Т и б б и ё т о л и й би л и м го Х л а р и


Торакал булимда беморларни парвариш цилиш



Download 6,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet51/66
Sana21.06.2022
Hajmi6,26 Mb.
#690176
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   66
Bog'liq
Xirurgik bemorlar parvarishi (B.Tursunov)

Торакал булимда беморларни парвариш цилиш. 
One- 
рациядан кейинги даврда 
операциядан кейин эдтимол 
тутилган асоратлар профилактикасига 
к атта ад ам и ят 
берилади. Операциядан кейинги даврнинг энг х а та р л и
асоратларидан бири упка ателектази, упка коллапси ва 
уткир пневмония 
дисобланади. 
Операциядан кейинги 
даврнинг дастлабки 
кунларида 
операцион 
ж а р о д а г
содасидаги орри^ни цолдиришнинг адамияти катта. Ор- 
рик; даракатларни чеклаб цуяди, нафас амплитудасини 
камайтиради, йуталишга имкон бермайди, бу операция 
цилинган упка бронхларида 
балгам йигилишига олиб 
келади. Тиббий дамшира огриц синдроми устидан д о и м а
кузатиб бориши ва орри^ ^олдирадиган воситалар та ъ - 
сири тугаши билан врачга хабар 
^илиши лозим. Асо~ 
ратларни профилактика цилиш мацсадида беморни ка- 
равотда даракатлар ^илишга, балгам ту ф л а б туриш га 
ундашга турри келади, у билан д аволаш физкультура- 
си машрулотлари олиб борилади.
Упца цпсман 
резекция 
^илиигандан кейин плевра 
бушлиги дренаж ва актив аспирация цилинади. Систе- 
мада доимий манфий босим 
вужудга келтирилиб, уни 
манометр 
билан назорат 
^илинади. 
Б олап и н г ёшига 
кура сув уступи дисобида 5— 10 дан 40 см гача босим- 
ни ^увватлаб турилади. Д р е н а ж системанинг ишлаши- 
ни к;унт билан кузатиш, а ж р ал и б чивдан сую ^лик ми^- 
дори ва характерини цайд ^илиш, 
плевра бушлиридан 
даво чи^ишини назорат ^илиб бориш зарур. Д р е н а ж сис-
www.ziyouz.com kutubxonasi


темада носозлик ёки бемор а^волида узгаришлар сезил- 
ганда бу ^ацда зудлик билан врачга хабар бериш ке­
рак. О перациядан 2—3 кун утгач, ^аво ва суюклик йи- 
р и л и ш и
тухтагандан сунг дренаж система олиб цуйи- 
лади.
Хи^илдорида кескин шиш, нафас етишмовчилиги ри- 
вож ланаётган торакал беморларда шошилинч трахеосто- 
мия цилинади. Бундай беморларни айникса катта эътибор 
билан 
асептикага риоя килиб 
парваришлаш тал а б
этилади. Трахеостома атрофидаги терига кунига 2 м а р ­
та йод настойкаси ёки дезинфекция ^иладиган бош^а 
эритма суртилади, шундан сунг устига стерил боглам 
ёпиб ^уйилади. Трехеостомик найчани >^ар куни алиш- 
тириб турилади. Трахеостомали беморнинг йуталиб бал- 
гам ажратиш и, шунга кура йиринг, шилимшнц, балгам
тупланишининг олдини олиш ма^садида трехеобронхи- 
ал шох ^ар куни тозалаб турилади. Бунда шилимшик; 
электр сурричга уланган стерил катетер билан тортила- 
ди. Трахеяни яхширок; тозалаш 
учун бевосита тортиш 
олдидан 
трахеостома орцали 
ичимлик сода эритмаси 
(5—20 мл) цуйилади.
Т о р акал булимда цизилунгачи кимёвий моддалардан 
куйган б олалар беморларнинг орир 
гуру^ини ташкил 
киладн. Б у шикает натижасида 
^изилунгач чандик;ли 
торайиб, ^атто батамом тутилиб колади. Бундай бемор 
овкат ея олмагани сабабли унда 
гастростомия опера- 
цияси цилинади (кориннинг олдинги деворида ва меъ- 
да деворида тешик очиб меъда сунъий йули очилади). 
Б о л ани гастростома ор^али 
овцатлантирилади, бунда 
унга осон ^азм буладиган ю^ори калорияли суюк; овь^ат 
тайинланади.
Тиббий хамшира беморни ов^атлантиради ва гастро- 
стомага к ар аб туради. Парваришнинг цийинлиги шунда- 
ки, гастростома атрофидаги тери 
тезда мацерацияга 
учрайди (бичилади). 
Х^ар гал ов^атлантиришдан сунг 
гастростома со^асини озода цилиш зарур. Терини калий 
перм анганат эритмасига 
(0,1%) намланган пахта ёки 
дока тампон билан артилади ва дока салфетка билан 
цуритилади. Сунгра унга Л ассар пастаси суртилади ва 
тоза боглам цуйилади. К,изилунгач кисман торайганда 
гастростома ор^али бужланади.

Download 6,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   66




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish