ди: катта ёшдаги одам учун> 1—2 Л, 6*—10 ёшдаги £юла-
л эр учун 300^-500 мл. Кружкани балапдлш*и 0,5 д а н 1 .б'м
гача булган тиргйкка осиб куйилади, кра;н ёк'и цисцйч
очилади, системанинг давоси дайда^иб ту^дириладн, cyk
д ароратш ш улчай курн^ади. Карйвотга кЬеёнка ё.^ила-
ди. Беморни чап ёнбоши билан ккаравот четигй ётг^изйла*
диу корин преесини б^шаштириш
МЕЩсадида
оёкларини
т и зз а л а р и д а букилади ва коринга тортиб;ётилаДи.
К и р и -
тишдан олдин учликка вазелин суртиладщ чап kj/^нинг
I ва II б арм о^лари билан думбал^рзш керилади. Учлик-
ни унг кул. билан турри ичакка 12 eta ичкарига.кирити
л ади. Уцликнинг дастлабки
З г - 4 - см ни
орк.а чиЦару^й^-
л и н и к и н д и к бнлан
туташтирадиган чизик буйлйб,-
сх-нгра
дум суягига п араллел киритилади. Учл41К киритиОггат'дан
кейин ,кран ёки ^искич очилади ва сув турри ичакка ту-
шади. К р у ж к а тубида сув камайиб колга^да ичакЬаргк
www.ziyouz.com kutubxonasi
13-расм. Б адан терисини п арвари ш лаш в а ётоц я р а л а р
профилактикаси.
д а в о кирмаслиги учун кранни беркитиш ёки круж кадан
чиц^ан резина найчага цисцич цуйиш, шундан кейингина
учликни турри ичакдан чицариш лозим.
Тозалаш клиз-
маси цуйилгандан сунг бемор сувни 10 минутгача тутиб
туриши керак.
И ч акка клизма ёрдамида суюц долдаги дорини юбо
риш мумкин. Даво клизм алари тозалаш кл и зм ал ар и д ан
кейин резина баллон билан цилинади (13-расм).
5 ёшгача болаларга тозал аш клизмаси учлиги юмшоц
резина баллондан цилинади.
Беморга кислород бериш. ^ о зи р г и вацтда давол аш
муассасалари
кислород
билан махсус газ тру б ал ари
орцали умумий системадан м ар к азл а ш га н
долда таъмин-
ланади.
П алаталарни шу тарифа кислород билан таъ-
м инлаш да каравотнинг бош томонига вентил, намлатгич
(сув солинган Идиш)
ва резина ш лангдан иборат тац-
симлаш мосламасини цурилади. Беморнинг нафас й у л л а
рига кислород киритиш учун цайнатилган ва вазелин
суртилган резина катетердан ф ойдаланилади,
уни паст-
ки бурун йули орцали бурун учидан цулоц юмшогигача
булган масофада далцум орцасидаги буш ливда юбори-
лади (бу махсус куникмани т а л а б цилади). К атетернинг
ташк;и учини юзга ёпиищоц пластир тасмаси билан
ёпиштирилади, сунгра катетерни намлатгичдан кела,ёт
ган ш ланг билан уланади. Н а м л ат и л м а г а н кислород н а
фас йулларини таъсирлантиради, шиллиц п ардан и цури-
тади.
www.ziyouz.com kutubxonasi
Кислородни нафасга олиш
учун огиз-бурунга тутила-
диган маскадан фойдаланилади. Бунда кислород 100—
200 кП а (1—2 атм) босим остида берилади.
Тиббий кислород «Кислород» ва «М» деган ёзуви бул
ган зангори рангли баллонларда сацланади ва ташила-
ди. )^ар бир баллонда 15000 кПа (150 атм) босим ости-
даги 6000 л газсимон кислород булади. Б алл он босимни
100— 500 кП а (1— 5 атм) гача пасайтириб борадиган ре
дуктор билан таъминланган.
Кислороддан фойдаланишда портлаш юз беришининг
олдини олиш учун хавфсизлик цоидаларига риоя цилиш:
кислород дар цандай мойлар ва эфирларга тегиб кетмас-
лиги, хизматчи ходимнипг цули дамавацт тоза ва цуру^
б5глиши; очиц оловдан сира фойдаланмаслик, кислород
баллонларини цуруц хонада, вертикал долатда, махсус
булмада, 35° С дан ошмайдиган дароратда саклаш, та-
шишда силкиниш, уриб олишдан эдтиёт цилиш зарур.
Беморга кислородни кислород ёстигидан бериш кенг
тарцалган, бу chfhmh 12—25 л
ли резина аралаштирил-
ган цопчицдан иборат.
К0ПЧИК бурчакларидац бирига
кран ва воронкали резина найча монтаж цилинган.
ё с
-
тикпи кислород баллондан босимни 1—2 атм гача пасай-
тирадиган махсус редуктор ёрдамида тулдирилади. Кис
лород ёстиридаги кислороддан фойдаланишда воронкага
нам дока-салфетка уралади. Оризга м адкам босилади
ва беморга ofh3 орцали нафас олиш ва бурун орцали
чицариш таклиф цилинади. Шу усул билан узоц вацтга-
ча кислород бериш мумкин.
Do'stlaringiz bilan baham: