Табиий фанлар факультети биология к а ф е д р а с и


-расм. эхинококк (Ечиноcоccус гранулосус)



Download 10,27 Mb.
bet27/61
Sana22.02.2022
Hajmi10,27 Mb.
#115324
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   61
Bog'liq
Biologiya asoslari umurtqasizlar-2

32-расм. эхинококк (Ечиноcоccус гранулосус):

А- эхинококкнинг сколекси ва учта проглоттидли танаси (жуда катта қилиб кўрсатилган):


1-илгакли хартуми; 2-сўрғичлари; 3- проглоттидлар, гермофродит жинсий аппарати билан; 4-етилган проглоттид бачадондаги тухуми билан
Б-одам жигаридаги эхинококк пуфагининг ёрилган (кичрайтирилган): ёш пуфакча

Асосий хўжайиннииг ичаги орқали эхинококкнинг етишган тухумлари билан тўлган кейинги бўғини узилиб чиқади. Бу тухумлар ем-хашаклар билан ҳайвонларга ўтади. Одамларга эхинококк билан зарарланган итларни силаш вақтида уларнинг жунларига ёпишган тухумлар билан ифлосланган йўллар орқали ўтади. Одамларнинг ва туёқли ҳайвонларнинг ичагида тухумдан онкосфера ривожланади ва ичак девори орқали қонга ўтибр кўпинча жигарда, ўпкада, буйракда пуфак ҳосил қилади. Баъзан йирик қорамолларда огирлиги 65 кг гача бўлган пуфак ҳосил бўлиши мумкин. Эхинококкнинг пуфаги жуда мураккаб тузилишга эга. Унинг ичида куртаклаш йўли билан ҳосил бўлган биринчи ва иккинчи навбат пуфаклари бўлади. Ҳар бир шундай пуфакда бир неча сколекс ривожланади. Охирги хўжайин бўладиган ҳайвонлар эхинококк билан зарарланган туёқли ҳайвонларнинг ички органларини еб, узларига юктирадилар.


5. Қуй мия солитёри (Мултиcепс мултуcепс) нинг асосий хўжайини итлар, бурилар ва бошқа йиртқич ҳайвонлар. Оралик хўжайини эса куйлар, баъзан эчкилар, айрим вақтлари одамлар ҳам оралиқ хўжайин бўлишлари мумкин. Чувалчангнинг узунлиги 4-8 см бўлиб, унинг етилган тухумлар билан тўлган кейинги бўғими асосий хўжайиннинг ичаги орқали ташқарига чиқади. Тухумлар ўт, сув билан куйларга ўтиб, уларнинг ичагида онкосфера ривожланади ва ичак девори орқали қонга ўтиб, куйларнинг миясида пуфак ҳосил қилади. Тахминан бир ой вақт ўтгач пуфак деворининг ички юзасида унлаб куй мия солитёрининг сколекслари ривожланади (33 - расм).
Тасмасимон чувалчангларнинг пуфак боскичининг бу тарзда тузилишини ценур дейилади. Куйлар мия солитёрининг тухуми билан зарарланганидан кейин 2 – 3 ой ўтгач, ценурдаги сколексларда сўрғичлар, илмоқчалар тўла ривожланади ва асосий хўжайинларни зарарлай оладиган даражага етади. Шунинг учун ҳам битта пуфакни еб зарарланган итларнинг ичагида бирданига жуда кўп чувалчанглар ривожланади ва 45-50 кундан кейин уларнинг кейинги бўғинлари узилиб ташқарига чика бошлайди.
Иш тартиби. 1. Чучка солитёрининг цистицеркининг бўялган микропрепаратларини микроскопнинг кичик объективи орқали кузатиб, унинг сўрғичларига, илмоқчаларига, янги проглоттидлар ҳосил бўладиган бўйин қисмига эътибор беринг. Пуфак ичига битта сколекс қайрилиб кирган цистицеркнинг расмини чизинг. 2. Куролланмаган солитёр, яъни қорамол солитёрининг цистицеркини ҳам худди шундай усулда кузатиб, унда илмоқчаларнинг бўлмаслигига эътибор беринг. 3. Эхинококкнинг тотал микропрепаратини микроскопнинг кичик объективи орқали кузатиб, унинг сколексидаги сўрғичларига қатор жойлашган илмоқчаларга эътибор беринг. Танасини ташқил қилган проглоттидларни сананг, биринчи бўғинида жинсий органларнинг ривожланишига эътибор беринг.




Download 10,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   61




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish