T o sh k e n t irrig a tsiy a va q ishloq xo‘ja L ig in I


Maishiy  turmush  estetikasi



Download 8,66 Mb.
Pdf ko'rish
bet263/286
Sana11.01.2022
Hajmi8,66 Mb.
#347678
1   ...   259   260   261   262   263   264   265   266   ...   286
Bog'liq
Falsafa asoslari

Maishiy  turmush  estetikasi. 
Turmush  bu  ijtimoiy  hayot  soha- 
siga  oid  tushuncha  bo‘lib,  u  inson,  millat  va  xalqning  yashash 
tarzi,  urf-odatlar,  rasm-rusum majmuyi,  obyektiv reallik,  moddiy, 
oziq-ovqat,  kiyim-kechak,  uy-joy,  sog‘liqni  saqlash,  shuningdek, 
ma’naviy qadriyatlarga bo‘lgan ehtiyojlarini qondirishdan iborat.  U 
azaldan madaniy qadriyatlarni vujudga keltiradigan va  asraydigan 
muhim makon bo‘lib kelgan.  Turmush madaniyati inson hayoti va 
ijtimoiy  muhitda  iqtisodiy,  ijtimoiy,  estetik  mezonlarni  ko‘rsatish 
bilan birga estetik madaniyatni ham  shakllantiruvchi hodisadir.
Turmush  madaniyatining  o‘ziga  xosligi  mehnat,  oila,  Vatan, 
kattalarga  hurmat,  o‘zini  tutish  me’yorlari  kabi  tabiiy,  sodda 
ammo,  asosiy  qadriyatlarni  singdirishida  namoyon  boladi.  Tur- 
mushga  singgan  qadriyatlar  nisbatan  mutlaq  bo‘ladi,  juda  kam 
o‘zgaradi.  Ushbu  fazilatlar,  qadriyatlarni  har bir  shaxs  o‘zi  bilan 
oilasiga  olib  o‘tadi  va  uning  abadiyligini  ta’minlaydi.  Turmush 
estetikasi  dizayn,  ekoestetika,  atrof-muhit  estetikasi,  estetik  tar­
biya  bilan  bevosita  bog‘liq bo‘lib,  moddiy  va  badiiy  madaniyatni 
integratsiyalashning  eng ta’sirchan vositalaridan biridir.
Turmush  estetikasi  insonni  voqelikka  estetik  munosabatini 
namoyon etadigan sohalardan bo‘lib,  u bevosita tashqi  ko‘rinishi, 
kiyinish  va  muomala  madaniyati,  narsa  va  buyumlarga,  turar 
joylariga  munosabatini  aks  ettiradi. 
0
‘z  o‘rnida  insonni  o‘rab 
turgan  narsa  va  buyumlar  olamining  go‘zalligi  inson  hayotining 
uyg‘unligini  ta’minlaydi  va  uni  estetik  tarbiyalaydi.  Turar  joyi, 
tashqi  ko‘rinishi,  kiyim  ko‘rkamligi  orqali  inson  yashayotgan, 
mansub bo‘lgan jamiyat haqida estetik tasavvur olish mumkin. Va 
aksincha turmushda tartibsizlik,  palapartishlik estetik madaniyat 
pastligidan dalolat beradi.
Turmush estetikasining  insonni o‘rab  turgan narsa va buyum­
lar,  turar  joylariga  munosabatini  o‘z  ichiga  oladi.  Insonning 
dizaynerlik,  ijodkorlik  qobiliyatlari  dastavval  turmushda  shakl- 
lanib  boradi.  Bunda  ma’lum  bir  xalqning  tarixi,  mentaliteti,
346


avvaldan  shakllanib  kelgan  turmush  tarzi  muhim  o‘rin  tuta- 
di.  Kiyinishidan  tortib,  oilaviy  an’analar,  oilaviy  makongacha 
bo‘lgan  hodisalarda  odamlarning  narsalar  dunyosiga,  go‘zallik 
va  ulug‘vorlik  orqali  qarashlari,  estetik  didga,  ijtimoiy  ideallarga 
o‘ziga xos munosabatlari namoyon bo‘ladi va bu pirovard natijada 
turmush madaniyatining yuksalishiga xizmat  qiladi.
Mustaqillik  yillarida  madaniy-hordiq  infrastrukturasidagi  is- 
lohotlar,  bolalar  uchun  sport  maktablari,  madaniyat  saroylari  va 
barkamol  avlod  saroylari,  fitnes  klublar,  tikish-bichish,  kasb-hu- 
nar  o‘rganish  bilan bog‘liq  to‘garaklar  aholi turmush  estetikasiga 
ijobiy ta’sir ko‘rsata boshladi.  «Ma’lumki,  aholining turmush sha- 
roitini  yaxshilash,  hayotdan  rozi  bo‘lib  yashashiga  erishish  bu­
gungi  zamonaviy  davlatchilik  taraqqiyotidagi  muhim  ko‘rsatkich 
hisoblanadi.  Yaqinda  ayni  shu  ko‘rsatkichlar bo‘yicha  Birlashgan 
Millatlar Tashkiloti ko‘magida AQSHning Kolumbiya universiteti 
sotsiologlari  tomondan  ijtimoiy  so‘rov  va  tadqiqotlar  o‘tkazilib, 
shu  asosda  «Butunjahon  baxt  indeksi»ning  («World  Happi­
ness  index»)  yangi  reytingi  e’lon  qilindi.  Diqqatga  sazovor jihati 
shundaki,  ushbu  ro‘yxatda  0 ‘zbekiston  158  mamlakat  orasida 
44-pog‘onada,  Mustaqil  Hamdo‘stlikka a’zo mamlakatlar orasida 
birinchi  o‘rinda  qayd  etildi»1.
Turmushning ijtimoiy-estetik mohiyatini tahlil qilish uch nar- 
saga  e’tibor berishni  taqozo  qiladi.  Bular  — inson hayot  kechira- 
digan  rang-barang  predmetlar  olami;  insonning  boshqalar  bilan 
muloqotda  o‘zligini  namoyon  qilish  holatlari;  insoniy  munosa- 
batlarning  odob-axloqda  aks  etish  imkoniyat  va  xususiyatlari. 
Bulardan birinchisi bevosita dizayn bilan bog‘liq.
Turmush  estetikasining  muhim  jihati  insonni  o‘rab  turgan 
narsa  va  buyumlar  yaratish  va  unga  bo‘lgan  munosabatida  aks 
etadi.  Qadimgi  odamlar  turli  narsalardan  loy,  yog‘och,  tosh  va 
tabiatning boshqa predmetlaridan  o‘ziga  xos  mo‘jizalar yaratgan- 
ligi ma’lum.  Bu narsalar dizayn faoliyati jarayonida yaratila borib 
turmush madaniyatining  muhim  xususiyatini tashkil  qiladi.
1  Karimov  I.A.  Ona  yurtimiz  baxtu  iqboli  va  buyuk  kelajagi  yo'lida  xizmat 
qilish  — eng  oliy  saodatdir.  — Т.:  0 ‘zbekiston.  2015.  -12 b.
347


Inson turmush estetikasining muhim tarkibiy qismlaridan biri 
insonning  kiyinishi  bilan  bog‘liq  bo‘lib  bu  modaga  borib  taqa- 
ladi.  M a’lumki,  moda  deganda  tashqi  madaniyat  shakllarining 
vaqti-vaqti bilan qisman  o‘zgarish va takrorlanib  turishini  tushu- 
namiz.  Bunday takrorlanishlar va o'zgarishlar iqtisodiy,  m a’naviy, 
axloqiy,  estetik  omillar  kabi  ijtimoiy  asosga  ega  bo'ladi.  Modani 
asosiy ko‘pchilik e’tirof etadi,  u o‘zini faqat kiyinishda emas,  ish- 
lab  chiqarishda  ham,  siyosatda  ham,  san’atda  ham,  fanda  ham, 
hatto mafkurada ham namoyon qila oladi.  U  ijtimoiy-estetik me- 
zon  sifatida  baholash  xususiyatiga  ega  va  shu  bilan  odamlarga 
nima  kerakligini  belgilab  beradigan  hukmron  didga  aylanadi. 
Moda odamlarning yashash tarzidan (uslubidan) kelib chiqib,  do- 
imiy  ravishda  o‘zgarib  boradigan  hayot  mazmuniga  mos  shaklni 
taklif etadi.  Zotan  u  ommaviy  estetik  didning  darajasi  va  o‘ziga 
xosliklarini  zamon  ko‘zgusida  aks  ettirish  xususiyatiga  ega.  Shu 
jihatdan  u,  yuqorida  aytib  o‘tganimizdek,  o‘zgaruvchanlik  tabi- 
atiga ega.
Inson  qaddi-qomatiga  estetik  ko‘rinish  berishi  bilan  ham  es­
tetik  taassurot  qoldira  oladi.  Inson  chehrasi  va  tanasining  tabiiy 
tuzilishiga  oid  ba’zi  nuqsonlarni  kosmetika,  jismoniy  tarbiya  va 
tibbiyotning  ayrim  sohalari  yordamida  «tartib»ga  keltirish  mum­
kin.  Biroq  bu  yerda  me’yor  asosiy  mezon  hamda  ijtimoiy  ong 
darajasi  bilan  bevosita  bog‘langan  bo‘lishi  lozim.  Bugungi  kun- 
da  estetik jarrohlik  insonga  «kosmetik  bezak»  bermoqda,  «chi- 
roy»  baxsh  etmoqda,  o‘ziga  ishonchni  orttirmoqda.  Ammo,  qalb 
go‘zalligi insoniy go‘zallikning  asosi bo‘lishi lozim.  Shu bois tur­
mush  estetikasi  shaxs  badiiy-estetik  madaniyatini  shakllantirish- 
da  asosiy ijtimoiy manba va  omil bo‘lib  xizmat  qiladi.
Inson  faoliyatining  barcha  shakl va  mahsulotlariga  estetik  sa- 
lohiyat  xos  bo‘lganligi bois  turmush  uning  estetik gavdalanishini 
mazmundor  qiladi  va  rang-baranglashtiradi.  Bu  o‘rinda  dizayn- 
ning  turmush  estetikasiga  ta’sirini  alohida  ta’kidlash  joiz.  Shu 
ma’noda insonni qurshagan predmet va narsalar muhiti uyg‘unlik, 
shinamlik va qulaylik xususiyatlari bilan insonda zavq,  ko‘tarinki 
kayfiyat,  xotirjamlik kabi hissiyotlarni uyg‘otishi;  insonga o‘z ha- 
yotidan  mamnunlik  uyg‘otishi,  ruhiy  muammolar yechimini  hal
348


etishda  yordam  berishi  mumkin.  Binobarin,  me’morlar,  amaliy 
san’at  namoyandalari,  dizaynerlar,  umuman  ijodkorlar bu  estetik 
qulayliklarni  nafaqat  moddiy balki  insonning  ma’naviy ehtiyojla- 
rini  qondirish maqsadida yaratadi.
Turmush estetikasi inson faoliyati sohalari,  narsalar olami,  in- 
teryerning tarkibiy qismlari,  uning  shakllanish qonuniyatlari,  ish 
joylar muhitini shakllantirish kabi  masalalarni  hal etishda  zamo- 
naviy  ilm-fan bilan bog‘liq bo‘lib yangi  texnik va  texnologik  ish- 
lanmalar,  dizaynga tayanadi.  Narsa va buyumlarni qulay,  shinam 
joylashtirish  va  ulardan  to‘g‘ri  foydalanish  kundalik  hayotimiz 
yuqori  turmush  madaniyatiga  daxldor  bo‘lib  bormoqda  va  ijti­
moiy hayot  markazida turibdi.
Mamlakatimizda  yoshlarning  mehnat  va  estetik  tarbiyasiga 
katta  e’tibor  qaratilmoqda.  Ko‘cha,  mahalla  va  turar  joylarni 
bezashda  maktab,  litsey  va  kollej  talabalari  qatnashmoqda.  Shu 
orqali  yoshlarning  voqelikka  estetik  munosabatini  shakllan- 
tirishga  katta  e’tibor  berilmoqda.  Ayniqsa,  «Barkamol  avlod» 
bolalar  markazlarida  o‘lkashunoslik  va  ekologiya,  dizaynerlik 
to‘garaklarining  mavjudligi  bolalarda  dizaynerlik  qobiliyatining 
shakllanishida  muhim  ahamiyat  kasb  etmoqda.  Bolalarning 
dizaynga oid bilim va ijodiy tafakkuri boyib bormoqda,  dizayner­
lik kasbining  dastlabki  ko‘nikmalari  shakllanmoqda.
Allomalarning  insonda  ham m a  narsa  go‘zal  bo‘lishi  kerak, 
degan  ta ’rifi  shu  o‘rinda  o‘z  m a’nosini  ko‘rsatadi.  Kiyim-ke- 
chak,  libos,  narsa va buyum lar nafaqat moddiy,  shu bilan birga, 
badiiy-estetik  ahamiyatga  ham   ega  predmetlar  majmuyi  bo‘lib, 
insonning tashqi qiyofasi,  didi,  o‘ziga bahosi,  ixtisosligi,  ijtimoiy 
mavqeini  ham  gavdalantiradi,  bugina  emas,  tashkiliy  va  ruhiy 
vaziyatni  ham  ifodalaydi.  Va  nihoyat,  kiyim-kechak,  libosning 
yarashiqli,  narsa,  predmetlarning  ko‘rkamligi  kishilarda  muay­
yan  estetik  m am nunlik  va  xushnudlik  uyg'otishini  ta ’kidlash 
lozim.

Download 8,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   259   260   261   262   263   264   265   266   ...   286




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish