Т и б б и ё т о л и й би л и м го Х л а р и



Download 6,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet33/66
Sana21.06.2022
Hajmi6,26 Mb.
#690176
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   66
Bog'liq
Xirurgik bemorlar parvarishi (B.Tursunov)

Анурия
Анурияни сийдик чицаришнинг уткир тути- 
л иб цолишидан ф арц цилишни билиш керак. Биринчи 
>;олда иккала ёки битта буйрак функцияси йуцолган- 
лигидан, 
шунингдек сийдик чицариш йуллари тути- 
л и б цолишидан сийдик 
цовуцца 
тушмайди. 
Анурия 
шунингдек юрак-томирлар системаси касалликларида 
кузатилиш и цам мумкин. Преренал, ренал, постренал 
па ар енал (иккала ёки ишлаб турган 
битта 
буйрак 
ол иб таш лангандан кейинги ^олат) анурия фарц 
ци- 
линади.
Сийдик йулларининг тош, ивиган цон ёки йирингдан 
бирор булими бекилиб цолишига боглиц булган обту- 
раци он ануриясида тиббий дамшира бир соат ^ам вацт- 
ни бой бермай биринчи ёрдам курсатишга киришиши, 
унинг асосий ишн сийдик йуллари спазмини бартараф 
цилиш булиши керак. Юрак-томирлар етишмовчилиги 
белгил ар и пайдо буладиган преренал анурияда ^амши-
www.ziyouz.com kutubxonasi


ра юрак дорилари, артериал босимни кутарадиган до- 
ри преиаратлари юбориш каби айрим тадбирларни ку- 
риши мумкин.
Макрогематурия. Сийдикда' ^он пайдо булиши мик- 
рогематурия куринишида булиши мумкин, бунда эрит- 
роцитлар микроскоп остида куринади, 
макрогемату- 
рияда эса сийдикка цон аралаш иб 
келганини куз би­
лан куриш мумкин. Макрогематурияни уретрадан ^он 
уз-узпча, сийдик ажратишга борли^ булмаган 
^олда 
ажралнпш ^айд цилинадиган уретрорагия 
^олатидан 
ф ар ^ килиш керак. Уни 
шунингдек 
аёлл ар д а 
^айз 
куриш ва^тида сийдикка цон а ралаш и б келадиган ге­
матурия билан адаштирмаслик лозим.
Сийдикда ^он аралашмаси оз-моз (150 мл сийдик­
ка 3-4 томчи 
i
^
oh
^ушилганда у пушти рангга киради) 
на куп ми^дорда булиши 
э^тимол. 
Бунда 
сийдикда 
i
^
oh
ла.хталари ^ам учрайди.
Макрогематурия огри^лар билан утиши 
(сийдик- 
тош касаллиги, шикастлар ва б.) ва огрицсиз булиши 
мумкин, бу буйрак ёки сийдик йуллари усмаси борли- 
гида.ч дарак берадиган бирдан-бир ва хатарли симптом 
хисобланади. 
Микрогематурияда 
беморлар 
планли 
текшпрувга му^тож буладилар 
ва 
тиббий 
^амшира 
куздан кечираётган^вацтда ^еч цандай хавф-хатар бул- 
майди. Макрогематурияли беморлар сийдик ажратиш
органларидаги шикастланишларда урта 
маълумотли 
тиббий ходимларнинг врачгача ёрдамига му^тож б у л а ­
дилар, чаноц суяклари 
шикастланган 
беморларнинг 
тнззаси остига болиш цуйилиб уларни 
шчитга (цат- 
тнц уринга) ёт!\изилади, очи^ ш и кастларда эса 
асеп- 
тик боглам ^уйиш лозим. Агар гематурия OFpni^ .билан 
утса (баъзан ^он о^иши ва огриц сабабли шок ^олати 
билан .^ам), орриц цолдирадиган воситалар ва шокка 
царши чоралар куриш зарур. 1^он оцишини 
тухтатиш 
учун шикастланган орган проекдиясига музли халтача 
^уйилади, гемостатик препаратлар (кальций 
хлорид, 
викасол, кальций глюконат) тайинланади.
Урта тиббий ходимлар (врачлар ^ ам ) сийдик йул- 
ларидаги усма жараёнига ало^адор орриь^сиз макроге- 
матурияда к;он тухтатувчи чоралар куришга шошилмай 
гематурия фонида гематурия манбаини аницлаш га х;а- 
ракат ^нлиш кераклигини унутм асликлари керак.
www.ziyouz.com kutubxonasi


У Р О Л О Г И К
К А С А Л Л И К Л А Р Н И Н Г
КИСКАЧА 
Т А Ъ Р И Ф И . О П Е Р А Ц И Я Й УЛИ Б И Л А Н Д А В О Л А Ш
ВА П А Р В А Р И Ш К И Л И Ш
Урологик касалликлар — ривожланиш ну^сонлари, 
инфекцион-яллигланиш касалликлари, сийдик-тош к а ­
саллиги, усм алар ва бош^а ^олатлар ,%амма хирургик 
касалликларининг тахминан 30 фоизини ташкил эта- 
ди ва уларнинг купчилиги хирургик даволаш методинй 
талаб этади. Урта маълумотли тиббий ходимнинг 
бу 
^амма касалликларни 
билиши унчалик му.^им эмас,. 
бирок улар операциялардан кейин беморларни п а р ва ­
риш цилишни яхши билишлари керак, чунки операция- 
нинг 

Download 6,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   66




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish