ЎЗБЕКИСТОНДА ПАХТА ЯККАҲОКИМЛИГИНИНГ
ЎРНАТИЛИШИ ВА УНИНГ НАТИЖАЛАРИ
125
танинг таннархи 1956 йилдаги 91 сўм 47 тийин ўр
-
нига 79 сўм 50 тийин бўлди
230
.
Эришилган муваффақият учун вилоят пахтакор
-
ларидан 17 киши Социалистик Меҳнат Қаҳрамони
унвони берилди, 1500 киши орден ва медаллар би
-
лан, 137 киши Ўзбекистон Олий Совети Президиу
-
мининг Фахрий Ёрлиғи билан, 530 киши қиммат
-
баҳо совғалар билан тақдирландилар. Юқори ҳосил
олган Денов, Жарқўрғон, Узун туманлари, 4 та МТС,
15 колхоз, 4 совхоз СССР қишлоқ хўжалик виставка
-
сида қатнашиш ҳуқуқини қўлга киритди
231
.
Сурхон-Шеробод воҳасида ирригация ва суғорма
деҳқончиликнинг ривожланиши билан пахта экин
майдонлари ҳажми 1928-1958 йиллар оралиғида 4
баробардан ортиқ ўсди. Худди шу даврда Республи
-
ка бўйича экин майдонлари икки баравар ошган
эди
232
. 1928 йилда Сурхон-Шеробод воҳаси бўйича
1 гектардан 6 центнер пахта олинган бўлса, 1958
йилда ҳосилдорлик 27 центнерга етди. Сурхондарё
вилояти Ўзбекистон бўйича пахта етиштиришда
биринчи ўринни эгаллади
233
. Республика бўйича
ўша йили давлатга 2 миллион 946 минг тонна, яъни
1957 йилдагидан 205 минг тонна кўпроқ ва 1953
йилдагидан 514 минг тонна кўпроқ пахта сотил
-
ди
234
.
230
Пахтакорларнинг Кремлда бўлган Бутуниттифоқ Кенгаши сте
-
нография ҳисоботи. 18-21 февраль, 1958 йил. –Москва: Қишлоқ хўжа
-
лик адабиёти давлат нашриёти, 1958. –Б. 235-236.
231
Саъдуллаев С. Ўзбекистон меҳнаткашларининг пахтачиликни
янада юксалтириш учун кураши. Тарих фан. ном. учун диссертация.
–Б. 29.
232
Сурхондарё вилояти давлат архиви. 112-фонд, 1-рўйхат, 313-
иш, 45-варақ.
233
Хлопоководство Узбекистана за 50 лет. –С. 39.
234
Қорабоев С. Ўзбекистонда ленинча индустрлаштириш тажри
-
басидан. –Б. 223.
Якубова Диларам Таджиевна
126
ХХ аср ўрталарига келиб, Ўзбекистон йирик пахта
етиштирувчи мамлакатга айланди. Совет Иттифоқи
учун пахта хомашёси базасига айланган Ўзбекистон
1950 йилда дунёда пахта экадиган энг шимолдаги
мамлакат бўлишига қарамасдан, пахтадан юқори
ҳосил олиш жиҳатидан дунёда биринчи ўринни
эгаллади ва пахтачилик билан қадим замонлардан
бери шуғулланиб келаётган мамлакатлар: Ҳиндис-
тон, Покистон, Миср, Эрон, Туркия ва Афғонистонни
бирга олганда ҳаммасидан ҳам кўпроқ пахта ишлаб
чиқарди. 1951 йилда Ўзбекистонда чигитли пах
-
тадан ўрта ҳисоб билан ҳар гектардан 21 центнер
пахта ҳосили олинганда, бу кўрсаткич Мисрда 11,5,
АҚШда – 8,3, Туркияда – 7,2, Покистонда – 5,2, Ҳин
-
дистонда – 3,4 центнерни ташкил этган эди
235
.
Республика миқёсида йирик ирригация лойиҳа
-
ларининг амалга оширилиши, пахта майдонлари
-
нинг кенгайиши уни териб олишда муаммоларни
келтириб чиқарди. Сабаби, Иккинчи жаҳон уруши
йилларида кўрилган талофат аҳоли сонига таъсир
қилган эди. Шуни ҳисобга олиб, совет давлати пах
-
тачилик тармоғини механизациялашга жуда катта
эътибор берди. 1950 йилда республика фақат пахта
териш агрегатларининг ўзи 9 мингдан ортиқ эди.
Республикадаги пахтачиликни механизациялаш да
-
ражаси 1946-1950 йилларда қуйидагича бўлган: ер
ҳайдаш – 96%, чигит экиш 97%, культивация 70%,
эгатлар очиш 50 % машиналашган бўлиб, ўғит со
-
лиш, қишлоқ хўжалик зараркунандаларига қарши
курашиш, кўрак тозалаш деярли бутунлай механи
-
зациялаштирилган эди
236
.
235
Гафт М.М. Бешинчи беш йилликда Ўзбекистонда пахтачилик
-
нинг ривожланиши.–Б.5.
236
Гафт М.М. Бешинчи беш йилликда Ўзбекистонда пахтачилик
-
нинг ривожланиши. –Б.4.
Do'stlaringiz bilan baham: |