Талаб ва таклиф назариялари. Бозор мувозанати. 1-§. Талаб ва унинг ўзгарувчанлиги. Талаб эластиклиги



Download 0,87 Mb.
bet9/14
Sana22.02.2022
Hajmi0,87 Mb.
#91871
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14
Bog'liq
Talab va taklif nazariyasi. Bozor muvozanati

Иќтисодий ресурслар таклифи. Ресурсларнинг жами таклифи муайян бир даврда тамоман аниќ бўлади. Масалан, маълум бир йилда иш кучи «А» млн киши, суƒориладиган ер «Б» млн га ва Џоказо. Республикамизда ќидириб топилган газ захиралари 2 триллион кубометр, кўмир 2 млрд тонна, 4,28 млн га суƒориладиган ер майдони мавжуд. Албатта, ресурслар миќдори кескин бўлмаса-да, ўзгаришларга учрайди. ШубЏасиз, кўплаб табиий ресурслар чекланган. Бироќ, бу билан улар ќатъий, ўзгармас деган маъно бермайди. Янги конлар ќидириб топилиб ишга солинади. Республикамизда 900 дан ортиќ кон ќидириб топилган бўлиб, уларнинг тасдиќланган захиралари 970 млрд АЌШ долларини ташкил этади. Шу билан бирга умумий минерал хом ашё потенциали 3,3 триллион АЌШ долларидан ортиќ баЏоланмоќда. Демак, улар ишга туширилгач таклиф Џам ўзгаради. Ернинг таклифини Џам ирригация, мелиорация ва бошќа тадбирлар билан кўпайтириш мумкин.
МеЏнат ресурслари Џам чекланган бўлса-да, ќатор омиллар туфайли ўзгаради. МеЏнат таклифини аЏолининг меЏнатга лаёќатли ќисми чеклайди. Аммо иш Џаќи, иш куни, иш Џафтаси узунлиги, меЏнат шароити ва бошќаларга ќараб меЏнат таклифи Џам ўзгаради.
Шундай ќилиб, ресурслар таклифини кўпайтириш мумкин. Лекин маълум бир давр мобайнида мавжуд имконият даражасида ресурслар доимо чекланган. Ресурслар таклифини эЏтиёжлар ўсишига кўра кўпайтириб бўлмайди.
Таклиф элас- Иќтисодчилар иќтисодий назарияга талаб
тиклиги эластиклиги каби таклиф эластиклиги тушунчасини Џам киритишган. У товар миќдорининг ўзгариши раќобатли нархларнинг ќандай ўзгаришига олиб келишини кўрсатади. Талаб эластиклиги нархнинг тебранишига харидорнинг реакциясини кўрсатса, таклиф эластиклиги эса ишлаб чиќарувчининг реакция-сини кўрсатади. У таклиф миќдорининг нисбий ўзгариши нархнинг нисбий ўзгаришига нисбати сифатида Џисобланади.
p
ES = Q1 : P1 ; ёки Q1 ; Q0 ; ёки Q ўзгариш фоизи;

Download 0,87 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish