Ta’lim vazirligi o. Y u. R a s h I d o V, I. I. A L i m o V

B anknota 
—  bu  bankning  qarz  m ajburiyatidir.  H ozirgi  vaqtda 
banknota  markaziy  bank  to m o n id an   veksellarni  qayta  hisoblash,  turli 
kredit tashkilotlari  va  davlatni  kreditlash  y o ‘li  bilan  chiqariladi.
Banknotalarning  —  kredit  pullarning  shunday  turining  —  m u o - 
malaga  chiqarilishini,  odatda,  banklar turli  xo'jalik jarayo nlari  m u n o - 
sabati  bilan  amalga  oshirilayotgan  kredit  operatsiyalarini  bajarishda 
o ‘tkazishadi.  Ularning aylanishdan olib q o ‘yilishi davlatning xarajatlarni 
amalga  oshirishi  va  darom adlarni  olishida  emas,  balki  x o ‘jalik  ja -

---

rayonlari  m unosabati bilan  amalga  oshirilayotgan  kredit  operatsiyalari 
asosida  amalga  oshiriladi.
Kredit  pullarning  o'ziga  xos  xususiyati  shundan  iboratki,  ularning 
m uom alaga  chiqarilishi  m uom alaning  haqiqiy ehtiyojlari  bilan  bog'liq 
b o ‘ladi.  Bu shuni anglatadiki,  kredit operatsiyalari ishlab chiqarishning 
real jarayonlari va mahsulotlarning sotilishi  munosabati bilan bajariladi. 
Ssuda,  odatda,  zaxiralarning  muayyan  turlari  t a ’m inot  bo'lib  xizmat 
qiladigan t a ’m inot  asosida beriladi.  Bu qarzdorlarga beriladigan to'lov 
vositalarining  hajmini  m uom alaning  pullarga  bo'lgan  haqiqiy  ehtiyoji 
bilan  bogMashga  imkon  beradi.  Ayni  shu  xususiyat  kredit  pullarining 
eng  m uh im   afzalligidir.
K redit  pullar  (banknotalar)  bilan  qog‘oz  pul  belgilari  o ‘rtasidagi 
eng  m uh im   tafovut  ularning  muomalaga  chiqarilishidagi  o ‘ziga  xos 
xususiyatlaridadir.  Agar banknotalar ishlab chiqarishning real jarayonlari 
va  m ahsulotlarning  sotilishi  m unosabati  bilan  bajariladigan  kredit 
operatsiyalari  m unosabati  bilan  m uom alaga  chiqariladigan  b o ‘lsa, 
qog‘oz  pullar  muomalaga  b unday  bog'lanishsiz  chiqariladi.
Tijorat  banklarining  tashkil  etilishi  va  erkin  pul  mablagMarining 
joriy  hisobvaraqlarda  t o ‘planishi  bilan  chek  sifatidagi  m uomalaning 
kredit  vositasi  paydo  b o ‘ldi.  C hek  —  bu  om onatchining  tijorat  yoki 
m arkaziy  bankka  yozib  beradigan  o ‘tkazm a  vekselining  bir  turidir. 
C h e k   jo riy   hisobvaraq  egasining  bankka  chek n i  tu tib   turuvchiga 
m uayyan  summadagi  pullarni  to'lash  yoki  bunday  sum m ani  boshqa 
joriy   hisobvaraqqa  o ‘tkazish  haqidagi  yozm a  buyrug‘idir.  Cheklar 
birinchi  m arta  1683-yilda  Angliyada  paydo  bo'lgan.
C h e k d a   yozib  q o ‘yilgan  buyruq  huquqi  va  uning  bajarilishi  maj- 
buriyati  bank  bilan  mijoz  o ‘rtasidagi  chek  shartnomasiga  asoslanadi. 
U shbu  sh artn o m ag a  m uvofiq  mijozga  o ‘zining  va  qarzga  olingan 
m ablag‘laridan  foydalanish  ruxsat  etiladi.  Bank taqdim   qilingan  chek- 
larga  n aqd  pullar  bilan  yoki  mablag'larni  chekni  beruvchining  ushbu 
yoki  boshqa bank  muassasasidagi  hisobvarag'idan  o ‘tkazish  yo ‘li bilan 
haq  to'laydi.  Chek  qisqa  m uddatda  amal  qiladigan  vosita  sifatida 
t o ‘lov vositasi  m aqom iga  ega  bo'lm aydi  va  pullar  emissiyasidan  farqli 
ravishda muomaladagi chekiar soni  qonunlar bilan tartibga solinmaydi, 
balki  bu tunlay  tijorat  m uom alasining  ehtiyojlari  bilan  belgilanadi. 
Shuning uch u n  cheklar bilan hisob-kitob qilish shartli tusga ega b o ‘ladi: 
qarzdorning chekni taqdim   etishi uning kreditor oldidagi majburiyatini 
uzdi  degani  em as  —  b u n d a y   majburiyat  faqat  bankning  chekning 
haqini  to'lagan  paytida  uziladi.

---

Shunday  qilib,  chekning  iqtisodiy  mohiyati  shundaki,  u  bankdan 
naqd  pullarni  olish  vositasi  b o ‘lib  xizmat  qiladi,  m u o m a la   va  toMov 
vositasi  b o ‘ladi  va,  nihoyat,  n aq d   pullarsiz  h isob -k itoblar  vositasi 
hisoblanadi.  Aynan  shu  cheklar  asosida  o ‘zaro  e ’tirozlarning  asosiy 
qismi  naqd  pul  ishtirokisiz  uziladigan  naqd  pullarsiz  hisob-kitoblar 
tizimi  vujudga  keldi.
C heklar  muomalasiriing jadal  rivojlanishi,  cheklar  inkassatsiyasiga 
doir operatsiyalarning ko‘payishi ular bilan  ishlash xarajatlarining ancha 
oshib  ketishiga  olib  keldi.  K e y in ro q ,  b ank   sohasiga  f a n -te x n ik a  
taraqqiyoti  yutuqlarining  tatbiq  etilishi  tufayli  cheklar  bilan  ishlash 
va joriy  hisobvaraqlarning  yuritilishi  E H M la rd a n   foydalanish  asosida 
bajariladigan  bo‘ldi.  N aqd  pullarsiz  hisob-kitoblar am aliyotining  ken- 
gayishi,  bank  operatsiyalarining  mexanizatsiyalashuvi  va  avtom at- 
lashuvi,  EH M larning ancha  m u k am m al turlaridan  keng foydalanishga 
o ‘tish  qarzni  elektron  pullarni  qo'llagan  holda  uzish  yoki  berishga 
doir  yangi  uslublarning  vujudga  kelishiga  asos  bo'ldi.
Elektron  pullar  —  bu  banklarning  kompyuteri  xotirasidagi  hisob- 
varaqlardagi  pullar  bo‘lib,  ularning  tasarruf qilinis'ni  rnaxsus  elektron 
qurilm a  yordam ida  amalga  oshiriladi.  E lektron  asosdagi  to 'lov lar 
tizimining  ommalashuvi  pul  m uom alasi  evolutsiyasining  sifat jihatdan 
yangi  bosqichiga  o ‘tishni  tasdiqladi.
Bank  ishida  EH M larning  om m alashuvi  asosida  cheklarni  plastik 
k a rto c h k a la r   bilan  alm ashtirish  im koniyati  paydo  b o ‘ldi.  Plastik 
kano ch k alar  hisob-kitoblarning  naqd  pullar  va  cheklarning  o ‘rnini 
bosadigan,  shuningdek,  uning  egasiga bankdan  qisqa  m uddatli  ssudani 
olishiga  imkon  beradigan  vositasidir.  Plastik  kartochkalari  chakana 
savdo  va  xizmat  ko‘rsatish  sohalarida  eng  ko‘p  q o ‘llanilm oqda.
1.2.  Bozor  iqtisodiyotida  pullarning  funksiyalari
Pullarning  iqtisodiy  kategoriya  sifatidagi  m ohiyati  ularning  ichki 
mazmuiiini ifodalaydigan funksiyalarida nam oyon b o ‘ladi.  Pullar quvi- 
dagi  beshta  iunksiyani  bajaradi:  qiym at  o'lchovi,  m u o m a la   vositasi, 
to‘lov  vositasi,  to'lash  va ja m g ‘arish  vositasi,  jah o n   pullari.
Puining  qiymat  oMchovi  sifatidagi  funksiyasi.  Pullar u m u m iy   ekvi- 
valent  sifatida  ham m a  tovarlarning  qiym atini  o ‘lchaydi.  Tovarlarni 
ishlab  c h iq a rish   u c h u n   sa rfla n g a n   ijtim o iy   z a r a r   m e h n a t   u larn i 
tenglashtirish uchun shaioit yaratadi.  H a m m a  tovarlar ijtimoiy zaruriy 
m ehnat  mahsuli hisoblanadi,  sh uning u c h u n  o ‘z qiymatga ega  bo'lgan

---

haqiqiy  pullar  (kumush,  oltin)  boshqa  barcha  tovarlar  qiymatining 
o ‘lchovi  bo'lishi  m umkin.  B unda tovarlar qiymatining pullar vositasida 
o'lchanishi  ideal tarzda yuz beradi, y a ’ni tovar egasida naqd  pullarning 
b o ‘lishi  shart  emas.
S h unday  qilib,  pullar  qiymat  o ‘lchovidan  iborat  b o ‘ladi.  Jamiyat 
pul  birligidan  turli  xil  n e ’m atlar  va  resurslarning  nisbiy  qiymatlarini 
solishtirish u c h u n  masshtab sifatida  foydalanishni  qulay deb  hisoblaydi. 
Masofani  m etrlar va  kilometrlarda yoki  vaznni gram m lar va kilogram- 
m larda  oMchaganiga  o'xshatib  n e ’m atlar  va  xizm atlarning  qiymati 
ham  pul  ifodasida  solishtiriladi.  Bu  shubhasiz  afzalliklarga  ega.  Pul 
tizimi  tufayli  h ar  bir  m ahsulotning  narxini  uni  almashtirish  mumkin 
b o ‘ladigan  boshq a  h a m m a   m ah su lo tlar  orqali  ifodalashga  zarurat 
qolmaydi.  Pullarning  u m u m iy   ekvivalent  sifatida  foydalanilishi  shuni 
anglatadiki,  har  qanday  tovarning  narxini  faqat  pul  birligi  orqali  ifo- 
dalash  yetarli  b o ‘ladi.  Pullarning shu  tarzda  ishlatilishi  bitim   qatnash- 
chilariga  har  xil  tovarlar  va  resurslarning  nisbiy  qim m atini  osonlik 
bilan  solishtirish  imkonini  beradi.
Hozirgi  d u n y o d a   turli  n e ’m atlarning  q im m ati  bir  xildagi  pul 
birliklarida  —  bir-biriga  yengillik  bilan  o'tkaziladigan  (konvertatsiya 
qilinadigan)  dollarlar va shu  kabilarda  ifodalanadi.  Tovarning pullarda 
ifodalangan  qiymati  narx  deyiladi.
N arx  tovarlarni  ishlab  chiqarish  va  sotish  uchun  zaru r  ijtimoiy 
m ehnat  xarajatlari  bilan  belgilanadi.  Tovarlarning  narxi  va  ularning 
harakati  negizida  qiym at  qonuni  yotadi.  Tovarning  narxi  bozorda 
shakllanadi  va  tovarlarga  talab  h a m d a   taklifning  teng  boMganida 
bunday narx tovarning qiymati va pullarning qiymatiga bog‘liq b o ‘ladi. 
Bozordagi  talab  va  taklif  bir-biriga  muvofiq  kelm aganida  tovarning 
narxi  m u q arrar  ravishda  uning  qiymatidan  chetga  tebranib  o ‘zgaradi. 
N arxlarning  tovarni  ishlab  chiqam vchm ing  qiymatidan  yuqoriga  va 
pastga  o ‘zgarishlari  qanday  tovarlarning  ortiqcha  ishlab  chiqarilgani, 
qaysilarining  kam  ishlab  chiqarilganidan  dalolat  beradi.
Qiymatiga  ko‘ra turlicha bo'lgan tovarlarning narxlarini  solishtirish 
uch u n   ularni  bir  m asshtabga  keltirish,  y a’ni  ularni  bir  xildagi  pul 
birliklarida ifodalash zarur.  M etall  pullar muomalasida narxlar massh-