Тажриба ишларини бажариш ва уларнинг хисоботини тайёрлаш буйича умумий талаблар ушбу ишда 2101 – «Автоматика ва техник системаларда бошкариш»



Download 184 Kb.
bet7/10
Sana30.04.2022
Hajmi184 Kb.
#598932
TuriПрограмма
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
телемех

Куримланинг ишлаш негизи
1. КI55ИДI микросхеманинг ишлаши (2-расм) Микросхема декада дещифратор вазифасини бажаради. Уни чикиши юкори волтли кайд килувчи элементга уланган.
VT1 – VT10транзистор клитлар тиккита вазифани бажаради:
а) мантикий тузилишдаги паст чикиш кучланиши (5в) ИН – 14 кайд килувчи элементнинг киришлари билан мослайди. Калитни ёпик холатида кайд килувчи элемент киришдаги кучланиш 50 – 60 в булади. VD1: VD10 диодлар хам шу максадда ишлатилади. Улар VTI: VTIO транзисторларнинг коллектор кучланишини маълум микдорда чегаралайди.
б) 2И калит вазифасини бажаради. У факат транзисторнинг баъзасида «I» ва эмиттеерда «0» булганда «очилади» . 5 – жадвалда турт разрядли иккилик унлик шиифраторнинг кириш хабарларидаги транзисторнинг холатлари киритилган.

Эслатма:


а) жадвалда трнзисторнинг ишлаганини аниклайдиган хоналар келтирилган.
б) КI55ИДI дешифратори КI55ИЕ4 ва КI55ИЕ7 санагични ва регистор иккилик – унлик кодини дешифрациясига мулжалланган. Унинг тузилиши хисобни факат унгача олиб бораади. IО – импус келиши билан бу микросхемаларни махсус чикишида кейинги разрядга утказаётган хабар хосил булади. Шунинг учун иккилик кодда (IOOI)гача факат туккизгача шифр очилади. Агар IOI хабар хосил килсак, унда дешифрация булмайди, бир неча транзистрлар очилади.
2. курилманинг ищлаши (12 расм) мантикий тузилишнинг ишлаши учун микросхеманинг «5» чикишига
-5 ± 0,25 В кучланиш бериилади. Бу кучланишни олиш учун олти транзистордаги стабилизатор хизмат килади. Т 1 трансформаторини иккинчи чулгамда хосил булган кучланиш (~ IOB) VI – V 4 диодлардан тузилган тугирлагич куприк схемаса келади, кейин тугирланган кучланиш V6нинг коллекторига RI ва V 5 доимийлаштирувчи асбобга бир вактда келади. Бу занжир (R 1,V 5) оддий параметрик доимийлаштирувчи асбоб булиб хизмат килади. У V 5стабилитронда (KCI47A) тахминан 4,7 В булган идоимий кучланиш хосил килади. Маълумки V 6 транзисторнинг эмиттери утишнинг утказувчанлиги шу транзисторнинг база ва эмиторлардаги потенциаллар айимасига боглик булади. V 6 нинг базасига V 5 дан бир хил потенциал узатилади. Шу транзисторнинг эмиттори юклама билан уланган. Шундай килиб, бу ерда V 5 стабилитрондаги ДI микросхемадаги кучланишлар солиштирилади. Агар кучланишлар хар хил булса, у холда занжирда шу кучларни хар хил булганини йукотадиган бошкарувчан ток хосил булади.
Курилмада яна бир манба ишлатилган – бу ТI трансформаторннинг биринчи чулгамли (чикиши 127В), V 7 диоди ва R 2 каршиликдан иборат. Бу манба электролюменсекцион кайд килувчи элементларга пулъсланган кучланиш берилганда, уларнинг хизмат муддати ошади, кайд килиш микдори эса камаяди. R 2 резистори 2-3 МА даражада V Т1 V10 транзисторлар занжиридаги токни чегаралайди. Катта токларда транзисторлар кизиб ишга тушиши мумкин.
Агар анод-катод занжирида 2 МА электр токи окаётган булса, ИН-14 кайд килувчи элементи ёнади. 2 МА кичкина булса, унда кайд килувчи элемент учади. V Т1-VТ10 транзисторлар кайд килувчи элементнинг катоддаги занжирида токни бошкаради.
S1-4 калитлар микросхемани киришлар билан бошкаради.Калитнинг керакли киришга «0» берилгани билан тугри келади. Калитнинг уланмаган пайти киришга «1» берилганини билдиради.



Download 184 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish