytiradigan  xossaga  ega.  Choyga 
o'xshab damlab  yo'tal vaqtida ichish  tavsiya  etiladi.
Ibn  Sino  ovqat  hazmi  buzilganda,  bchi  yaxshi  davo  bo'ladi  deb 
hisoblagan.  Me’da  va jigar  ishini  yaxshilash  uchun  u  behi  suvini  asal  va 
sirkaga aralashtirib  ichishni tavsiya qilgan.
Rp: 
M ucilaginis  rad.  A lthaeae  180,0.
Elexiri  pecto ralis
Ligour  is  A m m o n n   A nisatis
N atrii  hydro carb o n atis  3,5
M .D.S.  I  choy  qoshiqdan  har  3  so a td a  ichilsin.
Tayyor  bo'lgan  damlamada  natriy  gidrokarbonat  tuzi  eritiladi  va  bir 
qism  damlamada  novshadil  arpabodiyon  tomchilari  eritilib  qo'shiladi, 
oxirida ko‘krak eliksiri qo‘shiladi.
Rp: 
M ucilaginis  S alep 200,0 
Bism uthi  su b n itra tis  10,0 
T in c tu ra e O p ii  sim plicis  g tt  X.
M.D.S
Tayyor  bo'lgan  damlamadan  5 -6   ml  olib  vismut  nitratning  asosi 
hovonchada  eziladi  va  oz-ozdan  damlama  qo‘shib  hovonchadan  tayyor 
idishga yuvib  o'tkaziladi.  Oxirida  opiyning spirtli  tindirmasi qo‘shiladi.
223
www.ziyouz.com kutubxonasi


X I  B O B .
L I N I M E N T L A R   ( L I N I M E N T A )
Linimenllar  -   quyuq  suyuqlik  bo'lib,  sirlga  surtish  uchun  mo‘l- 
jallangan va teri  haroratida eriydigan dori  shakllariga  kiradi.
Linimcnt  lotincha so‘z  bo‘lib,  linira -  surtish degan  ma'noni  anglatadi.
Linimentlar  bir  yoki  bir  nccha  dorivor  moddalardan  hamda  asos- 
lardan  tashkil  topgan.  Asos  sifatida  o‘simlik  yog'lari  (kungaboqar, 
shaftoli,  kanakunjut),  vazelin moyi,  xloroform  va esilonlar  ishlatiladi.
Liniment  dori  shakli  tarkibidagi  asos  xususiyatiga  ko‘ra  ularni 
quyidagi  guruhlarga bo'lish  mumkin:
1)  moyli asoslardan  tashkil  topgan  linimcntlar -  Olimenta;
2)  sovunli  asoslardan tashkil topgan linim entlar- Sapolinimenta.
Fizik-kimyoviy  xususiyatiga  ko‘ra  linimentlar  turli  xil  bo‘lib,  o‘zida
eritma,  emulsiya,  suspenziya  va  aralash  dispers  sistemalarni  mujassam- 
lashtiradi.
Linimentlar  qadimdan  ishlatilib  kelinayotgan  dori  shakli  hisoblanib, 
tarkibining  turli-tumanligi  bilan  ajralib  turadi.  Bu  dori  turi  uchun  XI  DF 
da «linimentlar» deb ataluvchi  umumiy maqola  keltirilgan.
X  DF  ko‘rsatmasiga  binoan  linimentlar  tarkibiga  dorivor  moddalar, 
ularning  fizik-kimyoviy  xossalariga  qarab  kiritiladi.  Suvda  eriydigan 
moddalarni  suvda,  moyda  eriydigan  moddalarni  moyda  va  suvda  ham 
moyda  ham  crimaydigan  moddalarni  suspenziya  ko‘rinishida  linimcnt 
tarkibiga  kiritish  kcrak.  Shunga  ko‘ra  linimentlar  eritma,  emulsiya, 
suspenziya va aralash tipda uchrashi  mumkin.
Linimentlarni  tayyorlash  quyidagi  bosqichlardan  iborat:  asosni  tortib 
olish  va  eritish,  dorivor  moddani  tortish  va  maydalash,  aralashtirish, 
idishga  joylash,  kerakli  yorliq  yopishtirish,  kasalga  berish  uchun 
tayyorlash.  Linimentlarni  bcmorga  bcrishda  «Sirtga»  degan  yorliq, 
shuningdek  quyidagi  ehtiyot  yozuvlari  (etiketkalari)  boMishi  lozim:
224
www.ziyouz.com kutubxonasi


«Salqin  joyda  saqlansin»,  «lshlatishdan  oldin  chayqatilsinw,  «Yorug‘lik 
tushmaydigan joyda  saqlansin»  va  boshqalar.
Linimentlar  uzoq  muddat  uchun  tayyorlanib,  ularga  «Qo‘llashdan 
oldin  chayqatilsinw,  «Salqin  joyda  saqlansin»  kabi  qo'shimcha  yorliqlar 
yopishtirilishi  kerak.
Linimentlar og'zi  zich  berkitilgan shisha  idishlarga solinishi  kerak.
MOYLI  LINIM ENTLAR -  OLIMENTA
Gomogen  tipdagi  linim entlarni  tayyorlash.  Bu  tipdagi  linimcntlar 
dorivor  moddalar  asosda  criganda  yoki  rctscptda  faqat  suyuqliklar 
yozilganda  hosil  bo‘ladi.  Gomogen  linimcntlar  to‘g‘ridan-to‘g‘ri  bemorga 
beriladigan  idishda  tayyorlanadi.  Buning  uchun  qattiq  moddalarni  asosda 
eritib,  uchuvchan  va kuchli  hidga ega bolgan  moddalar oxirida qo'shiladi.
Rp: 
C hloroform ii
01.  C am phorati
01.  H yoscyam i
01.  T erebinthini  rectificati  15,0 
M .f.  linim enta 
D.S.  S urtish  uchun.
Berilgan  retsept  tarkibida  faqat  suyuq  holdagi  bir-birida  yaxshi 
eruvchi  dorivor  moddalar  keltirilgan.  Linimentni  tayyorlash  uchun 
bemorga  beriladigan  idishda  kamfora  moyi  bilan  mingdevona  moyini 
aralashtirib,  so'ngra  xloroformni  va  oxirida  tcrpcntin  moyini  qo‘shib 
yaxshilab  aralashtiriladi.  Tayyor  liniment  yuqorida  aytib  o'tilgandek, 
kerakli  yorliqlar yopishtirib jihozlanadi.
Rp: 
Jodi  1,0 
M entholi 
N ovokaini  2,0 
S p iritu s aethylici  10,0 
C hloroform ii  25,0 
P arafini  10,0 
M .f.  linim enta 
D.S.  S u rtish   uchun.
Alohida  idishda  mcntol  va  novokain  etil  spirtida  eritiladi.  Bemorga 
beriladigan  idishga  yod,  maydalangan  parafin  va  xloroform  solinib, 
og'zi  zich  berkitiladi.  So'ngra  ehtiyotlik  bilan  suv  hammomida  yod  va
225
www.ziyouz.com kutubxonasi


parafin  to'liq  eriguncha  qoldiriladi.  Aralashma  sovigach  ustiga  mentol 
va  novokainning  spirtli  eritmasi  solinadi  va  toMiq  soviguncha  yaxshilab 
aralashtiriladi, jihozlanadi.
Rp: 
O leum   H yoscyam i  15,0 
C hloroform ii  15,0 
M ethyli  salicylatis  10,0 
M D S.  O g 'rig a n   b o 'g 'im la rg a   surkalsin.
Pasporti:
Mingdevona moyi  15,0 
Xloroform  15,0 
Metilsalitsilat  10,0
Umumiy ogMrligi 40,0.
Bu  retscptni  tayyorlash  uchun  bemorga  beriladigan  quruq  shisha 
idishga  metilsalitsilat,  mingdevona  moyi  va  oxirida  xloroform  tortib 
olinadi,  yaxshilah  aralashtiriladi.  Tayyor  linimcntga  tegishli  etiketka 
yopishtirilib,  bemorga berish uchun tayyorlanadi.
Suspenziya  tipidagi  linim entlarni  tayyorlash.  Suspenziya  tipidagi 
linimentlar  dorivor moddalar  asosda  hamda  suvda  erimagan  vaqtda  hosil 
boMadi.  Bunday  linimentlar  osilmalar  (suspenziyalar)  texnologiyasiga 
asoslanib  tayyorlanadi.  Suspenziya  tipidagi  linimentlar  turg‘unligini 
oshirish  maqsadida ularga  sirt-faol  moddalar qa'shiladi.
Rp: 
X eroform ii
Picis  liquidae  aa  3,0
O lei  R icini  94,0
M .D.S.  V ishnevskiy  surtm asi.
Pasporti:
Kseroform  3,0
Qoramoy  3,0
Kanakunjut moyidan  94,0
Umumiy  og‘irligi  100,0.
Kseroform  suvda,  yog‘da  crimaydi,  shuning  uchun  preparatga 
suspenziya  holida  qo‘shiladi.  Retseptni  tayyorlash  uchun  kseroform 
qoramoy  bilan  yaxshilab  eziladi,  so‘ngra  oz-ozdan  muntazam aralashtirib 
turgan  holda,  kanakunjut  moyi  qo'shiladi.  Tayyor  boMgan  linimentga 
kerakli yorliq yopishtirilib kasalga beriladi.
226
www.ziyouz.com kutubxonasi


Emulsiya  tipidagi  linim entlarni  tayyorlash.  Emulsiya  tipidagi 
linimentlar  geterogen  sistema  bo‘lib,  suvning  yog'dagi  yoki  yog'ning 
suvdagi  emulsiya  tiplari  ko'rinishida  bo'ladi.  Bu  tipdagi  linimentlarning 
turg'unligini  oshirish  uchun  ularga  emulgatorlar  (sirt  faol  moddalar) 
qo'shiladi.  Emutsiya  tipidagi  linimentlarga  ammiakli  yoki  uchuvchan 
liniment  (Linimentum  ammoniatum  seu  Linimentum  volatile)  ni,  ohakli 
liniment (Linimentum  calcis) ni  misot qilib  keltirishimiz  mumkin.
Rp: 
Solutio  am m o n ii  caustici  25,0 
A cidi  oleinici  1,0 
O lei  H elianthi  74,0 
M D S.
Pasporti:
Novshadil  eritmasi  25,0 ml 
Olein  kislotasi  1,0 
Kungaboqar moyi  74,0
Umumiy  og'irligi  100,0.
Retseptni  tayyorlash  uchun  quruq  idishga  74,0  g  kungaboqar 
moyidan  va  1,0  g  olein  kislotasidan  tortib  otib,  to  kislota  erib  ketguncha 
yaxshilab  aralashtiriladi.  Ustiga  novshadil  eritmasidan  25  ml  quyib  bir 
xil  oq  rangli  suyuqlik  hosil  bo'lguncha  yaxshilab  aralashtiriladi.  Hosil 
bo‘lgan  emulsiya  tipidagi  linimentda  emulgator  rolini  olein  kislotasining 
ammoniyli tuzi -  oleat  ammoniy o'taydi.
CnNMCOOH  + NH, = C„H3COONH4
Uchuvchan  liniment  bir  xil  oq-sarg‘ish  rangli  quyuq  suyuqlik  bo‘lib, 
kuchli  ammiak bidiga ega.  Saqlash  davrida  ammiakning uchishi  hisobiga, 
uning  miqdori  kamayishini  hisobga  olgan  holda  bu  liniment  keragida 
tayyorlanadi.
Rp: 
Aquae calcis
Ol.  Lini ana 50,0 
M.D.S. Ohakli liniment.
Ohakli  liniment  suvning  moydagi  cmulsiyasi  bo'lib,  aralashtirish 
natijasida  hosil  bo‘lgan  kalsiyni  yog‘  kislotalari  bilan  hosil  qilgan  tuzi  -  
emulgator hisoblanadi,  bemorlarni davolashda juda keng  qoMlaniladi.
Tayyor linimentga kerakli ctiketka yopishtirib  beriladi.
227
www.ziyouz.com kutubxonasi


SO V U N L1  L 1 N IM E N T L A R   -   S A P O N IM E N T A
Sovunli  linimentlar  asosida  tana  haroratida  erish  xususiyatiga  ega 
bo‘lgan  natriyli  sovun  spirtlari  yotadi.  Sovunli  linimentlar  tarkibiga 
odatda efir moylari,  ammiak eritmasi,  yod,  ixtiol,  fenol,  kamfora,  rczorsin 
kabi  moddalar kiradi.
Rp: 
S aponis  m edicati  8,0 
S p iritu s  aethylici  84,0 
C a m p h o rae  2,0
O l.  C itri
O l.  R o sm arin i  0,4 
01.  T h y m i  0,2 
A m m o n ii  caustici  soluti  5,0 
M .D .S.  R evm atizm da  su rtish   uchun.
Kolbada  tibbiyot  sovunini  90%  li  etil  spirtida,  suv  hammomida 
eriguncha  qizdiriladi  va  tezda  filtrlanadi.  Issiq  critmada  kamfora  eriti- 
lib,  sovigandan  so'ng  efir  moylari  va  ammiak  eritmasi  qo‘shiladi. 
Aralashmani  shisha  idishlarga  qadnqlab  to'Iiq  soviguncha  sovitgichga 
qo'yiladi.
LINIMENTLAR SIFATINI ANIQLASH
Tayyor bo‘lgan  linimentlar  sifatini  baholashda:  retsept,  pasport,  rangi, 
hidi,  mcxanik  aralashmalar  yo'qligi  va  og'irlikdagi  bir-biridan  farqi 
ko'riladi,  chinligi  va miqdori  aniqlanadi.
SURTMALAR
Surtmalar,  malhamlar,  shamcha  dorilar,  hab  dorilar,  tibbiyot  qalam- 
chalari  yumshoq  dori  turlari  deb  aytiladi.  Uiar  turli  xil  dispcrs  sistema- 
ga  taalluqii  bo'lib,  yumshoq  konsistensiyaga  (holatga)  va  umumiy 
o'xshashlik  belgilariga  ega
Surtmalar  -   sirtga  qo'llaniladigan  dori  turlari  ho‘lib,  ular  yuqori 
yopishqoqlik  xususiyatiga  ega  boMgan  suyuqliklardir.  Ular  teri  yoki 
shilliq  qavatlar  ustida  tekis,  oqmaydigan  yupqa  sirt  hosil  qilish  xusu- 
siyatiga  ega.  Surtmalar  xona  haroratida  o‘zining  yopishqoq  holatini 
saqlaydi  va  harorat  oshirilganda  oquvchan  suyuqlikka  aylanadi.  Surt-
228
www.ziyouz.com kutubxonasi


malar  dispersologik  tasniflanishi  bo'yicha  erkin  har  tomonlama  dispers 
shaklsiz  muloyim yoki  mayin aralashma.
Tiniq  suyuqliklardan  ular  oquvchanligining  yo'qligi  bilan  farqlanadi. 
Surtmalar dori  modda va asosdan  tashkil  topadi.
SURTM ALARNING  TASNIFLANISHI
Surtmalar  tibbiyotda  qo'llanishiga  qarab  tasniflanishi  mumkin. 
Ammo  surtmalarda  foydalaniladigan  surtma  asoslarini  hisobga  olgan 
holda  fizik-kimyoviy  tuzilishi  bo‘yicha  tasniflanish  surtmalar  to‘g‘risida 
aniqroq  ma'lumot  beradi.  Surtmalar  retsepti  xilma-xildir.  Bu  bir 
tomondan  surtma  asoslarining  ko'pligi,  ikkinchi  tomondan  surtma 
tarkibiga  kiruvchi  dori  moddalarning  xilma-xilligi  bilan tushuntiriladi.
Bu  moddalar  har  xil  eruvchanlikka  ega.  Ulardan  ba'zilari  yogMarda 
yaxshi  erisa,  boshqalari  aksincha,  yog'tarda  yaxshi  erimaydi,  ammo 
suvda  (glitserin,  spirtda)  yaxshi  criydi,  shuningdek  ba'zi  guruh  dorivor 
moddalar  borki,  ular  suvda  ham,  yog‘da  ham  erimaydi.  Bundan  ko'rinib 
turibdiki,  dorivor  moddalarni  eruvchanligiga  qarab  surtma  asoslariga 
kiritish yo‘lini  tanlash  maqsadga muvofiqdir.
SURTM ALARNING  ASOS TIPI  BO‘YICHA  TASNIFLANISHI
1.  Gidrofob  asosli  surtmalar.
2.  Gidrofil  asosli  surtmalar.
3.  Emulsion  (difil) -  asosli  surtmalar:
a)  suv/yog‘  tipidagi  emulsion  asosli  surtmalar,
b) yogVsuv  tipidagi  emulsion  asosli  surtmalar.
Dispers sistcmalar bo'yicha surtmalarning tasniflanishi.
1.  Gomogen  surtmalar:  a)  qotishma  tipidagi  surtmalar,  b)  eritma 
tipidagi  surtmalar,  d) ekstraksion surtmalar.
2.  Suspenzion  surtmalar:  a)  ikki  fazali  sistemalar,  b)  uch  va  ko‘p 
fazali  sistcmalar.
3.  Emulsion  surtmalar:  a)  suv/yog‘  tipidagi  emulsion  surtmalar, 
b) yog‘/suv  tipidagi emulsion surtmalar.
4.  Aralash  tipdagj  surtmalar.
Gomogen  su rtm a lar  gurubiga  o‘zaro  eruvchan  dorilarni  asosda 
eritish  bilan  hosil  bo‘lgan  yog'li  surtmalar,  surtma  asosida  erigan
229
www.ziyouz.com kutubxonasi


dorilardan  hosil  bo‘lgan  surtmalar  va  dorilarni  surtma  asoslari  tarkibiga 
ekstraksiya  yo‘li  bilan  kiritilgan  surtma  turlari  kiradi.  Surtmalarning 
bu  guruhchasi  dorilar  va  surtma  asoslari  o'rtasidagi  oraliq  fazasining 
yo'qligi  bilan  xarakterlanadi.  Biroq  bunday  surtmalarni  to'liq  gomogen 
sistema  deb  qarash  xato  boMadi,  chunki  surtma  asoslarning  o‘zi  turli  xil 
mikro-  va  ultramikrokristallik  qo'shimchalardan  iborat  bo'lishi  mumkin. 
Surtma  suspenziyalar  tarkibiga  esa  suv  va  yog‘da  erimaydigan  dori 
moddalar kiradi.
Rezortsin,  pirogallol,  rux  sulfat,  simob  dixlorid  suspenziya  yo'li  bilan 
kiritiladi,  bu  moddalar  suvda  eriydi,  ammo  suvda  eritib  kiritilsa,  teriga 
zararli  ta'sir ko'rsatadi.
Yana  shunday  moddalar  suspenziya  yo‘li  bilan  kiritiladiki,  ularning 
erishi  uchun  ko‘p  miqdorda  suv  talab  qiladi;  bularga  natriy  tetraborat, 
bor  kislotasi  kiradi.  Suspenzion  su rtm a lar  tarkibida  bitta  va  undan 
ortiq  dori  moddalar  bo'lishi  mumkin,  lekin  ularning  har  biri  o‘z  oraliq 
faza  chegarasiga  egadir.  Xuddi  mana  shu  xususiyatga  asoslangan  holda 
suspenzion surtmalar bir,  ikki va ko‘p fazali  sistemalarga boMinadi.
Emulsion  surtmalar  tarkibiga  suv,  spirt,  glitserin  va  ular  aralash- 
masida  eruvchi  dori  moddalar  kiritiladi.  Bunday  eritmalar  moyli  asos 
bilan  aralashmasligi  sababli  hosil  boMgan  surtmalar  emulsiya  tipidagi 
surtmalar boMib,  undagi  dispers  muhit  moyli  asos  hisoblanadi.
Ko‘pchilik  emulsion  surtmalar  tarkibiga  emulgatorlar  kiritilganligi 
sababli,  ular  yetarli  darajada  yuqori  dispers  va  turg‘un  bo'ladi.  Lekin 
shunday  surtmalar  ham  borki,  ular  dispers  muhitning  yuqori  qovush- 
qoqligi  sababli  turg‘undir.  Bunday  surtmalarda  dispers  faza  yirik 
tomchilardan  iborat boMadi.
Aralash  surtma  dorilar  har  xil  dispers  sistemalardan  tashkil  topgan 
boMadi.
SURTMALARNI  TAYYORLASHDA  ISHLATILADIGAN 
DORI  MODDALARI
Hozirgi  kunda  barcha  farmakologik  guruhlarga  kiruvchi  dori 
preparatlari  surtma  dori  holida  ishlatilmoqda.  Asosan  antiseptik  dori 
vositalari,  sulfanilamid  preparatlari,  gormonlar  va  ularning  analoglari, 
antibiotiklar,  vitaminlar,  zamburug*  kasalliklarini  davolovchi  dori 
vositalari  keng  qoMlanilmoqda.  Ular  organik  va  noorganik  moddalar
230
www.ziyouz.com kutubxonasi


bo'lishi  bilan  birga,  ularning  fizik-kimyoviy  xossalarini  va  agregat 
holatlarini  belgilovchi  har  xil  kimyoviy  tabiatga  ega  (metall  oksidlari 
va  ularning  tuzlari,  kislotalar,  asoslar,  efirlar).  Qo'llaniladigan  ko‘p 
preparatlar  qattiq  dori  moddalardir,  lekin  har  xil  yopishqoqlikka  ega 
bo‘1gan  suyuqliklar  ham  bor  (Burov  suyuqligi,  efir  moylari,  qoramoy, 
vanilin  va  boshqalar).
SURTMA  ASOSLARIGA QO‘YILGAN 
TALABLAR
Surtma  asoslarini  tanlash  kasallikning  joyi  va  xarakteri,  shuningdek 
tavsiya  etilgan  dori  moddalaming  fizik-kimyoviy  xossalariga  bog'liq. 
Surtma  asoslarga quyidagi  talablar qo'yiladi:
1.  Surtiladigan,  ya'ni  kerakli  struktura-mexanik  xossaga  ega  boMishi 
kerak.
2.  Dori  moddalarni  yorugMik,  havo  ta'sirida  o'zgartirmaslikni  ta'min- 
lashi  kerak,  ya'ni  kimyoviy  turg'un  boMishi  lozim.
3.  Dori  moddalarni  o'ziga  yaxshi  qabul  qilishi  kerak.  Dori  moddalar 
ta'sirini  oshirish xossasiga ega boMgani  ma'qul.
4.  Surtma asoslari  dori  ta'sirini  o'zgartiruvchi xossaga ega boMmasligi 
kerak.  Ular teri  va shilliq qavatning  asl  sharoitini  saqlab turishi  kerak.
5.  Mikroorganizmlar ko'paymaydigan boMishi kerak
6.  Asoslar o'zining davolash tavsiyasiga to‘g‘ri  kelishi kerak.  Masalan, 
himoya  surtmasi  teriga  surtilgan  vaqtda  teri  ustida  zich  yopishib  yuzasi 
tez  qurib,  ta'siri  ish  vaqtining  oxirigacha  saqlanib  turishi  kerak.  Sirtga 
qoMlaniladigan  surtmalar teri  orqali  so‘ri!masIigi kerak.  Rezorbtiv ta'sirga 
ega  boMgan  surtma  asoslari  esa,  aksincha,  teriga  chuqur  so'rilib  qon  va 
limfaga dori  moddalarining so'rilishiga yordam berishi  kerak.
7.  Kiyimlarni  iflos  qilmasligi,  oMa  yopishqoq  boMmasligi,  sovun  va 
suv  bilan  oson  yuvilishi  kcrak.  Shifokor  har  xil  surtma  asoslari  yozib 
beraverishi  mumkin.  Kasalni  davolash  asosini  to‘g‘ri  tanlashga  bogMiq. 
Zamonaviy  farmatsiya  juda  ko‘p  surtma  asoslarini  qoMlaydi.  Bunga 
sabab  surtma  holida  tavsiya  etiladigan  dori  moddalarning  turli  xil  fizik- 
kimyoviy  xossaga  ega  ekanligidir.  Demak,  surtma  asoslarining  shunday 
to‘plami  boMishi  kerakki,  unda  har  bir  surtma  uchun  eng  ratsional  asosni 
topish  qulay boMsin.
231
www.ziyouz.com kutubxonasi


SURTMA ASOSLARINING TASNIFI
Surtma  asoslariga  qo‘yilgan  talab  shubhasiz  ma'lum  darajada  shu 
davlat  farmatsiyasida  to'plangan  an'analarning  ta'siridir.  Masalan: 
AQSHda  hamma  asostar  4  sinfga  boMingan  tasnifi  hukmrondir  (Davlat 
Farmakopeyasida).  Uglevodorodli,  adsorbsion,  suvda  yuviluvchi  va  suvda 
eruvchi.  Bu  tasniflanish  o‘zida  kimyoviy  va  fizik-kimyoviy  belgilarni 
mujassamlashtiradi.  Bizning  amaliyotda  surtma  asoslarini  quyidagi 
3  guruhga bo'lish ko‘p uchraydi:
1) Gidrofob.
2)  Gidrofil.
3) Difil-emulsion.
Emulsion  asosni  biz  alohida  guruhga  ajratamiz,  chunki  unga 
ham  gidrofoblik,  ham  gidrofillik  belgilari  xos.  Uning  boshqa  alohida 
xususiyatlari  bundan mustasno.
GIDROFOB, LIPOFIL SURTMA ASOSLARI
Gidrofob  surtma  asoslari  gurubiga  lipofil,  uglevodorodli  va  silikonli 
asoslar kiradi.
Lipofil  asoslarga  lipidlar  guruhidan  biri  bo'lgan  yog'lar  va  mumlar 
kiradi.  Ular  xossalariga  ko‘ra,  terining  yog‘  ajratmalariga  yaqin  turadi. 
Bu  asoslar  ushlab  ko'rilganda  yog‘li  dog‘  qoldiradi.  Yog'lar  -   yog‘ 
kislotalarining  triglitscridi  hisoblanadi.  Ko‘pincha  yumshoq  yog'lardan -  
cho'chqa  yog‘i  va  ayrim  vodorod  bilan  to‘yintirilgan  yog‘lar,  qattiq 
yog'Iardan  -   mol  yog'i,  suyuq  yog'Iardan  -   ayrim  o‘sim1ik  moylari 
ishlatiladi.  Hamma  yoglar  suvda  erimaydi,  spirtda  kam  eriydi,  efir  va 
xloroformda oson eriydi.
Cho‘chqa  yog‘i  -   Adeps  suillus  depuratus.  Oq,  yangi,  achimagan 
boMishi  kerak.  34-36°Cda  suyuqlanadi.  Kislota  soni  2  dan  ortiq 
boMmasligi  kerak.  Tarkibida  62-68%  triolein  (S|7NJ5SOON)  saqlaydi. 
Surtma  uchun  eng  yaxshi  asoslardan  biri  hisoblanadi.  Cho‘chqa  yog‘i 
terini  juda  yaxshi  qoplaydi,  dori  moddalarni  yaxshi  qabul  qiladi,  teri 
orqali yaxshi  so‘riladi, suv va sovun bilan yuvganda oson  yuviladi.
Mol  yog‘i.  (Sebum  bovinum).  Yangi,  oq,  achimagan  boMishi  kerak, 
suyuqlanish  harorati  42—50°C,  tarkibida  53%  tripalmitin  va  tristearin, 
45%  triolein  saqlaydi.  Suyuqlanish  haroratining  yuqoriligi  va  terini
232
www.ziyouz.com kutubxonasi


qoplash  xususiyatiga  ko‘ra,  surtma  asosi  sifatida  cho'chqa  yog‘idan  keyin 
turadi.  Kerak  bo'lganda  surtmaga  qattiqlik  berish  uchun  cho'chqa yog'iga 
qo‘shib  ishlatiladi.  Qo‘y  yog‘i  xossasi  bo‘yicha  mol  yog'iga  o'xshaydi, 
suyuqlanish harorati 44-5l°C.

Download 9,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   103   104   105   106   107   108   109   110   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish