Таълим вазирлиги низомов Шухрат Рашидович


Заминни сунъий зичлаш усуллари



Download 3,18 Mb.
bet26/58
Sana01.07.2022
Hajmi3,18 Mb.
#724242
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   58
Bog'liq
Kitob

Заминни сунъий зичлаш усуллари. Заминни сунъий зичлаш усуллари деганда турли механик воситалар ѐрдамида заминнинг юк кўтариш қобилиятини ошириш тушунилади. Ушбу усул икки хил бўлади:
Сиртдан зичлаш усуллари Чуқурдан зичлаш усуллари. Сиртдан зичлаш усуллари.

  1. Катоклар ѐрдамида зичлаш. Бу усул қуйидагича бажарилади: аввал енгил катоклар юритилади (оғирлиги 0,5-1,0 т) сўнг (оғирлиги 5,0-10т) оғирликдаги каток юритилади, сўнгра оғир катоклар (оғирлиги 25-40т) юритилади. Натижада грунт сатхидан 50-60 см қисми зичлашади. Бу усул ѐрдамида грунт сиртини зичлашга оид амал бажарилади ва у лойли, сувли лой ва лойли қумларда яхши натижа беради.

  2. Оғир гурзи ѐрдамида зичлаш. Бунда зичланаѐтган грунт устидан оғирлиги 3 т гача бўлган гурзи 5-6 м масофага кўтарилиб, сўнгра кетма-кет туширилади. Бир нуқтага ўн маротаба урилгач кутилган натижага эришилади. Натижада грунт сатхи 70 см гача пасайиб, унинг таъсири 1,8 м гача етади. Ушбу усул ѐрдамида лѐсс ва лѐссимон грунтлар зичланади.

Чуқур зичлаш усуллари.

  1. Ёғоч қозиқлар ёрдамида зичлаш. Бунинг учун қурилиш майдони томонлари 0,8-1,2 м бўлган квадратларга ажратилади ва ҳар бир квадратнинг ичидан сиқилиш қатлами чегарасигача (Д) етадиган ѐғоч қозиқлар қоқилади, натижада унинг атрофидаги грунт зичланиб ва қозиқ олинади, унинг ўрни эса мустаҳкам грунт билан тўлдирилади. Ушбу усул ѐрдамида лѐсс грунтлар зичланади.

  2. Портлатиш усули. Ушбу усул ѐрдамида қуруқ ҳолатдаги лѐсс грунтлар зичланади. Бу усулда ҳам олдингига ўхшаб томонлари 2,5 м гача бўлган квадратлар ажратилади ва мустаҳкам қатлам чегарасигача бурғуланади. Унинг остига портлатувчи модда солиб портлатилади, натижада 2,5 м гача грунтда зичлашиш юз беради. Портлаш оқибатида ҳосил бўлган бўшлиқни мустаҳкам грунт билан тўлдирилади.

Сув ва титратгич ёрдамида зичлаш. Ушбу усул ѐрдамида асосан қумли грунтлар зичланади. Усулнинг моҳияти олдинги усуллардагидек, яъни қурилиш майдони олдиндан квадратларга ажратиб олинади. Унинг томонлари 0,7-1,3 м оралиғида бўлиб, уларнинг қирраларидан тешикли қувур титратгич ѐрдамида қаттиқ қатлам чегарасигача туширилади. Бу жараѐнда тешикли қувур ичига насос ѐрдамида маълум босим остида сув юборилиб,
қувур ѐнидан ўз оғирлиги ѐрдамида пастлашувчи юмшоқ титратгич қўшимча туширилади. Грунт зарралари орасидаги туташтирувчи кучлар узилиб, улар ўз оғирлиги таъсирида зичлашади ва охирида грунтнинг мустаҳкамлиги олдингига нисбатан бир неча баробар ортади.

Download 3,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   58




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish