Tafakkur avlodi


ЎЗБЕКИСТОНДА ПАХТА ЯККАҲОКИМЛИГИНИНГ



Download 2,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet68/101
Sana06.06.2022
Hajmi2,73 Mb.
#640165
1   ...   64   65   66   67   68   69   70   71   ...   101
Bog'liq
Yakubova Dilorom (2)

ЎЗБЕКИСТОНДА ПАХТА ЯККАҲОКИМЛИГИНИНГ 
ЎРНАТИЛИШИ ВА УНИНГ НАТИЖАЛАРИ
127
Совет ҳокимияти Марказни пахта хом-ашёсига 
бўлган талаб эҳтиёжларни ҳисобга олиб йирик-
лаштирилган колхозларни моддий жиҳатдан қўл
-
лаб-қувватлаш мақсадида моддий маблағларни 
кўпроқ ажратиб борди. Жумладан, Сурхондарё ви
-
лоятидаги Жарқўрғон туманидаги “Меҳнат роҳат” 
колхозига 1957 йилда 5,6, миллион, 1957 йилда эса 
8 миллион сўм маблағларни таъминлаб берди. Бун
-
дан, асосий мақсад пахта ҳосилдорлигини ошириш, 
пахта экин майдонларни кўпайтириш, моддий тех
-
ник таянчни мустаҳкамлаш эди. Аслида, бу ажра
-
тилган маблағлар колхозчиларни турмуш тарзига 
сарфланмади
237
1959 йили Республикада пахта теримини ма
-
шиналаштириш натижасида механизаторлар ма
-
шина билан 330 минг тонна пахтани териб олди
-
лар. 1959 йили республика колхоз ва совхозларида 
6800 та терим машинаси ишлади. Ўрта ҳисобда ҳар 
бир машина 48,5 тоннаданпахта терди. Вилоят да
-
лаларида СХМ-48, ХВС-1,2 ва СХС-1,2 машиналари 
пахтакорларга ёрдам берди. Машина теримини 
муваффақият ли ўтказишда ғўза баргини ўз вақти
-
да, сифатли қилиб тўктириш катта аҳамиятга эга 
бўлди. 1955-1959 йиллардаги тажрибаларнинг 
кўрсатишича кундалик температура 17 градус ва 
ундан юқори бўлганда ғўзани цианамид-кальций 
билан дорилаш энг яхши натижа берди. Асосий 
майдонларда барг тўктириш учун кремнефтори
-
стий натрий билан кальций- цианамид қўлланилиб. 
шудринг тушмайдиган, ёки дорилаш кечки муддат
-
ларда ўтказиладиган районларда магний хлорат 
ишлатилди
238
.
237
Венгерский В. Ўзбекистонда пахтачиликнинг ривожланиши. 
Т.:Ўзбекистон ССР сиёсий ва илмий билимлар тарқатувчи жамия
-
ти.1968. №-1-16641.Од.Б.7.
238 
Қодиров И., Харитонова Н. Машина теримига кенг йўл // 
Ўзбе
-
кистон қишлоқ хўжалиги журнали. 1960 йил, № 9 (сентябрь).


Якубова Диларам Таджиевна
128
Ўзбекистон ССР Министрлар Советининг 1963 
йил 23 январдаги «Шеробод массивида янги ер
-
ларни ўзлаштириш ҳақида»ги қарорига биноан, 
Сурхон- Шеробод воҳасини ўзлаштиришда иштирок 
этаётган қурилиш ташкилотларини ишчи-ходимлар 
билан таъминлаш мақсадида бир қатор тадбирлар 
ўтказилди. Жумладан, қурилиш ташкилотларига 
Ғузор, Шеробод, Шўрчи, Денов туманларидан қў
-
шимча ишчи кучлари сафарбар этилди
239
. Натижа
-
да, Сурхон-Шеробод воҳасига 1963 йилнинг 1 чора
-
ги давомида 4000 ишчи-хизматчилар янги ерларни 
ўзлаштиришга жўнатилди. 1963 йилда «Сурханвод
-
строй» СМУ учун Шеробод туманидан 1000 киши, 
№11-қурилиш трести учун Денов туманидан 1200 
киши, Ғузор туманидан 1000 киши, Шўрчи тумани
-
дан 3000 киши, №165-қурилиш трести учун Шўр
-
чи туманидан 500 киши жалб этилди
240
. Шеробод 
даштини ўзлаштириш ва суғоришни тезлаштириш 
учун 1963 йилда №11-қурилиш жамламаси ташкил 
этилди. 1961 йилнинг охирида Янгиобод совхози
-
нинг 6-бўлими базасида, суғориладиган ер майдони 
8226 гектар бўлган «Комсомолобод» совхози таш
-
кил этилди.
241
1962 йилнинг мартида Бойсуннинг 
тоғли ҳудудидан 300 оила Комсомолобод совхозига 
кўчириб келтирилиб, совхозга 950 гектар ер, етар
-
ли техника ва қишлоқ хўжалик асбоб-ускуналари 
ажратиб берилди.
242
239 
ЎзПА Сурхондарё вилояти ҳокимлиги филиали архиви. 1-фонд, 
23-рўйхат, 12-иш, 171-варақ.
240 
ЎзПА Сурхондарё вилояти ҳокимлиги филиали архиви. 1-фонд, 
23-рўйхат, 12-иш, 176-варақ.
241 
ЎзПА Сурхондарё вилояти ҳокимлиги филиали архиви. 58-
фонд, 230-рўйхат, 4-иш, 214-варақ.
242
Газета «Ленинское знамя». 23 октября, 1962 г.



Download 2,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   64   65   66   67   68   69   70   71   ...   101




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish