Spss дастури асосида маълумотларни қайта ишлашнинг ўзига хос психологик хусусиятлари



Download 2,68 Mb.
bet31/38
Sana06.07.2022
Hajmi2,68 Mb.
#744049
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   38
Bog'liq
SPSS дастуридан фойдаланиш

Корреляции




dilda
hisoblash

sonli
qator

lug'at

bilimdonlik

qisqa mud.
xotira

dilda hisoblash



Корреляция Пирсона

1

,436**

-,051

-,134

,017

Знч.(2-сторон)




,000

,617

,185

,867




N

100

100

100

100

100

sonli qator



Корреляция
Пирсона

,436**

1

-,196

-,153

,015

Знч.(2-сторон)

,000




,050

,127

,886




N

100

100

100

100

100

lug'at


Корреляция
Пирсона

-,051

-,196

1

,441**

,483**

Знч.(2-сторон)

,617

,050




,000

,000




N

100

100

100

100

100

bilimdonlik



Корреляция
Пирсона

-,134

-,153

,441**

1

,475**

Знч.(2-сторон)

,185

,127

,000




,000




N

100

100

100

100

100

qisqa mud. xotira



Корреляция Пирсона

,017

,015

,483**

,475**

1

Знч.(2-сторон)

,867

,886

,000

,000







N

100

100

100

100

100

**. Корреляция значима на уровне 0.01 (2-сторон.).


Жадвалда иккита ўзгарувчи орасидаги корреляция ( ,436**), таҳлилнинг икки томонлилиги (Знч.(2-сторон)), ва корреляция коэффициентининг ишончлилиги кўрсатилган.
* билан 0,01(100 тадан 1 та хато), ** билан 0,05 даражадагилар белгиланади.
Шунингдек, буйруғи ѐрдамида
синтаксис ойнасини очиш ва унга махсус буйруқ (синтаксис) киритиш йўли билан қулай жадваллар яратиш мумкин. Синтаксис билан ишлаш маълум дастурлаш кўникмалари талаб қилади.

Корреляции





Примечания

Вывод создан




17-MAY-2013 21:54:53

Комментарии










Данные


D:\Бухоро давлат университети\20112- 13\SPSS все\Предпочтение\Применение
SPSS в клинич психол\Examples\ex0_uz.sav




Активный набор
данных

Наборданных1

Ввод




Фильтр

<нет>




Толщина

<нет>




Расщепить файл

<нет>




Кол-во строк в рабочем
файле данных

100




Определение

Пользовательские пропущенные значения
обрабатываются как пропущенные.

Пропущенные значения




Используемые наблюдения

Статистики вычисляются по наблюдениям, не содержащим пропущенных значений ни
в одной из используемых переменных.

Редактор синтаксиса

correlations variables test1 test2 test3 test4
test5 with baho2 /missing listwise.

Ресурсы

Процессорное время

00:00:00,05

Время вычислений

00:00:00,13


Расм 48. Синтаксис ойнасини очиш.
Масалан, ―correlations variables test1 test2 test3 test4 test5 with baho2
/missing listwise.‖ буйруғини киритиш орқали бешта тест билан баҳо орасидаги корреляция натижаларини алоҳида жадвал кўринишида чиқариш мумкин.
Корреляцииa






baho2

dilda hisoblash
sonli qator lug'at bilimdonlik
qisqa mud. xotira

Корреляция Пирсона Знч.(2-сторон) Корреляция Пирсона
Знч.(2-сторон) Корреляция Пирсона Знч.(2-сторон) Корреляция Пирсона Знч.(2-сторон) Корреляция Пирсона
Знч.(2-сторон)

,080

,430

,114

,258

,040

,692

,257

,010

,294

,003

a. Искл. целиком N=100
Натижалар таҳлилига келсак, масалан қисқа муддатли хотира ва баҳо2 орасидаги корреляция қуйидаги кўринишда экан - r - 0,294, р - 0,003. Демак қисқа муддатли хотира қанча яхши бўлса баҳо ҳам шунча юқори бўлади (r - 0,294). Натижанинг ишончлилик даражаси 0,003 (р - 0,003).


Фарқни баҳолашнинг статистик мезонлари.


Психология фанида икки гуруҳ қийматларининг ўртачасини таққослаш кенг қўлланилади. Бундай таққослаш оддий солиштириб кўриш шаклида ѐки уларнинг статистик жиҳатдан қийматини (ишончлилиги, аниқлигини) баҳолаш мақсадида амалга оширилиши мумкин.


Ўзгарувчиларнинг ўртача қийматларини таққослаш ва баҳолаш
«Меню Анализ Сравнение средних» амалларини бажариш орқали амалга оширилади (Расм 49).

Расм 49. Ўртачаларни таққослаш.
Бу кўрсаткичлардан психологияда ва педагогикада тренинглар, машқлар ѐки турли педагогик таъсирларнинг самарадорлигини баҳолаш ва исботлашда фойдаланилади. Математик статистик методлар ѐрдамида таъсир ўтказилгунча ва таъсирдан кейинги, экспериментал гуруҳ ва тажриба гуруҳи натижалари таққосланади, юз берган ўзгаришлар баҳоланади. Бундай катта ҳажмдаги ишларни амалга ошириш учун фарқларнинг статистик мезонлари қўлланилади. Бу мезонлар ўлчанган кўрсаткичлар орасидаги фарқларнинг статистик жиҳатдан ишончлилигини баҳолаш имконини беради.
Мезонлар турли ва ўзига хос хусусиятлари билан фарқланадилар.

  1. Ўлчаш шкалалари тури.

  2. Танланманинг боғлиқлиги ѐки боғлиқ эмаслиги.

  3. Таққосланаѐтган танланмалар сони.

  4. Таққосланаѐтган танланмаларнинг сон жиҳатдан тенглиги.

  5. Танланманинг ҳажми.

  6. Мезоннинг кучи.

Мезон қанча кучли бўлса унинг натижалари шунча аниқ бўлади, лекин уни ҳисоблаш ҳам жуда катта ҳажмдаги ишни талаб қилади. Енгилроқ мезонларни ҳисоблаш осон, лекин натижа доимо ҳам ишончли эмас.
Юқоридагилардан ташқари мезонлар параметрик ѐки нопараметрик бўлиши мумкин. Параметрик мезонлар аниқ тақсимланиш типга эга ѐки аниқ параметрларга (масалан, ўртача, дисперсия) асосланган ҳисоблаш орқали амалга оширилади. Нопараметрик мезонлар эса бундай кўрсаткичларга суянмайди.
Экспериментал натижаларни қайта ишлашда юқоридаги типларни олдиндан аниқлаб олиш талаб қилинади.
Психология ва педагогикада кенг қўлланиладиган мезонлардан бири t
мезон (Стьюдент мезони ҳам деб юритилади).
Стьюдентнинг t мезони параметрик мезон бўлиб, боғлиқ ва боғлиқ бўлмаган танланмалар орасидаги фарқ қийматининг ишончлилигини баҳолашда қўлланилади.


Боғлиқ танланмалар учун Стьюдентнинг t мезони.




Боғлиқ танланмалар – битта (ѐки бир неча гуруҳда) бирор кўрсаткич бир неча марта, масалан тренингдан олдин ва кейин ўлчанганда олинган натижаларни таққослаш. Яъни, олдинги натижа билан қайта ўлчанган натижалар солиштирилади. Улар бир-бири билан боғлиқ. Боғлиқ танланмалар учун Стьюдентнинг t мезони SPSS дастурида қуйидагича ҳисобланади - «Меню Анализ Сравнение средних Т-критерий для парных выборок» (Расм 50).

Расм 50. Боғлиқ бўлмаган танланма учун t-мезонни ҳисоблаш.
Очилган диалог ойнасида таққосланадиган ўзгарувчилар «Парные переменные» ойнасига кўчирилади (Расм 51) ва OK тугмаси босилади. Мисолимиздаги ўзгарувчилар (баҳолар бир гуруҳда турли даврда (8 синф ва 9 синфда) олинган натижалар, яъни боғлиқ ўзгарувчилар (танланмалар).

Расм 51. Ўзгарувчиларни кўчириш ва созлаш.
Бу амаллар натижасида SPSS дастурининг чиқариш ойнасида қуйидаги жадвал шакллантирилади.
Статистики парных выборок




Среднее

N

Стд.
отклонение

Стд. ошибка
среднего

Пара 1

baho1

3,9630

100

,30597

,03060

baho2

4,2205

100

,27589

,02759

Корреляции парных выборок




N

Корреляция

Знч.

Пара 1

baho1 & baho2

100

,434

,000

Критерий парных выборок




Парные разности

T

ст.св.

Значимость (2-
сторонняя)

Среднее

Стд. отклонение

Стд. ошибка среднего

95%
доверительный
интервал разности средних

Нижняя граница

Верхняя граница

Пара
1

baho1 -
baho2

-,25750

,31062

,03106

-,31913

-,19587

-8,290

99

,000

Натижаларни кўриб чиқамиз.
Биринчи жадвалдан кўриниб турибдики ўртача баҳо 8 синфдагидан кўра (3,9630) 9 синфда юқори (4,2205).
Иккинчи жадвалда баҳолар орасида етарли корреляция (0,434) мавжуд, яъни 8 синфда баҳо қанча юқори бўлса 9 синфда янаям яхши бўлади.
Учинчи жадвалнинг ўнг томонига қараймиз. t =-8,290, бу эмпирик (тажрибада олинган) натижа, яъни t эмпирик. Натижанинг, яъни фарқнинг ишончлилик даражаси (Значимость (2-сторонняя) -0,000. Бу дегани, мавжуд фарқ (р < 0,001) статистик аҳамиятга эга, ишончли.



Download 2,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish