Таълимотлари ва тилшунос алломалар хакида маълумот берилади



Download 9,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet48/125
Sana22.04.2022
Hajmi9,49 Mb.
#573317
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   125
Bog'liq
Umumiy tilshunoslik (Ravshanxo\'ja Rasulov)

уз
давридаги холати, «киёфаси» илк бор 
илмий-назарий, амалий асосда чукур ёритиб берилади.
Саид Усмонов
Саид 
Усмонов 
(1922-1972) 
узбек 
тилшунослигининг 
истеъдодли назариётчи олимидир. У Бошкридистонда тугилди, 
1929 йилда оилавий Тошкентга кучиб келди. 1938 йилда 
Тошкент педагогика билим юртини тугатиб, 1939 йилда 
Тошкент Давлат педагогика институтининг тил ва адабиёт 
факультетига укишга кирди. 1942 - 1943 йилларда урушда 
иштирок этди. 1944 йилда кайд этилган факультетни имтиёзли 
диплом 
билан 
тугатиб, 
1946 
йилда 
институтнинг 
аспирантурасига кабул килинди.
1 А.Нурмонов.Уша асар, 203-204 бетлар.
2 А.Гуломов. М. Аскарова. Хозирги узбек адабий тили. 2-нашри,- Т,1965, 4-бет.
135
www.ziyouz.com kutubxonasi


Саид Усмонов 1959 йилда проф Т.Иброхимов рахбарлигида 
«Хозирги замон узбек адабий тилида ундовлар» мавзусида 
номзодлик, 1964 йилда эса «Хозирги замон узбек тилида 
сузнинг морфологик хусусиятлари» мавзусида докторлик 
диссертациясини ёклади.
Олим 
1965 йилдан 
1972 йилгача-умрининг охиригача 
умумий тилшунослик кафедрасининг мудири лавозимида 
хизмат килди.
Саид 
Усмонов 
узбек 
тилшунослигининг 
орфография, 
лексикология, 
морфология, 
терминология, 
умумий 
тилшунослик сохдлари буйича мукаммал асарлар яратган улкан 
олимдир. Унинг асосий асарлари: 1. «Узбек тилида ундовлар» 
(1953). 2. «Ундов гаплар» (1955). 
3. «Суз ва унинг морфоло­
гик структураси хакида» (1957). 4. «Ундалма ва мимемалар» 
(Хозирги замон узбек тили, хамкор» 1957). 5. «Узбек термино- 
логиясининг баъзи масалалари» (1968). 6. «Узбек тили» 
(хамкор, 1978). 7. «Умумий тилшунослик» (1972) ва бошкалар. 
Утган асрнинг 60-70 йиллари узбек тилшуносларининг 
сардорларидан 
бири 
булган 
Саид 
Усмонов, 
айникса, 
морфология, лексикология, терминология ва тил назарияси 
буйича жиддий ва салмокли асарлар яратди.
Олим мураккаб ва актуал булган терминология масалаларига 
тухталар экан, унинг «...хам ишлаб чикариш куроллари 
сохасидаги, хам маданият ва фан сохасидаги хар кандай 
янгиликлар даставвал тил бирликлари, тугрироги, терминлар 
оркали уз ифодасини топади. Шу маънода терминология 
(маълум тилдаги терминлар мажмуи) замона тарихининг 
гувохи, кузгусидир,1 дейиши айни хакикатдир.
Саид Усмоновнинг проф. М.Мирзаев ва проф. И.Расуловлар 
билан хамкорликда яратган «Узбек тили» дарслиги алохида 
тилга олиниши лозим. Чунки ушбу иш 70 йиллардаёк 
тилшуносларнинг, 
талабаларнинг 
зарурий 
адабиётлари 
хазинасидан мустахкам урин эгаллади. Ишда лексикология ва 
морфологияга оид катор ходисаларнинг табиати, мохияти 
атрофлича очиб берилди, айни ходисалар мукаммал тахлил
1 С.Усмонов. Узбек терминологиясининг баъзи масалалари. -Т., 1968,3-бет.
136
www.ziyouz.com kutubxonasi


килинди, пухта назарий хулосалар чикарилди. Шунга кура асар 
кайта - кайта нашр килинди.
Саид Усмонов узининг истеъдодли тилшунос эканлигини 
факат хусусий тилшуносликдагина - узбек тили билан боглик 
куплаб масалаларни асосли, ишонарли хал килишдагина курса- 
тиб колмади. Унинг истеъдоди тилшуносликнинг анча мураккаб 
назарий - фалсафий масалаларини хал килишда - шу сохада хам 
яратган бир канча тадкикотларида яккол куриниб туради. Бу 
уринда, айникса, унинг уз даври учун жуда катта ахамиятга эга 
булган «Умумий тилшунослик» дарслиги ва тил назарияси соха- 
сида яратган баъзи жиддий маколалари тахсинга сазовордир.
Тилшунос 
олимнинг 
педагогика 
институтларининг 
филология факультета талабалари учун яратган «Умумий 
тилшунослик» асари узбек тилшунослигидаги энг катта 
вокеалардан, фанимизнинг энг йирик ютукларидан бири 
булганлигини 
таъкидлаш 
шарт. 
Чунки 
олим 
узбек 
тилшуносларидан биринчи булиб, тилнинг илмий - назарий, 
фалсафий сохаси буйича мукаммал дарслик яратди. Дарсликда 
жахон тилшунослиги тарихи: кадимги, урта ва янги асрлар 
тилшунослиги, киёсий - тарихий тилшунослик масалалари, тил 
ва нутк диалектик муносабати, тилни тадкик килиш методлари 
анча мукаммал, чукур ёритиладики, бу асар уз даври учун тенги 
йук бир манба сифатида хизмат килди ва килмокда.
Тугри таъкидланганидек, «Кейинги ун - ун беш йил ичида 
бизда ундан ортик фан докторлари етишиб чикди, юздан ортик 
тилшунослар фан номзоди илмий даражасига эга булди. Саид 
Усмонов буларнинг ичида энг талантли тилшунос олимлардан 
бири эди».1
Саид Усмонов узининг киска (атиги 50 йил), аммо сермахсул 
илмий - педагогик фаолияти жараёнида у ш тб тилшунос 
олимларга устозлик килди, 60 га якин илмий - назарий ва 
илмий - методик асарлар яратди. Бу асарлар истиклол даврида 
хам фанимиз тараккиёти учун самарали хизмат килмокда.
1 1/збекистон маданияти.-Т.,1973 йил, 27 март, 3-бет.
137
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 9,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   125




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish