Таълим вазирлиги



Download 4,13 Mb.
Pdf ko'rish
bet106/193
Sana24.02.2022
Hajmi4,13 Mb.
#195152
1   ...   102   103   104   105   106   107   108   109   ...   193
Bog'liq
Moliyaviy resurslarni (1)

3. Мисол
Банк мижозларга 36% йиллик тўловни амалга ошириш мажбуриятини, 
мураккаб фоиз бўйича қўйилманинг хар ой реинвестицияланиши хисоби 
билан олган. Хар ойлик реинвестиция ставкаси кандай кўринишга эга? 
Ечими. 
Эквивалентлик ва эффективлик фоизи формуласини (В.А.Галанов 
"Қимматли қоғозлар бозори" 41 бет) қўллаймиз. 
1+Кэф=(1+K/n) ⁿ 
бу ерда К эф - йил якуни бўйича мураккаб фоизни хисоблашда келиб 
чикадиган фоиз
К- оддий фоиз 
n - маротаба 
К=(ⁿ√1+Кэф-1)*n 
K=(¹²√1+0,36-1)*12=0,576*100=5,76% 
Келиб чиқадики, ҳар ойлик реинвестициялаш ставкаси 5,76%.
4. Мисол
100 000 сўм қийматли 4 йил муомила муддатига эга бўлган купонсиз 
облигация қоплов муддатига 2 йил қолганда 125 000 сўмга сотиб олинди. 
Облигацияни сотиб олган инвестор учун икки йил муддатга пулларини 


261 
банкка қўйиш фойдалироқ бўлиши учун, банкнинг ярим йиллик минимал 
ставка бирлиги кандай бўлиши лозим? Банк мураккаб фоизларни хар ярим 
йилда қўшади.
Ечими. 
1. 
Инвесторнинг даромадини аниқлаймиз 
100 000-125000=87500 сўм 
Инвестицияланадиган сумма ва кутилаётган даромадлар маълум. 
Банкнинг минимал фоиз ставкасини қуйидаги формуладан аниқлаймиз: 
Pn=P*(1+K/m)ⁿⁿ 
Бу ерда 
Pn- кутилаётган даромад 
P- инвестицияланаётган сумма 
К- банк ставкаси 
n - йиллик қўшилмалар сони 
m - йиллар
К=(ⁿⁿ√ Pn/P-1)*m 
К=(²*²√87500/12500-1)*2=1,25 ёки 125% 
Демак, ставка 125% кам бўлмаслиги лозим 
К=(ⁿⁿ√ N/P-1)*m 
К=(²*²√100000/12500-1)*2=1,36 
5. Мисол
Акциадорлик жамияти 1000 сўм қийматга эга бўлган 30 000 та оддий 
акцияларни эмиссиясини рўйхатга қўйди, шулардан 26000 донаси 
акциядорларга сотилди, 4000 эса сотилмай қолди. Бир қанча муддатдан сўнг 
яна 1000 дона акцияларни жамият акциядорлардан сотиб олди. Хисобот 
йилининг якунланганидан сўнг акциядоралар йиғилиши фойданинг 3 млн. 
сўмини дивидендлар сифатида жойлаштирилиши хақида қарор қабул қилди. 
Хар бир акция учун қандай миқдорда дивиденд тўланиши мумкин?
Ечими. 


262 
Мисол шарти бўйича маълумки акциядорлар қўлида 25000 дона оддий 
акция қолган, унда 
3 000 000/25 000=120 
Демак ҳар бир акцияга тўғри келадиган дивиденд миқдори 120 сўм. 

Download 4,13 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   102   103   104   105   106   107   108   109   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish