Тарих факультети Жаҳон тарихи


Эроннинг иқтисодий тараққиѐти ва Сафавийлар давлатидаги ички сиѐсат



Download 413,14 Kb.
bet74/85
Sana21.02.2022
Hajmi413,14 Kb.
#78943
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   85
Bog'liq
osiyo va afrika mamlakatlarining orta asrlar tarixi (2)

Эроннинг иқтисодий тараққиѐти ва Сафавийлар давлатидаги ички сиѐсат.


Рим Папаси хузурига жуда куп элчилар бориб турарди. Исфахонда Европа ва Осиѐ элчилари кабул килинарди.
Шох узи ташки савдода фаол катнашиб ипак, совун, гилам,тузва шу сингариларни уз моноп лияси деб эълон қилди. Ички савдо хам ривожланди. Эски карвон йуллари таъминланди, янгилари очилди, карвонсаройлар курилди йулларкурикланди.(Исфагон ахолиси 500 минг).
Марказлашган сафавийлар давлатининг амалдорлари, катта доими армияси , сарой жуда ктта харажатларини талаб киларди. Шох хонадонига карашли етлар таркибига кирувчи чек ерда ѐки чек ери тиул ѐки мулк деб аталади. Ернинг бир қисми бўлишидан ѐки дехкон вакф ерларининг бир участкасига эга бўлишидан катъий назар хосимлнинг деярли хаммасини ер эгасига топшириши керак эди. Дехқонда яхши хосилнинг 1(5 ѐ ки 1(4 қисми коларди. (Тиул - феодалларнинг мерос ерлари эмас эди мулк - мерос ер хисобланарди вакф масжид , мадраса.... Ери. )
Ер сув, иш хайвони учун хак туланарди. Ерсиз дехконлар корандалик килардилар Эрон узида шохга қарши Гилжон, Лихижон, Рейшт шахарларида 1829 йили кузголон кутарилди. Бу районлар ипакчилик марказлари эди...
Грузия (1623 1624 Георги саокадзе) ва Арманистонда хам озодлик учун кураш.
Решт шахридан чиккан кузголон бошлиги Одилшох номини олди. Кузголончилар ипак захираларини бўлиб олдилар. Лекин махаллий феодаллар кузголондан бош тортиш йулига утдилар.
Сабаб: Аббоснинг вориси янги шох Сафий-1 ктта қўшин билан кузголонни бостирди. Рахбарлар ва Одил шох катл этилди. Ахолига катта тулов солинди. Сафий-1 даврида (1629-1642) Эрон ерларининг катта қисмидан ажради. 1639 йили Месопотамия туркияга утганлиги расмий тан олинди. ғарбий Арманистон хам Туркия таркибига киритилди. Шарқда Эронга қарши узбек хонлари кураш бошладилар Афгонистон Сафавийлардан озод булди.


Фойдаланилган адабиѐтлар:


  1. История стран Азии и Африки в среднўе века. М.,1987.

  2. История народов Восточной и Центральной Азии. М., 1986.

  3. История стран Азии и Африки в среднўе века. 1-2 я. М., Вўсшая школа, 1988.

  4. Османская империя и странў Центральной, Восточной и Юго-Восточной Европў в XV-XVI вв. М., 1984.

  5. Пигулевская Н. В. Византия и Иран на рубеже VI-VII вв. М., Л, 1946.

  6. Гурнова Е. В. Историография истории средних веков. 2-е изд. М., 1985. Средневековье и о его памятниках. (Под. Ред. Д. Н. Егорова) М., 1913


Download 413,14 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   85




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish