Технологияси



Download 1,35 Mb.
Pdf ko'rish
bet114/148
Sana16.06.2022
Hajmi1,35 Mb.
#676820
TuriЛекция
1   ...   110   111   112   113   114   115   116   117   ...   148
Bog'liq
Meva sabzavot va polish mahsulotlarini yetishtirish, saqlash va

Гуруҳланиши ва навлари. 
Бутунроссия ўсимликшунослик институтининг 
(Казакова,1970) гуруҳлашига кўра, оддий пиѐз (Allium cepa L.) учта: жанубий, 
ғарбий ва шарқий кенжа турларга бўлинади. 
Бошпиѐз навлари бир-биридан қатор морфологик белгилари ва биологик 
хусусиятларига кўра фарқ қилади.
Пиѐз навлари ҳосилдорлиги ва пишиш муддатларига қараб бир-биридан кескин 
фарқ қилади. Ўзбекистонда, асосан ўсув даври 140-180 кун (униб чиққандан то 
ѐппасига барги ѐтгунча) бўлган ўртапишар ва кечпишар Андижанский белый 
местный, Каратальский, Каба-132, Испанский-313, Самаркандский красный-172 
каби навлари кенг тарқалган. 
2. Бошпиѐз биологик хусусиятлари.
Оддий (бош) пиѐз навига, ўстирилаѐтган 
жойига, парваришлаш усулларига қараб икки, уч ва кўп йиллик ўсимлик бўлиши 
мумкин. 


145 
Ўзбекистонда уруғдан экилган пиѐз икки йиллик бўлиб, биринчи йили йирик 
пиѐзбош ҳосил қилиб, иккинчи йили ундан гулпоя чиқариб гуллайди ва уруғ беради. 
Пиѐз совуққа чидамли ўсимлик. Унинг уруғи 3-5 хароратда нишлай бошлайди, 
пиѐзбоши эса ўсади. Ўсимликнинг ўсиши ва ривожланиши учун қулай харорат 18-
28
0
ҳисобланади. Униб чиққан ўсимликлари 2-3
0
гача совуққа чидайди, пишган 
пиѐзбошлари эса 10-12
0
гача қисқа муддатли совуққа ҳам чидайди. Яхлаган ва аста-
секин яхдан тушган пиѐзлар ҳаѐтчанлигини йўқотмайди. Пиѐзнинг барги 6-7
0
гача 
совуққа чидайди. 
Пиѐзнинг уруғи қаттиқ пўст билан ўралган ва таркибида эфир мойи бор. 
Шунинг учун у секин бўртади ва унади. Баҳорда экилган пиѐз уруғи 15-20 кунда 
кўкаради. 
Уруғнинг униш жараѐнида илдизча, уруғбарг ости тирсаги ва битта 
уруғпаллабарг ҳосил бўлиб, у дастлабки вақтларда уруғ ичида туради. Шунинг учун 
уруғпаллабарг ости тирсаги ўсиб ер бетига сирт-моқча шаклида чиқади.
Уруғпаллабарг ости тирсаги ўсишини давом эттириб, аста-секин ердан 
уруғпаллабаргни тортиб, уруғ пўсти билан ер бетига олиб чиқади ва тикланади. 
Лекин уруғ жуда чуқур экилган, ер қаттиқ бўлса, ердан уруғпаллабарг эмас, 
илдизчалар ҳам қўшилиб чиқади ва майса нобуд бўлади. 
Сиртмоқча чиқариш даврига келиб уруғпалла ичида куртак ҳосил бўлади ва 
ундан дастлабки чинбарг пайдо бўлади. Барг, одатда, уруғ унгандан 12-15 кун 
кейин, уруғпаллабаргнинг махсус тешикчасидан ташқарига чиқади. Биринчисидан 
кейин 8-10 кун ўтгач, унинг ичидан иккинчи чинбарг ўсиб чиқади. Учинчи ва ундан 
кейинги барглар ҳар 4-6 кунда, аввалги баргнинг ичидан ўсиб чиқа беради. 
Натижада сохта поя ҳосил бўлади, булар бир-бирининг ичига ўралган найсимон 
барг қинларидан иборат. 
Пиѐз майсалари дастлаб жуда секин ўсади. Шунинг учун ҳам уларни бегона
 
ўтлар босиб, ўсишига халал беради, улар қатқалоқдан, намнинг етишмаслиги ва 
бунда ноқулай шароитлардан қаттиқ қийналади. Шу сабабли пиѐз ўсув даврининг 
бошида яхши парвариш қилишни талаб этади. 
Ассимиляция аппарати (барглари) чиққандан кейин пиѐзбош шакллана 
бошлайди. Баргларда синтезланадиган углеводлар ўсимликнинг қуйи қисмига 
тушиб, у ерда запас бўлиб тўпланади. Бунда баргнинг асоси йўғонлашиб, этли 
қобиққа айланади ва пиѐзбош ҳосил қилади. Шу билан бир вақтда этли туташ қобиқ 
ҳам ҳосил бўлади. Бу қобиқнинг ассимиляция қилувчи пластинкаси бўлмайди. У 
озиқ моддалар тўпланиши учун хизмат қилади. Ўзбекистонда экиладиган 
пиѐзларнинг ўсув даври уруғдан экилганида 130 кундан 160-180 кунгача давом 
этади. Уруғлик пиѐзбош ўтказилгандан то уруғ пишгунча 110-130 кун ўтади.
Пиѐзбошнинг шаклланиши учун энг

Download 1,35 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   110   111   112   113   114   115   116   117   ...   148




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish