Термиз давлат университети



Download 1,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet22/94
Sana17.07.2022
Hajmi1,41 Mb.
#816265
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   94
Bog'liq
tarix falsafasi majmua mallayev

 
олиб
 
борганлар. Жамоалар уртасидаги кураш куп сабаблар оркали 
келиб
 
чиққа
н
. Шулардан бири диний қарашлардаги фарқ ва уларнинг
намоён 
булишидаги 
зиддиятлар эди. Илк христианлик жамоаларга хали акидаларга амал килиш ва ибодатларни 
бажариш хос эмас эди. Жамоаларнинг ибодатни бажо этиш учун махсус бинолари йўқ эди. Турли 
жамоа
ва 
гуруҳлар Исо ўз ўлими билан инсоният гунохларини ювгани
ҳақида 
эътироф 
этишдагина якдил эдилар.
Христианликнинг тарқалиши жараёнида унга аҳолининг кенг
катла
ми кўшила бошлади. 
Дастлабки христианлик жамоаларида куйи
катлам
ларнинг вакиллари кўпчиликни ташкил этар 
эди. Хали бу даврда
жамоа
ларга зиёли ва мулкдорларнинг вакиллари кирган эмас эди.
Милодий I 
аср охиридан бошлаб II-
III
асрлар давомида жамоалар таркибида
сена
торлар ва 
суворийлар кўпая борди. Христианлик харакатига аслзодалар ва зиёлиларнинг қўшилиши унинг 
характерининг ўзгаришига олиб келди. Натижада, христианликдаги хар қандай радикализм, 
мавжуд
тарти
ботлардан норозилик кайфиятидан воз кечиш майллари келиб
чикди. 
Рим 
хокимияти билан муросаю мадорага келиш учун нафақат
ёвузликка 
каршилик килмаслик 
гоясини таргиб килишдан, балки яхудийликдан (иудаизм) хам воз кечиш керак эди. Бадавлат ва 
зиёли катламларнинг вакиллари жамоаларда рахбарлик мавқеига эга була бошладилар. 
Христианликнинг бадавлат қисми ибодатга раҳбарлик қилишни ҳам ўз қўлига ола бошлади. 
Кейинчалик пайғамбарлар, устозлар ва жамоанинг йиғини бошқаруви урнига епископлар, 
дьяконлар, пресвитерлар, митрополитларнииг якка хукмронлиги вужудга келди. Черков 
ташкилоти марказлаша бориши билан марказий жамоа ва унинг раҳбари бошқа жамоалар устидан 


39 
раҳбарлик қила бошлади. Жумладан, Рим жамоаси империянинг ғарбий қисмидаги жамоаларга 
нисбатан юксала борди. Лавозимли кишилар умрбод сайланадиган бўлди. Жамоалар ижтимоий 
таркибининг узгариши уларнинг ижтимоий йўналишининг тадрижий ривожланишини белгилаб 
берди. Христианликда илгари мавжуд бўлган демократик тенденциялардан воз кечиш, император 
хокимияти билан иттифок тузишга бўлган интилиш кучая борди.
Император хокимияти ҳам, ўз навбатида, жахон динига жуда катта эҳтиёж сезмокда эди. Шу 
максадда миллий, жумладан Рим динидан фойдаланишга уриниш натижа бермади. Империянинг 
жами халқи учун тушунарли бўлган янга дин зарур эди. Шунинг учун IV асрга келиб, 
христианликни қувғин қилиш ўрнига уни фаол қўллаб-қувватлашга ўтилди. Император 
Констаитии (285-337 йиллар) 312 йилда христианликни Рим империясининг давлат динига 
айланишиии бошлаб берган Милан эдиктини эълон килди. У 325 йилда мутлақ ҳукмронликни 
қўлга киритгач, бутун Рим империясида христианликнинг эркинлигини, мамлакатдаги бошқа 
динлар билан тенглигини таъминлади. Император Юлиан (332-363 йиллар) охирги марта Римнинг 
миллий динини «таъмирлаш»га ҳаракат қилди. Шунинг учун христианлар унга «Муртад» 
лақабини қўйдилар. Бу ҳаракат муваффақиятсиз тугагач, христианлик Рим империясида давлат 
дини макомини эгаллади. Император Феодосий 391 йилда «мажусий» ибодатларни тақиқловчи 
эдикт чиқарди. Шу вақтдан бошлаб бошқа динларга нисбатан кенг кўламли кураш олиб борилди. 
Александриядаги бой кутубхонага эга бўлган Серапс ибодатхонаси яксон қилинди. Феодосийнинг 
ворислари даврида Римдаги мажусийларнинг коҳинлари йўқотилди, римликларнинг диний ва 
миллий ифтихори бўлган Сивиллин китоблари ёқиб юборилди. Император Юстиниан (482-565 
йиллар) буйруғига биноан Афинадаги антик фалсафий ва илмий меросни тарғиб қилувчи марказ 
ҳисобланган олий мактабнинг 529 йидца ёпилиши черков анъанасига кўра, Рим империяси 
ҳудудида маъжусийларнинг тамомила бартараф этилиши санаси бўлиб қолди. Илоҳий Бенедикт 
(480-543 йиллар) эса, маъжусийларнинг Кассин тоғида жойлашган охирги қадамжоси ҳисобланган 
Аполлон ибодатхонасини йўқотди ва бу ерда христиан монастирини бунёд этди. Шундан кейин 
Рим империяси ҳудудида христианликдан бошқа ҳеч қандай дин қолмади.
Европада Черков Хукмронлиги

Download 1,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   94




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish