2.Лимфаденит:
Катталашган ширали тулаконли некроз учоклари, сувли, тулаконли некроз учоклари булиши мумкин.
Кизамик.
Болаларни уткир инфекцион касаллиги. Терида ва шиллик каватларда догсимон-везикуляр тошмалари Билан характерланади.
Этиологияси:
ДНК тутувчи вирус герпес гурухи вирусларига тааълукли.
- Узак ичи эозинофил ва базофил киритмалар хосил килади.
- Касалланиш манбаи- бемор одам
- Хаво-томчи йули Билан юкади.
- Вирус нафас йулларига тушади, конга утади, шу ерда инкубация даврида купаяди.
- Вирус эктодермотроплилиги учун терини эпидермисида тупланади.
- Касаллик енгил кечади 2-3 хафта давом этади.
Патологик анатомияси:
Макроскопик бошланишда кизил доглар, марказида пуфакча тиник суюклик. Куриганда маркази бр чиукади. Кунгир ёки кора коплам Билан копланади.
Везикулалар асосан тана ва бошни сочли кисмида пайдо булади.
Шиллик каватларда хам булади: мацерация ва эрозия хосил булади.
Микроскопик: жараён терини эпидермисини тиканли каватидан баллонли дистрофия. Шу ернинг узида куп ядроли гигант хужайралар пайдо булади. Везикулани туби эпидермисни герминатив кавати томи мугуз кават. Дермада шиш уртача гиперемия.
Шиллик кават эрозияси, шиш, томирлар тулаконли экстравазатлар ва озрок периваскуляр лимфогистиоцитар инфильтрат.
Генерилизацияланган формасида ички аъзоларда упка, жигар, талок, Кошкозон ости бези, буйрак усти бези, хазм тракти, нафас ва сийдик жинсий аъзоларда.
Макроскопик: майда думалок сарик фахуслар кора-кизил тож Билан уралган.
Микроскопик: коагуляцион некроз перифокал хужайра реакцияси, суст купинча кон куйилиши минтакаси Билан уралган. Вирус некроз учоги атрофида терида везикулали хужайраларда баллонли дистрофия аникланади.
Асоратлари:
Тери тошмаларига иккиламчи инфекция купинча стафилококклар кичик ёшли болаларда стафилококкли сепсис.
Улим.
-Стафилококкли сепсис
- ички аъзолар генерилизациялашган шикастланишида.
ҚИЗАМИҚ – уткир, юкори контагиоз болалар касаллиги. Характерли белгилари.
юкори нафас йулларини катарал яллигланиши.
конъюктивит.
терида догли тошмалар
Кузгатувчиси РНК тутувчи миковирус. Касаллик хаво томчи йули билан юкади. Касаллик 2-3 хафта давом этади
-эпителийни барьер функцияси пасаяди
-лейкоцитларни фагоцит активлиги
-инфекцияга карши антителолар титри кама.
Патологик анатомияси.
катарал яллигланиш халкум, трахея. бронх, упкада кузатилади
шиллик кават шиш ва некрози сохта крупга олиб келади
куп каватли эпителий метаплазияси
Вирусемия ва генерализация натижаси - энантема ва экзантема.
ЭНАНТЕМА-лунж шиллиқ қаватида аниқланади.
ЭКЗАНТЕМА-макроскопик йирик догли папулез тошмалар юз, бадан, бугимларни езувчи юзасида. Микроскопик шиш, гиперемия, терини сургичсимон каватида, паракератоз.
лимфоид тукимада-
-В-зоналар плазматик пролеферацияси
-гигант куп ядроли макрофаглар
Упкада
-лимфоид ва гистиоцитар хужайралар пролиферацияси
-интерстициал пневмония
-кизамик энцефалити
АСОРАТИ
иккиламчи инфекция кушилиши
бронхларни зарарланиши
Улим сабаблари-упка асорати ва асфиксия.
Менингококкли инфекция- ўткир инфекцион жараён Зта асосий
формада ифодаланади.
1. Назофаринит.
2. Йирингли менингит ва менингококцемия.
Do'stlaringiz bilan baham: |