Таълим вазирлиги бухоро давлат университети



Download 5,16 Kb.
Pdf ko'rish
bet144/200
Sana22.06.2022
Hajmi5,16 Kb.
#691793
1   ...   140   141   142   143   144   145   146   147   ...   200
Bog'liq
0хирги туплам

Фойдаланилган адабиётлар 
1.Ш.Х.Тўхтаев , М.Хамидов-асосий фойдали хашоротнинг қишлоқ хўжалигидаги 
ахамияти.Тавсиянома 
2.Ш.Х.Тўхтаев ,Н.Х.хакимова, А.А.Шодиева изучениеваяниеразличных способов 
висеные гербидцидов на озимню совку и почвенные энтомофаги.Республика илмий-
амалий анжуман материаллар тўплам.Бухоро 2018 
3.Ш.Х.Тўхтаев ,Ф.А.Ғаниева Қишлоқ хўжалигининг асосий экинлари ва уларга қарши 
биологик кураш усуллари услубий қўлланма Бухоро 2020
 
4.Ш.Х.Тўхтаев ва бўшқалар –ўсимлик зараркурандаларига қарши кураш услубий 
қўлланма Дурдона нашриёти Бухоро 2021 
5.Х.Х.Кимсанбоев Х.Г.Бўриев Х.К.Назарова, -ВRacon –биоэкологияси ва кўпайтириш 
технологияси Тошкент истиклол 2003 
 
БУХОРО ВИЛОЯТИДА ФИТОНОМУСНИ БИОЛОГИЯСИ ВА ҲАЁТ КЕЧИРИШИ 
Ш.Х.Тўхтаев, М.Ф.Хайруллаев 
Бухоро давлат университети 
Қишлоқ хўжалиги – Ўзбекистон иқтисодининг муҳим тармоғи ҳисобланади. Бу 
тармоқ мамлакат аҳолисининг озиқ-овқат маҳсулотларига, қайта ишдаш саноати 
тармоқларининг еса хом-ашёга бўлган талабини қондиради. Озиқ – овқат маҳсулотланинг 
90% га яқин аграр тармоқда тайёрланади. Қишлоқ-ҳўжалик екинларидан мўл ҳосил олиш 
ва етиштирилган ҳосилни сақлаб қолишдаги асосий омиллардан бири зараркунанда, 
касаллик ва бегона ўтлардан ҳимоя қилишдир. (1,2) 
Фитономус - (Phytonomus variabilis 
Hbst.) - Ўзбекистонда беданинг энг ашаддий 
зараркунандаси булиб хисобланади. Бундан ташкари уни барча кушни давлатлар 
минтакасида учратиш мумкин.
Фитономус филчасининг ўзунлиги (хартумчасидан ташкари) 6-7 мм келади; боши 
ўзун найча сифатида олдинга чўзилиб туради.(3,4) 
Туси оч-кулранг; канотустликларининг чокидан кунгир конуссимон дог утиб 
туриши бу хашаротга хос белгилардандир. Тухуми эллипссимон булиб, 0,5-0,6 мм келади; 
туси-очсарик. Личинкалари а
ѐ
ксиз, ўзунлиги 10 ммча келади, туей оч-яшилдан - тук
- яшилгача, одатда саргиш товланиб туради. Боши - тук кунгир. Бошидан охиригача 
оч рангли камбар чизик утади. Эркин холдаги гумбаги шу ерда - ўсимликнинг ўзида 
майин тукимадан ясалган ок пилла ичида жойлашади. Фитономусда бу пилла Мальпиги 
найчаларининг махсулидир. Гумбаг ининг ўзунлиги 5,5-8 мм келади. 
Фитономус монофаг хашаротдир, яъни у факат бир хил озикни истеъмол килади-
бедани. Шу билан бирга у моновольтлик ха
ѐ
т кечиради, яъни бир йилда бир авлод бериб 
утади. Фитономус тулик ўзгариб ривожланадиган хашарот булиб, факат кунгизлик 
шаклида хас-чуп, ва бошка пана жойларда кишлаб чикади. Эрта бахорги хаво хароратига 
кура 12° дан кейин уйгонади ва ташкарига чикиб кисман озикланади ва жуфтлашиб тухум 
куйишга киришади. Х,ар 1 ургочи зот 2000 тагача тухум куяди деган изох бор (Яхонтов, 
1962). Беда эндигина усабошлаган даврда хар 1 пояга 1-2 тадан бошлаб 15-20 тагача тухум 
куйиши мумкин.
Очиб чиккан личинкалар поя куртагини ва 
ѐ
ш баргларни шикастлай бошлайди. 
Куртларнинг зичлиги ортиб кетганида беда усмай колади, у барг этини кемириб егани 
учун барглар тур шаклини олади; ўсимлик поя вазни ва унинг сифати буйича катта зи
ѐ
н 
куради. қаттик зарарланган бедадан 65% гача кам хдшак олинади; унда мой микдори 55-
60% га оксил эса - 40% га озаяди.
Личинкалар тезда беда баргларида пилла ураб гумбакка айланади. Яна
6- 8 кундан кейин гумбакдан чиккан кунгизлар бирмунча вакт бедада озикланиб, 
кунлар исиб кетиши билан кисман бошка жойларга (бог, уватлар, утзорлар) кучиб утиб 


199 
органик ко л дик о стида 
ѐ
зги уйкуга кетади. Бир кисми бедазорнинг ўзида колиб кетади. 
Кўзги салкин кунлар келиши билан фитономус кунгизлари уйгонади ва кисман яна 
озикланади ва кишки уйкуга кетади. Кунгизлар жуда сезгир булиб кишда вактинчалик 
хдрорат 12°дан кутарилиши билан харакатланиб озикланиб жуфтлашади ва тухум куяди 
(Хамдам-Зода, Одилов, Акмалова, 1982).
Фитономуснинг куплаб табиий кушандалари мавжуд. Буларнинг орасида канидия 
яйдокчисининг 

Download 5,16 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   140   141   142   143   144   145   146   147   ...   200




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish