Т и б б и ё т о л и й би л и м го Х л а р и


ТРАВМАТИК Б Е М О Р Л А Р П А Р В А Р И Ш И



Download 6,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet41/66
Sana21.06.2022
Hajmi6,26 Mb.
#690176
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   66
Bog'liq
Xirurgik bemorlar parvarishi (B.Tursunov)

ТРАВМАТИК Б Е М О Р Л А Р П А Р В А Р И Ш И
Умуман, .^ар бир касалхона кабул килиш булими- 
дан бошланади. К,абул ь^илиш булими санитария ^ои- 
да-цонунларига ^ар та ра ф ла м а ж авоб бера олса 
бе- 
морга биринчи медицина ёрдами 
курсатиш 
сифатли 
булади, бу ,\аттокн бемор та^дирида >^ам му^им роль 
уйнайди. 1^абул ^нлиш булимида ^аци^ий 
билимдон, 
уз касбинпнг усталари иш лаш лари 
керак. 
Б улимда 
касал курадиган хона, боглов ва гипс ^уядиган хона- 
лар ал батта булишп шарт.
Хозирги ва^тда медицинамиз кундан-кунга ривож- 
ланиб бораётганда булимда рентген кабинет ва р еан и ­
мация залп булса, маь^садга мувофик; булади. 
Чунки 
травматологии беморларга биринчи ёрдамни 
мукам- 
мал курсатиш учун ю^оридагиларнинг булиши 
ж уд а 
хам зарурдир.
Беморлар купинча цабул 
булимига 
тез 
ёрд ам д а
олиб келинадилар. Келтирилган 
беморларни 
^а б у л
1
\илиб олишдан бошлаб, токи охиригача давол аб, уйи- 
га ж авоб беришгача булган д а вр д а уларни медицина
www.ziyouz.com kutubxonasi


энагалари, ^амш иралари хамда олий билимго^ тала- 
балари томонидан ^илинадиган парваришнинг а^амия- 
ти жуда каттадир. Чунки травматологии беморларнинг 
уз ва^тида тузалиб кетиши куп жи^атдан парварпшга 
борлиадир.
Урта медицина ходимлари, тал аб ал ар травматоло­
гии беморлар парваришининг асосий 
элементларини, 
^ул-оёцлар, кукрак цафаси суяклари, умуртца, чано^ 
суяклари синганда, беморларни операцияга тайёрлаш 
ва ундан кейинги даврдаги парвариш ^илишни 
яхши 
билишлари керак. Айник;са гипсдаги, скелет тортмаси- 
даги касалларни, болаларни, кекса ёшдаги одамларни 
^ам да ёто^ яраси бор беморларни парваришлаш му^им- 
дир.
Б ундан танщари, травматологик беморларнинг узок; 
муддатли даволанишларини ^исобга олиб ички 
аъзо- 
л ар хасталикларини х;ам инобатга олган холда п арва­
риш лаш лозимдир. Ж у м л ад ан , 
юрак-кон 
томирлари 
системаси, нафас олиш, овк;ат ^азм( ^илиш, сийдик чи- 
^ариш органлари системаси ва бош^алар.
Скелет суякларининг куп сонли ва ^ушилиб келган 
синишларида даволаш ва парвариш ^илиш муаммоси- 
нинг долзарблиги йил сайин ошиб* бораяпти.
^ о зи р ги вацтдаги шикастланишлар 
аксарият 
куп 
сонли булиб,улар куп к;он йу^отиш, цон айланиши, на­
ф ас олиш, модда алмашинувининг уткир бузилиши би- 
ла н утади. Хирурглар ва травматологларга скелетнинг 
бир ёки бир неча сегментларй чегарасидаги куп сонли 
синишлар билан бирга ички органларнинг зарарлани- 
шига дойр м ураккаб масалаларни .^ал цилиш турри ке- 
лади. Врачлар шикастланганларнинг ^аёт-мамоти учун 
кураш да, шикастланган орган функциясини тула-тукис 
тиклаш да ^ амава1^т ^ ам 
рол
и б чицавермайдилар.
Агар тез ва 
о ш и р и ч
ёрдам курсатишда катта таж- 
рибаси булган йирик травматологик м ар к азл а р д а куп 
сонли шикастларга учраган беморларни даволаш ма- 
с а л а л а р и ^они^арли >^ал ^илинса, кичикрок; травмато­
логик ва айни^са 
умумий хирургик булимларда бу 
м а с а л а л а р купинча к,ийин кучади. Иккинчи томондан, 
реанимацион тадбирларнинг активлиги куп сонли си- 
ниш ларга ортопедик даво ^илиш 
режасини 
иккинчи1 
уринга суриб к;уяди.
Суякларнинг куп сонли синишлари юз берган 
бе­
морларни парвариш ^илиш масалалари ^ам етарлича 
и ш лаб чи^илмаган. Бундай беморлар касалхонага ёт-
www.ziyouz.com kutubxonasi


;^изилган вак;тдан бошлаб тиббий ходимлар олдида к;а- 
тор жиддий вазифалар кундаланг булиб т у р а д и ' (ечин- 
тириб-кийинтириш, санитария ж и ^ атд ан озода цилиш, 
физиологик вазият ва осойишталик яратиш, урин-кур- 
па анжомларини алиштириш, овцат 
едириш, 
айирув 
функцияларини 
таъминлаш, 
буларнинг 
^аммасини 
асептика ва антисептика коидаларига 
риоя 
^илиниб 
б а ж а р и л а д и ) .
Куп сопли шикастларга учраган з^амма беморлар- 
да, айни^са кукракдаги бирга юз берган ш икастларда 
2—3-куни травмадан кейинги пневмония ривожланган. 
Шунга кура богламни суюлтирилган ва унинг кучиши-. 
га кмкон берадиган эритмаларни (эфедрин, 
трипсин, 
спирт буглари ва б.) интратрахеал микротрахеостома 
орцали киритиш ма^садга мувофиц.
Ру.^ий таъсиротни камайтириш, беморни цулай ва- 
зиятда ётцизиш учун уни ало^ида п алатага 
ётцизиш, 
бемалол >;аракатлар 
цилишни (^амшира ёрдам ида), 
яхши ухлашини таъминлаш зарур. Д а в о
м уолажала- 
рини беморнинг бедорлик пайтида б аж ари ш га ^аракат 
т^илиш лозим. Шикает етмаган туцималарни 
массаж
^илиш ва даволаш гимнастикаси беморнинг янги 
ва- 
* зи ятга мослашишига имкон беради.
Гипс боглами цуйилган беморларни парвариш ци- 
.лиш ало^ида диедат-эътиборни та л а б цилади. Гипс 
6
о р

ламини яхши сацлаш учун ^уйидаги цоидаларга амал 
■цилиш лозим:
— гипс синишининг олдинн олиш учун бемор цул- 
«ёгидаги гипс боглами ^отгунча уни столга цуймасдан 
у ш л аб ту р и т ;
— цотган гипс борламидаги 
^ул-оёцни 
цаттицроц 
ёстик^а к;уйиш лозим, чунки ^аттиц юзадаги етарлича 
к,отмаган гипс богламнинг к,абари^ к;исмларида 
юм- 
шок; гуцималарга ботиб киради;
— беморни 2—3 нафар тиббий ходим бугимларини 
букмасдан кутариши керак;
— ^ар куни оцликларни ь^о^иш;
— гипс борлам четларини босилишдан ва синишдан 
с а^лаш ;
— жарохат битишини яхшилаш мак;садида гипс бор- 
л ам дагп жарохат со^асида «дарча» цирциб цуйиш;
— беморни 7— 10 кунда бир марта гипс богламга нам 
теккизмасдан ювинтириш керак.
Транспорт иммобилизацияси д аври д а парвариш к;и- 
лишнинг асоснй ^оидалари ^уйидагилар:
www.ziyouz.com kutubxonasi


— имкон борича осойишта шароит яратиш ва 
ши- 
кастланган одамни транспортнинг озор етказмайдиган 
турида ташиш;
— бош ва буйин шикастланганда тил opi^ara кети- 
шининг олдини олиш ва турри ов^атлантириш ва б.;
— кукрак ^аф аси шикастланганда — огриц 
1
\олди- 
рувчи воситаларни албатта юбориш, упка вентиляция- 
сини яхшилаш учун шароитлар яратиш;
— умурт^а поронаси шикастланганда — ёто!\ 
яра- 
ларни профилактика цилиш, сийдик ажратиш ва ич ке- 
лиш имкониятини таъминлаш;
— чаноц ва оё^ суяклари 
шикастланганда 
чаноц. 
органлари функцияси устидан кузатиб боршн (ич ке- 
лиши ва сийдик аж ралиш и ), оёцнинг цон билан 
таъ- 
минланиши, ёток; я ра л ар профилактикаси.
IX Б О Б
КУЙИШ К А С А Л Л И Г И Д А П А РВА РИ Ш Л АШ
Иссиц нарсадан (термик), химиявий моддалар таъ- 
сирида (кимёвий) нур энергияси 
ва электр 
токидан 
куйишлар ф а р ^ ^илинади.
Куйиш деб, тери ва шилли^ парда 
бутунлигининг 
термик, кимёвий, нур энергияси 

Download 6,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   66




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish