Теплоэнергетика 10


Иссиқлик алмашиниш коэффициентларини



Download 136,34 Kb.
Pdf ko'rish
bet8/8
Sana24.04.2022
Hajmi136,34 Kb.
#579964
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
ZcGRKF9dSE6ucXW1auQ1dZ3jAsuWL7YpG7xod8cl

Иссиқлик алмашиниш коэффициентларини 
аниқлаш учун критериал тенгламалар

Текис юзадан суюқликнинг бўйлама ювиб ҳаракатланашида чегара 
қатламда турбулент тартибли оқим учун ,
кузатилади: 


Аниқловчи ҳарорат
деб шундай ҳароратга айтиладики,бунда 
критериал тенгламаларда суюқликнинг физик хусусиятлари 
қийматлари олинади. Юкоридаги тенгламаларда аниқловчи ҳарорат 
сифатида қабул қилинади :

Re ва Pr критерияларни ҳисоблаб топишда тезлашган оқим 
ҳарорати,

Pr
g
критерияни ҳисоблаб топишда –деворнинг ўртача ҳарорати . 


Иссиқлик алмашиниш коэффициентларини 
аниқлаш учун критериал тенгламалар
Суюқликнинг айлана кесимли силлиқ тўғри қувурларда ѐки айлана бўлмаган 
кесимли каналларда оқиш ҳолларида қуйидаги боғлиқликлар ўринли 
бўлади: 
ламинар тартибли қуюшқоқ– гравитацион оқимда (Re<2000) ва ℓ ⁄ d ≥ 50: 
бунда ,
d-
қувурнинг ички диаметри; ℓ - қувур узунлиги.
туртбулент тартибли оқимда (Re=10
4
...5 10
6
) ва ℓ / d ≥ 50: 
бунда Pr = 0,6...2500; 
ўтиш тартибли оқимда (Re=2000...10.000) :
Охирги икки тенгламаларда аниқловчи ҳарорат – суюқликнинг қувурдаги ўртача ҳарорати, 
аниқловчи ўлчов - қувурнинг ички диаметри. Рr
с
катталик девор юзаси ўртача ҳарорати бўйича 
ҳисобланади. 


Назорат саволлари ва топшириқлар
 
 

1.Чегара қатламда иссиқлик ташувчининг қандай оқим тартиблари 
кузатилади, улар иссиқлик беришга қандай таъсир қилади?

2.Аниқловчи ҳарорат нима?

3.Критериал тенгламаларга киритилган (Р
r

rg
)
0,25
комплекс нимани ҳисобга 
олади, у газлар учун нимага тенг?

4.Иссиқлик ташувчининг эркин ҳаракати учун критериал боғланишнинг 
умумий кўриниши қандай?

5. Қайнаш тартиблари турлари қайсилар? Уларни тавсифланг.

6.Қайнаш кризиси нима, иссиқлик оқимининг бирламчи ва иккиламчи критик 
зичлиги нима?

7.Конденсация нима, пленкали, томчили, аралаш, контакли конденсациялар 
нима? Десублимация нима?

8. Конденсацияланишда иссиқлик иссиқлик қаршилиги нималардан ташкил 
топади? Қайси конденсация тури – пленкалими, томчилими кам иссиқлик 
қаршилиги билан тавсифланади? 

Download 136,34 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish