«t a m a d d u n»


bet123/176
Sana07.11.2022
Hajmi
#861521
1   ...   119   120   121   122   123   124   125   126   ...   176
Bog'liq
Маънолар оламига сафар. (Алишер Навоий ғазалларига шарҳ). Комилов Н

sT
 
> v 
'V __ 46-газал
Алишер Навоийнинг хар бир газали узига хос ёнда- 
шиш, узига хос тахлил ва тафсир усулини такозо этади, 
чунки хар бир газал алохида рухий холат, апохида по­
этик фикр ва хис-туйгулар ривожини ифодалаб келади, 
тасвир тарзи, санъатлар мунтазамлиги ва мутаносибли- 
ги хам шунга мувофик. Мазкур газалда эса И ш к водий- 
сида мушкулотларга дуч келган ош икнинг бир лахзалик 
холати, иккиланиши, гайрнинг сузига кулок солиб, гуё 
вактинча «араз», «истигно» билан ёридан юз угиришга 
бехуда уриниши тасвирланади. Одатда истигно (узини 
озод хисоблаш, ноз килиш, араз) маъшук хислати були- 
ши керак, ош ик эса ниёзманд, хамма вакт ёрга содик 
одамдир. У шу хислати билан машхур. Бу ерда анъанага 
хилоф равишда иш тутилмадимикин? Йук, ундай эмас. 
Навоий лирик кахрамонининг озурдатигини маъшук нози 
сингари тушунмаслигимиз керак. Бу «истигно» — ишк- 
дан тавба-тазарру «ахди» замирида ош ик кунглининг 
хар кандай азобларга бардош бериш, дарду баю ларга 
тайёр туриши маъноси ётади. О ш ик иш к кийноклари- 
дан кутулишга чора излайди, аммо куллаган тадбирла- 
ри бехуда булиб чикади. Чунки у бу домга абадул-абад 
гирифтор, ишкни тилга олмайман, дейди, лекин у ти- 
лига келаверади, сиррини элга билдиргиси келмайди, 
аммо дарди ошкор булаверади. Зеро, ош икнинг инон- 
ихтиёри узида эмас.
О дамда ш ундай холатлар буладики, оханрабодай 
тортиб турган нарсадан безор булсанг хам, ж оннинг 
кийногисиз яшаш мумкин эмаслигини, кутулишга ин- 
тилиб, кутулолмаслигингни англаб бадтар изтироб че- 
касан. Навоий айни шу рухий холатни каламга олган, 
яъни тилда тавба килиб, инкор этиб, аслида кунгил 
каърида бунинг аксини тасдикдаш. Узига хос шеърий 
санъат бу. Бир неча байтда куринадиган, баъзан бутун 
газал буйлаб ёйиладиган ушбу усулнинг классик шеър- 
шуносликда номи йук. Вокеан, Навоий каби 
ynyF 
шо-
217


ирларнинг турф а санъатлари, услубий ихтироларига 
ном топиш , уларни тадкик этиш осон юмуш эмас. Н а­
воий худди со н -сан окси з комбинацияларни ёд бшта- 
диган, хар гал янги, хайратланарли ю риш ларни уйлаб 
топиб, галабага эриш адиган 
ш о х м о т ч и
мисол иш тута- 
ди. Сузнинг битмас-туганмас им кониятлари, мутаас- 
сир этувчи ифодавий кудратини намойиш этади. Суздан 
муъжиза яратиш , классикларнинг уз тили билан айт- 
ганда, сузнинг додини бериш —улуг санъаткорларга 
насиб булган бахт.
Рамали м усам м аии махзуф бахрида ёзилган ушбу 
газалнинг аввалги бсш байти ана шу тавба-тазарруъ 
мазмунида, яъни «инкор — тасдик» усулида ёзилган, 
шу жихати билан бу байтлар узаро богланади. Колган 
уч байт газалнинг умумий мазмуни билан бевосита эмас, 
балки бавосита богланади. Шу сабабли газални паро- 
канда дея олмаймиз. Тугрисини айтганда, мен «паро- 
канда» истплохини шеърга нисбатан куллашга карш и- 
ман. Чунки иарокандалик бадиий асарга хос хусусият 
эмас, у бутунлай богланмаган байтлар йи гиндисини 
билдиради. Y.'iyF шоирларда, жумладан, Навоийда бун­
дай шеър йук. Байтлар, юзаки Караганда, мазмунан 
6
o f
-
ланмаган, турли мавзуда булиб туюлса-да, ботинан улар 
узаро алокадор. Ш унинг учун бундай газаллар тахли- 
лида бевосита богланиш (мусалсал) ва бавосита бокпа- 
ниш деган тушунчалардан фойдаланиш ни маъкул деб 
биламан. Ш ундай килиб, мазкур газал хасби хол, яъни 
ош ик кечинмаларини ифодалайдиган асар булиб, бай- 
тлари куйидагича шархланиши мумкин.
Биринчи байт:

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   119   120   121   122   123   124   125   126   ...   176




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish