44
Гольжи узоқ вақт Павия университети ректори бўлди ва Италия
қироллигининг сенатори бўлган.
1905 йил
Россия Фанлар Академиясининг
муҳбир аъзоси бўлди.
Фридрих Август Иоганн Лёффлер (нем.
Friedrich August Johannes
Loeffler; 24 июнь 1852 йил, Франкфурт — 9 апрель 1915, Берлин) — немес
бактериологи ва гигиенисти. Тиббиёт биологиясига асос солганлардан бири.
1891 йил сичқонда тиф бактериясини аниқлади. Бир неча йил Роберт Кох қўл
остида ишлади ва бир қанча патоген бактерияларни кашфиётларни қилишди.
Вюрцбург ва Берлинда тиббиёт маълумотига эга бўлди. Ҳарбий шифокор бўлиб
ишлади. 1888 йил Грайфсвальд университетида профессор. 1901 йилдан
соғлиқни сақлаш император маслахатчиси бўлиб ишлади.
Одамларда дифтерия бацилласини аниқлади. 1886 йилда чўчқаларда
чума
касаллигини бациллалар, 1891 йилда сичқонларда тиф бацилласини
аниқлади. 1897 йил Лёффлер ва Фрош уй ҳайвонларида оқсил касаллигини
бактериялардан ҳам майда ўлчамдаги паразитлар қўзғатишини аниқлади. Бу
ҳайвонларда дастлабки аниқланган вирус эди. Лёффлер
Уленгут билан бирга
туёқ касаллиги ва оқсил касаллигига қарши иммунирлаш методини ишлаб
чиқди. Лёффлер Ульвор билан биргаликда 1887 йил «Centralblatt für
Bactériologie und Parasitenkunde» журналига асос солди
3
.
Иван ПетровичПавлов (14/26.09.1849, Рязань – 27.02.1936, Ленинград),
Рухоний ойласида туғулган. Русс физиологи, 1904 йил овқат ҳазм қилиш
механизмини текширишларига Нобель мукофотига лойиқ деб топилган.
Павловнинг асосий илмий изланишлари қон
айланиш физиологияси,
овқат ҳазм қилиш ва олий нерв системаси. Олим жарроҳлик операциясининг
янги методини ишлаб чиқди. Ошқозонга алоҳида фастула қўйиб, қизилўнгачга
ва оғиз бўшлиғи безларига алоҳида фастула қўйиб ошқозон ширасини овқатга
аралашмаган тоза ҳолда ўрганди. Итларда шартли рефлексни пайдо бўлишини
ўрганди.
3
By Roland W. Scholz Environmental Literacy in Science and Society: From Knowledge to Decisions. New York,
USA, 2011; Cambridge University Английский. р.82.
45
Владимир Иванович Вернадский (12.03.1863, Петербург – 06.01.1945,
Москва) – рус олими, академик. Политэконом профессор оиласида туғулди.
Россиянининг энг нуфузли Петербург классик гимназиясини тамомлади.
Вернадский европа тилларини ўзи ўрганади ва 15 тилдаги илмий адабиётларни
ўқий олар эди. Бир қанча мақолаларни инглиз, немис ва франсуз тилларида ёза
олар эди. Биринчи ўзининг мустақил иши словян тарихини ўгирган. Петербург
университетини 1885 тамомлагандан сўнг
профессор унвонини олишга
тайёргарлик кўрди.
1926 йил ўзининг «Биосфера» монографиясини нашр этди ва асос
солди. Вернадский Биосферани биокимёвий жараёнлар борадиган ер қобиғи
деб атади. Вернадский фикрича инсоннинг фаолияти натижасида биосферада
ноосфера пайдо бўлишини айтиб ўтади. Вернадский ишлари
XX асрда илмий
қарашларини ўзгартирди. Биогеокимё фани асосчиси. Биринчи бўлиб тирик
организмларда радиактев жараёнларни ўрганди. Вернадский “Фанлар
академиясининг Радийни ўрганиш экспедицияси” асосида Урал, Уралбўйи,
Байкал, Байкалбўйи, Фарғона области ва Кавказ ҳудудларида изланишларга
бош бўлди. Вернадский ноосфера тушунчасини
кенгайтирда яъни унинг
фикрича ноосфера инсон меҳнати ва илмий фаолияти таъсирида ўзгарган
биосферадир
4
.
4
By Roland W. Scholz Environmental Literacy in Science and Society: From Knowledge to Decisions. New York,
USA, 2011; Cambridge UniversityАнглийский