Талаба : Eranova Umida 1-мавзу. Жисмоний маданият назарияси ва методикаси фанининг мацсади хам да вазифалари


-МАВЗУ. ЖИСМОНИЙ МАДАНИЯТНИНГ ЖАМИЯТДАГИ ВАЗИФАЛАРИ ВА



Download 79,29 Kb.
bet14/16
Sana21.02.2022
Hajmi79,29 Kb.
#57900
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   16
Bog'liq
Eranova Umida Jismoniy tarbiya

4-МАВЗУ. ЖИСМОНИЙ МАДАНИЯТНИНГ ЖАМИЯТДАГИ ВАЗИФАЛАРИ ВА
ШАКЛЛАРИ.
Режа:

  1. Жисмоний тарбиянинг вужудга келиши ва ривожланишининг объектив ва субъектив сабаблари.

  2. Жисмоний маданият жамиятнинг ривожланишидаги вазифалари.

  3. Жамиятда жисмоний маданиятнинг ривожланганлик даражаси куйидаги курсаткичлар.

Таянч тушунчалар: Тарбия, жисмоний тарбия назариясининг асосий тушунчалари, ижтимоий онг, спорт.
Тарбия деганда, маълум максадни мулжаллаб инсонга таъсир этмоклик ва унинг кобилиятларини максадга мувофик ривожлантиришга йуналтирилган, ижтимоий - сиесий ва ахлокий - эстетик идеалларда, тарбиялангандагидек юксак орзуларга эришиш жараени тушунилади. Тарбия бу кишиларнинг (инсоннинг) маданий фаолияти сохаси, ана уша маданиятни узлаштириш, унинг ютукларини такомилаштириш ва авлоддан-авлодга узатиш усулидир.
Жисмоний тарбияга инсон жисмоний камолотининг педагогик тизими сифатида хам каралади. Жисмоний тарбия жараенида махсус олдиндан ишлаб чикиб кулланиладиган жисмоний машклар тизимидан, табиатни согломлаштирувчи кучлари ва гигиеник омиллар кушиб фойдаланилади. Даракат мал акал ар и ва куникмалари шакллантириш, харакат сифатларини ривожлантириш хамда хар томонлама морфофункционал ривожланган организмни тако миллаштириш учун махсус билимлардан фойдаланиш жамият талабларига мувофиклаштиради.
Жамиятнинг моддий хаетий шароитлари, жумладан ов жисмоний тарбия вужудга келишида объектив сабаб булган. Инсон пайдо булган вактданок катта-катта жониворларни овлай бошлаган. Ов хужаликнинг истеъмол тармоги булган ва инсоният фаолиятининг бошка хамма турларини узига буйсиндирган. Ов узок вакт тарихий давр мобайнида инсонга озик-овкатдан ташкари, курол ясаш ва кийим-кечак учун, турар жой куриш учун материал етказиб берган, Узок вакт давомида ов одамни кучда, тезликда, чидамлиликда, чакконликда, хайвон билан узаро “кураш” мусобакасидек булиб келган. Ов жисмоний сифатларини ривожланитиришнинг хаддан ташкари юксак даражада булишни талаб этган, одамларнинг бутун фаолиятини активлаштириб, уларни жисмоний жихатдан ривожлантирган, атрофни ураб олган табиат тугрисида амалий тушунча берган.
Ишлаб чикариш куролларининг ясалиши хам маълум куч, чидамли лик ва чакконлик талаб килган хамда одамнинг бор кобилиятларини камол топмшмга имконият очган. Кадимий овчилар кейинчалик зарурият га караб коллектив булиб ов килишган - ут ердамида хайвонларни кулга туширишган, жарликларга камаб олишган, узок вакт кувиб юриб ушлаш ган. Отиладиган куролларнинг ва овга якка-якка чикиладиган булиб колинди - бунга ижтимоий онгнинг шаклланиши деб каралди (А.Д. Новиков, Л.П. Матвеев ва бошкалар).
Ибдитоий жамоа тузуми даврида ижтимоий мехнат таксимоти содир булди, жамият синфларга булина бошлади. Синфий жамият вужудга келганга кадар ривожланган жамиятда жисмоний тарбияни халкнинг узи амалга оширар эди, бу даврда жисмоний тарбия халк тарбия системаси нинг бир кисмини ташкил этарди, умумий ва катъий тартибда мажбурий эди. Хукумрон синфлар (синфий жамият шакллангандан сунг) жисмоний тарбияни узларининг иктисодий ва сиесий манфаатларига мослаб ташкил этдилар.
Собик шуролар давлати тадкикотчилари ва чет эллик тараккийпар вар олимларнинг олиб борган тадкикотлари шуни курсатдики, жисмоний тарбия боланинг усиши маромига ташкаридан таъсир этмай, амалга оширилиши мумкин эканлигини, лекин бу жароаен бошкарилса, энг яхши натижаларга эришиш мумкинлигини исботлади. Бошкариш имконияти чегарасиз эмаслигини хам унутмаслик лозим. Инсон табиатини узгар тириш мумкин эмас, шунга карамай, боланинг резерв имкониятларини тайерланиши учун мумкин булган шарт-шароитни вужудга келтириш лозим булди.
Шундай ривожланишга эришииш учун “жисмоний тарбия” деб аталмиш махсус йуналтирилган ва ташкил килинган фаолиятдан фойдалана бошланди.

Download 79,29 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   16




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish