Таълим вазирлиги а.ҚОдирий номидаги жиззах давлат педагогика


Foydalanilganadabiyotlar ro‘yhati



Download 3,53 Mb.
Pdf ko'rish
bet135/190
Sana24.02.2022
Hajmi3,53 Mb.
#221032
1   ...   131   132   133   134   135   136   137   138   ...   190
Bog'liq
Туплам 2, 2-3-4шуба (12.05.2021)

Foydalanilganadabiyotlar ro‘yhati 
1.Сурдопедагогика / Под ред. М.И.Никитиной. –М.: Просвещение, 1989.
2.L.Mo‘minova, Sh.Amirsaidova va boshqalar Maxsus psixologiya .Toshkent: 
Fan va texnologiyalar .2013. 
3.P.Po‘latova, L.Nurmuxamedova, Sh.Amirsaidova Maxsus pedagogika 
.Toshkent: Fan va texnologiyalar .2014 
4.Qodirova F.U. Boshlang‘ich sinf каr o‘quvchilar nutqini shakllantirish.: Ped. 
fan. nomz. dis. avtoref…– Toshkent: TDPU.2006 
ЭШИТИШДА МУАММОСИ БЎЛГАН БОЛАЛАРНИ ОҒЗАКИ 
НУТҚНИ РИВОЖЛАНИШИНИНГ ЎЗИГА ХОС 
ХУСУСИЯТЛАРИ 


246 
Мафтуна 
Мухиддиновна 
Абдуллаева
Низомий номидаги ТДПУ ўқитувчиси 
Карабаева Муяссар Фарход қизи- 429-сонли 
ДМТТ логопеди
Эшитишда нуқсони бўлган болаларнинг оғзаки нутқни мулоқот қуроли 
сифатида шакллантириш махсус ташкил этилган таълим тарбия 
тизимининг бош мақсади саналади. Чунончи, оғзаки нутқни мустақил 
қўллашга ўргатиш икки йўл билан амалга оширилади. Биринчи йўл, бутун 
ўқув тарбиявий жараён давомида ўқитувчи нутқини эшитиш ва эшитув – 
кўриш асосида идрок этиш билан амалга ошади. Бу ҳолатда талаффуз 
малакаларини шакллантириш махсус ўқитишларсиз информал тарзда 
амалга оширилади. Талаффузга ўргатиш информал йўли – нутқ ҳаракат 
органларини 
фаоллаштиришга 
хизмат 
қилади, 
баъзи 
талаффуз 
малакаларини эгаллашга замин яратади. Ўқитувчи ўз диқатини нафақат 
боланинг нутқ товушлари талаффузига эмас, балки овозига, болалар 
нафасига, нутқнинг боғлиқлигига қаратади. Ушбу ишда катта ёрдамни 
овоз кучайтиргич аппаратлари кўрсатади, улар ўқувчиларга ўқитувчи 
нутқни қабул қилиш имконини беради. Ўқитувчи билан бирга ёки унинг 
ортидан барча материални кўриш, эшитиш орқали қабул қилиб болаларни 
гапиришга доимий ундаш нафақат уларнинг нутқий аппаратини 
фаоллаштиради, балки уларда оғзаки нутқни қўллашнинг доимий 
малакасини тарбиялайди[2]. Оғзаки нутқ дарсларида сўзнинг товуш 
таркиби устида иш олиб борилади. Шунинг ўзида (ерда) сўзининг маъноси 
ёритилади, болалар уни талаффуз қилишни, мулоқотда қўллашни 
ўрганишади. Талаффуз устидаги иш унинг маъносини ёритиб берилгандан 
сўнггина бошланади. Шу мақсадда оғзаки нутқ дарсларида дактил нутқига 
ўргатиш методик усулларида қўлланилади. Бу шароитларда керакли сўз 
қўлланилиши шарт[1].
Ўқитувчи предмтни (расмни) кўрсатади, уни оғзаки дактилда номлайди, 
ўқувчиларни биргаликда талаффуз этишга ундайди. Болалар уни эшитув – 
кўрув орқали идрок этадилар, оғзаки – дактилда ифодалайдилар. Сўнг ҳар 
бир ўқувчига сўзни микрафон орқали талаффуз этиш имкони берилади ва 
ўқитувчи ишлаб чиқилаётган товушнинг талаффузини баҳолайди. 
Ўқувчилар товуш таркибини ўзлаштириб олганларидан сўнг улар сўзни 
дактиллашсиз талаффуз этадилар. Олинган талаффуз малакалари якка 
машғулотларда мустаҳкамланади. Шундай қилиб, товуш талаффузи 
устидаги ишнинг бошланғич материали учун бутун сўз хизмат қилади. У 
аввал бутунлигича, сўнг қисмларга бўлиб талаффуз қилинади. Ўқитувчи 
болалар диққатини фонемаларни бўғинларда ва якка талаффуз этишга 
қаратади. Бундай анализдан сўнг сўзни синтез қисми устида иш 
бошланади, яъни фонемаларни бўғинларга, бўғинларни сўзларга боғлаш. 
Талаффуз устида ишлашнинг бундай йўли талаффузга ўргатиш 
аналитикосинтитик методига мос тушади[3]. 
Оғзаки экспрессив нутққа ўргатиш қисқартирилган фонемалар 
тизимида қабул қилинган товушларни қўйиш тартибига кўра танланган 


247 
материалда олиб борилади. Талаффузга ўргатишнинг концентрик методи 
қисқартирилган фонемалар тизимини қўллашга асосланади. Талаффузнинг 
барча билимлари бўйича талабаларнинг ортиб бориш изчинллигини 
назарда тутади. Бошланғич (илк) ўқитиш икки концентрдан иборат, 
уларнинг биринчиси тайёрлов синфи билан мос тушади, иккинчиси 
биринчи ва иккинчи синфларни қамраб олади. Тайёрлов синфида 
ўқувчилар асосий 17 фонеманинг аниқ талаффузини эгаллайдилар: “а”, 
“о”, “у”, “э”, “u”, “п”, “т”, “k”, “ф”, “”, “с”, “ш”, “х”, “в”, “м”, “н”, “л”, “р” – 
ва икки жарангли товушларни: “б”, “з”. Ушбу товушлардан тузилган 
сўзларни артикулятция бўйича яқинларнинг ўриндоши ҳисобланади, 
маслан, “с”, - “з”,- “з”. Товуш устидаги иш изчиллиги дастурда 
келтирилган, дарслик бетларида ўз ифодасини топган. Тайёрлов синфини 4 
– чорагига келиб кар ўқувчилар асосий товушлар талаффузини 
эгаллашади. Оғзаки нутқ дарсларини бу даврдаги материали бўлиб дактил 
нутқида эгалланган ибора, сўзлар ҳисобланади. Бу эса 4 – чоракка келиб 
дарсларнинг нутқий мазмуни анча кенгайишини англатади ва бу болаларга 
оғзаки нутқни мулоқот қуроли сифатида ўқитиш ишларини анча жадал 
кечиши имконини беради. Бу даврда ўқитувчи талаффузни икки 
турланишлари ифодаловчи болалар нутқини синчковлик билан кузатиб 
бориши керак. Биринчиси – 17 асосий товушларни сўзларданиқ талаффуз 
этиш (оғзаки ва дактил нутқи дастуридаги сўзлар), иккинчиси – 
қисқартирилган 
фонемалар 
тизимига 
кўра 
асосийлари 
билан 
алмаштириладиган товушларни ўз ичига олувчи сўзларни талаффуз этиш. 
4- чоракка қадар болалар нутқида талаффузнинг учинчи тури ҳам мавжуд 
бўлади. Ҳали эгалланмаган асосий фонемалар ва товушлар имкон 
даражасида талаффуз этилади. Бу ҳолатда керакли товуш ўрнида 
ўқувчилар фақат артикуляция элементини беришади. ёки товушни буткул 
тушуриб 
қолдиришади, 
қисқартирилган 
фонемалар 
тизимида 
келтирилмаган товуш билан алмаштирилади[4].Шундай қилиб, оғзаки 
нутқнинг талаффуз малакаларини шакллантириш ўзаро боғланган икки йўл 
орқали амалга оширилади. Биринчиси – информал (махсус ўқитишсиз) – 
бутун ўқув тарбиявий жараён мобайнида ўз ўрнига эга ва барча 
дарсларнинг нутқий материалида амалга оширилади. Иккинчи йўл 
фонетик тамойилга кўра танланган материалда талаффуз малакаларини 
равон ишлаб чиқишни назарда тутади ва якка машғулотларга ўтказиш 
билан оғзаки нутқ дарсларида амалга оширилади. Товушларни қўйишда 
болаларнинг барча сақланган анализаторлари мавжуд эшитув қолдиғидан 
фойдаланилади.
Демак, эшитишда нуўсони бўлган болаларнинг оғзаки нутқини мулоқот 
қуроли сифатида шакллантиришда мақсадга йўналтирилган, тизмли иш 
олиб бориш мақсадга мувофиқ. 

Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   131   132   133   134   135   136   137   138   ...   190




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish