Т и а ш ш назарияси ва амадиёти мухаммад хдкимов, Мухторали зокиров



Download 5,1 Mb.
Pdf ko'rish
bet43/138
Sana25.02.2022
Hajmi5,1 Mb.
#285709
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   138
Bog'liq
тил назарияси ва амалиёти. ҳакимов м, зокиров м, зокирова с, ғозиева м

н у т к

т о в у ш л а р и
 
т а с н и ф и
151. Нутк; товушлари артикуляцион-акустик хусусиятларига кура 
бир неча турларга булинади. Булар кайсилар?
а) ощ нг, интонация; 
Ъ) даст лабуш и, ундош.;
с) жарангли, ж арангсиз; 
d) огзаки, ёзма.
152. Артикулацион жихдтдан унли товушлар талаффузда упкадан 
чикаёп ан х а в о .... ?
a) %еч цандай тусицца учрамасдан утади;
b
) уаво оцими бирор тусицца учрайди;
c) кучсиз тебранади;
d) кучли тебранади.
153. Акустик хусусиятга кура ундошлар кандай хосил булади?
а) кучли тебраниш орцали; 
Ь) кучсиз тебраниш орцали;
с) шоецин орцали; 
d) 
кучли 
тебраниш 
ва
шовцин орцали.
154. Кайси товушлар мусика охангига ж)ф була олувчи майин 
охангга эга?
a) ундошлар;
b
) унлилар;
c) сонорлар;
d) цоришиц товушлар.
УНЛИ ТОВУШЛАР ТАСНИФИ
155. Товушларнинг хосил булишида хаво окими тусикка учрамайди 
ва товуш пайчалари титрайди. Буни кайси то вушларда кузатишимиз 
мумкин?
а) унлилар; 
Ь) ундошлар; 
с) сонорлар; 
d) жарангли.
156. Нутк органларининг холатига кура нималарга эьтибор 
берилади?
a) ж арангсиз ва жаранглилигига;
b
) унли ва ундошчилигига;
c) товушнинг баланд, пастлигига;
d) унлиларнинг сифати ва мицдор белгиларига.
87


157. Товушларни талаффуз килганимизда юмшок танглайнинг 
пастга тушиши натижасида кандай товушлар х,осил булади?
а) тил орца; 
Ъ) бурун; 
с) бугиз; 
d) чуцур тип
орца.
158. Бурун унлилари яна кандай номланади?
a) оцциллография;
b
) назализациялаш;
c) монофтонг;
d) аспирация.
159. Назализациялашган унлилар кайси тилларда учрайди? 
а) француз тилида; 
Ъ) инглиз тилида;
с) испан тилида; 
d) хитой тилида.
160. Назализация сузининг лугавий маъносини белгиланг. 
a) nasalus - куринувчи нутц
b) nasalus — ён товуш;
с) nasalus - бурун бушлиги; 
d) nasalus - иккиланган.
161. Тил энг фаол нутк органи булиб, унинг хдракати огиз 
бушлигининг формаси ва катта кичиклигига боглик. Ш унга кура 
унлилар кандай хусусиятга кура тасниф килинади?
a) ун пайчаларининг уаракатига кура;
b
) тилнинг горизонтал х;аракатига кура;
c) тилнинг вертикал уаракатига кура;
d) Ъ в а с жавоблар тугри.
162. Тилнинг горизонтал харакатига кура унлилар кандай турларга 
булинади?
a) лабланган, лабланмаган;
b
) тил олди, тил урта, тил орца;
c) тор, урт а кенгунлилар;
d) ёпиц, очиц унлилар.
163. Академик Ш черба тил орка унлиларини кандай тасниф килади? 
а) тил олди, кенг; 
Ъ) шовцинли, шовцинсиз;
с) саёз ва чуцур тил орца; 
d) ёпиц, очиц тил орца.
164. Тилнинг вертикал харакатига кура унлилар кандай турларга 
булинади?
а) юцори, урта, цуйи; 
Ь) тор, урта;
с) лабланган, лабланмаган; 
d) ёпиц, очиц.
165. Унлиларнинг талаффузида лаблар иштирок этса, кандай


унлилар хосил булади?
а) лабланган; 
Ъ) лабланмаган;
с) лаб иштирокли; 
d) а ва Ъ.
166. Унлиларнинг артикулацион хусусиятлари уларнинг кандай 
белгилари саналади?
а) сифат белгилари; 
Ъ) мицдор белгилари;
с) чузицлик белгилари
d) алдамчи дифтонг.
167. Унли товушларнинг чузик ва кискалиги нима деб аталади? 
а) сифат белгилари; 
Ь) мицдор белгилари;
с) чузицлик белгилари; 
d) пасаювчи белгилар.
168. Чузик ва киска унлилар кайси тилларга хос?
1. Инглиз; 2. Узбек; 3. Немис; 4. Хитой; 5. Француз; 6. Испан. 
а) 1,2,4; 
Ъ) 3,4,5,6; 
с) 1,3,5; 
d) 2,4,6.
169. Унли товушлар кандай турларга булинади?
a) монофтонг, дифтонгоид, дифтонг;
b
) дифтонг, дифтонгоид;
c) дорсал, апикал;
d) имплозив, фрикация.
170. Талаффуз давомида нутк органлари бир холатдан иккинчи 
холатга утувчи товушлар нима дейилади?
а) дифтонгоидлар; 
Ь) дифтонг;
с) монофтонг; 
d) дорсал.
171. Дифтонглар кандай элементлардан ташкил топади? 
а) аниц ва ноаниц; 
Ъ) кучли, пасаювчи;
с) кучсиз, аниц; 
d) пасаювчи, кутарилувчи.
172. Дифотонгнинг хар икки элементи хам унли товушдан иборат 
булса, кандай дифтонг дейилади?
а) соф; 
Ъ) алдамчи;
с) ярим; 
d) аниц дифтонг.

Download 5,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   138




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish