Soliq va soliqqa tortish (o'quv qollanma) : O'zbekiston Respublikasi Oliy va o'rta maxsus ta'lim vazirligi tomonidan darslik sifatida tavsiya etilgan



Download 3,9 Mb.
Pdf ko'rish
bet65/89
Sana22.08.2021
Hajmi3,9 Mb.
#153899
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   89
Bog'liq
Soliq va soliqqa tortish A. Yo`ldosheva 2007

Soliq  solish  obyekti,—  bu  subyektning  soliq  to 'la sh   m ajburiyatini  shart 
qilib  qo'yuvchi  yuridik  dalillardir  (m azkur  holatda  m ulkchilik  huquqida 
m ol-m ulkka  egalik  qilish  bunday  yuridik  dalil  hisoblanadi).
Soliq  solish  predmeti  (atam a  m azm uniga  k o 'ra   soliq  solish  obyektiga 
yaqin)  —  bu  tegishli  soliqning  undirilishini  asoslab  beruvchi  daliliy  xu- 
susiyatdagi  belgilardir.  M asalan,  uy,  kvartira  kabi  m ol-m ulk  u chun  m ulk­
chilik  huquqi  obyekti  bo'lad i,  uy  yoki  kvartiraning  o'zi  esa  soliq  solish 
predm eti  hisoblanadi  va  h.k.
O 'zbekiston  Respublikasi  V azirlar  M ahkam asining  1995-yil  29-de- 
kabrdagi  478-sonli  qaroriga  m uvofiq  jism oniy  shaxslarga  m ulk  huquqida 
tegishli  bo'lg an   uy-joylar,  kvartiralar  (shu  ju m lad a n ,  xususiylashtirilgan 
kvartiralar),  garajlar,  boshqa  im oratlam i  bahaolash  va  qayta  baholash 
uchun  yagona  funksional  k o 'rsatk ich -im o rat,  bino  um um iy  m aydonning 
kvadratm etri  belgilanadi.  Bu  esa  soliq  solish  birligidir.
O 'zbekiston  Respublikasi  soliq  kodeksining  93-m oddasi  soliq  bo'yicha 
im tiyozlarga  ega  bo'lgan  shaxslar  doirasini  tartibga  soladi.  U ning  tahlili
95


shuni  ko ‘rsatm oqdaki,  q o n u n   chiqaruvchi  h ar  qanday  m ol-m ulk  solig'idan 
ozod  etiladigan  jism oniy  shaxslam ing  q ato r  toifalarini  ajratadi,  jism oniy 
shaxslam ing  boshqa  gum hlariga  esa,  faqat  im oratlar,  b inolar  va  inshootlar 
u chun  soliq  to ‘lash  b o ‘yicha  im tiyozlar berdi.
0 ‘zbekiston  Respublikasi  M oliya  vazirligi  va  Davlat  Soliq  q o ‘m ita- 
sining  «Jism oniy  shaxslam ing  m ol-m ulkiga  solinadigan  soliqni  hisoblab 
chiqish  va  budjetga  to 'la sh   tartibi  to'g'risida»  yo'riqnom aga  m uvofiq  jis­
m oniy  shaxslam ing  m o l-m u lk   solig'ini  hisoblash  soliq  xizm ati  organlari 
tom onidan  am alga  oshiriladi.
M ol-m ulk  solig'idan  im tiyoz  olish  huquqiga  ega  bo'lg an   kishilar  soliq 
xizm ati  organlariga  kerakli  hujjatlam i  taqdim   etadilar.
Im oratlar,  b inolar  va  in sh o o tlar  b o'yicha  m ol-m ulk  solig'i  h a r  yili 
1-yanvardagi  holati  yuzasidan  kom m unal  xizm at  k o'rsatish  im oratlari  bera­
digan  inventarizatsiya  qiym atiga  do ir  m a ’lum otlar  asosida,  m a ’lu m o tlar 
bo'lm agan  taqdirda  esa  m azkur  obyektlam ing  qiym ati  O 'zbekiston  Res­
publikasi  Prezidentining  2006-yil  18-dekabrdagi  PQ -532  soni  qarorining
14-ilovasiga  asosan,  ya’ni jism oniy  shaxslar  m ol-m ulkni  baholash  b o 'y ich a 
organlar belgilangan  inventarizatsiya  qiym ati  b o 'lm a sa  soliq  undirish  u chun 
T oshkent  shahari  va  viloyat  m arkazlarida  2100  m ing  so 'm   boshqa  shaharlar 
va  qishloqlarda  920,0  m ing  so 'm   m iqdordagi  m ol-m ulkning  shartli  qiym ati 
qabul  qilinadi  h am da  shu  asosida  2007-yil  1-yanvardan  boshlab  soliqqa 
tortiladi.
Im oratlar,  b inolar  va  in sh o o tlar  b ir  qancha  m ulkdorlarga  tegishli 
um um iy  hissali  m ulk  egalari  b o 'lganda  soliq  h a r  b ir  m ulk d o m in g   im o ­
ratlari,  b inolar va  inshootlardagi  hissasiga  qarab  hisoblanadi.
Yangi  qurilgan  yoki  sotib  olingan  m ulklar  b o 'y ich a  soliq  kelgusi  yil 
boshidan  boshlab  hisoblanadi.
M eros  b o 'y ich a  m ol-m ulkdan  soliq  m erosxo'rlardan  m eros  ochilgan 
paytdan  boshlab  undiriladi.  M o l-m ulk  y o 'q   qilingan,  butunlay  vayron 
bo'lg an   oydan  e ’tiboran  to 'xtatiladi.
M ol-m ulkka  m ulk  huquqi  kalendar  yil  davom ida  b ir  m ulkdordan 
boshqasiga  o 'tg an d a  soliqni  birinchi  m ulkdor  o 'sh a   yilning 
1-yanvaridan 
bu  m ol-m ulkka  m ulk  huquqini  o 'q o tg an   oyning  boshigacha  to 'lay d i,  ya’ni 
m ulkdor  esa  m ulk  huquqini  qo'lga  kiritgan  oydan  e ’tiboran  to'laydi.
K alendar  yil  davom ida  im tiyozga  ega  b o'lish  huquqi  paydo  b o 'lg an  
taqdirda  m ol-m ulk  solig'i  ana 
shunday  huquq  vujudga  kelgan  oydan 
e ’tiboran  qayta  hisoblab  chiqiladi.
Jism oniy  shaxslam ing  m ol-m ulkiga  solinadigan  soliqni  to 'la sh   usuli  — 
kadastrli  usul
  hisoblanadi.  Soliqni  b u nday  usul  bilan  to 'la sh n in g   o 'zig a  xos 
xususiyati  shundan  iboratki,  m ol-m ulkka  uning  tashki  belgilari,  m o'ljal- 
lanayotgan  darom ad  asosida  soliq  solinishi  bois,  soliqni  to 'la sh   vaqti  d aro ­
m adni  olish  vaqti  bilan  h ech   qan aq a  bog'liq  em as  va  shu  m unosabat  bilan 
m ol-m ulk  solig'ini  to 'la s h   u ch u n   qatiy  m uddat  belgilanadi.  Jum ladan, 
m ol-m ulk  solig'i  teng  ulushlarda  ikki  m uddatda  —  15-iyun  va  15-dckabr- 
dan  kechiktirm ay  to 'la n ad i  (O 'zbekiston  Respublikasi  Soliq  kodeksining 
95-m oddasi).
96


Jism oniy  shaxslam ing  m ol-m ulkiga  solinadigan  soliq  solish  predm eti 
joylashgan  joydagi  soliq  organi  to m o n id an   hisoblab  chiqiladi,  b unda  soliq 
organi  to m o n id an   yozib  beriladigan  to 'lo v   xabam om asi  toMovchilarga  har 
yili  joriy  yilning  1-m ayidan  kechiktirilm ay  topshiriladi  ( 0 ‘zbekiston  Res­
publikasi  Soliq  kodeksining  95-m oddasi  8-qism i).  Shunday  qilib,  soliq  to ‘- 
lovchining  roli  go'yki  passivdir.
Soliqlar  b o ‘yicha  to 'lo v la r  faqatgina  soliq  solish  predm eti  joylashgan 
joydagi  m ahalliy  budjetga  o'tkaziladi.
Jism oniy  shaxslam ing  m ol-m ulkiga  solinadigan  soliq  uning  h a r  yili
1-yanvar  holatiga  k o 'ra  ro'yxatga  olish  (invetarizatsiya)  qiym atiga  nisbatan 
%  hisobida  hisoblab  chiqariladi.  Agar  im oratlar,  b in o la r  va  inshootlam ing 
ro'yxatga  olish  qiym ati  haqidagi  m a ’lum otlar  b o 'lm a sa,  u   holda  soliq 
ushbu  m ulkning  davlat  m ajburiy  sugurtasi  b o 'yicha  sum m alam i  hisoblash 
u ch u n   belgilangan  qiym atidan,  shuningdek,  h a r  yilning  1-yanvar  holatiga 
k o 'ra   b aholanishidan  chiqqan  holda  hisoblab  chiqiladi.
2002-yil  1-yanvardan  O 'zbekiston  Respublikasi  V azirlar  M ahkam a­
sining  2001-yil  31-dekabrdagi  «Asosiy  m akroiqtisodiy  ko'rsatk ich lar  prog­
nozi  va  2002-yilgi  O 'zbekiston  Respublikasi  D avlat  budjetining  p ara m etr­
lari  to ‘g ‘risida»gi  490-son  qaroriga  m uvofiq  joriy  etilgan  jism oniy  shaxs­
lardan  olinadigan  transport  vositalari  u chun  benzin,  dizel  yoqilig'isi  va 
suyultirilgan  gaz  iste’m oliga  solig'ini  hisoblab  chiqarish  va  to 'la s h   tartibi 
O 'zbekiston  Respublikasi  M oliya  vazirligi  va  Davlat  Soliq  qo'm itasin in g  
y o'riqnom asida  belgilab  berilgan.
Y uriqnom aga  m uvofiq  ushbu  soliq  tu ri  b o 'y ich a  soliq  sum m asi  jis­
m oniy  shaxslarga  sotiladigan  benzin,  dizel  yoqilig'isi  va  suyultirilgan  gaz 
u ch u n   m ablag'  to 'la n ish i  bilan  b ir  vaqtda  undiriladi  va  soliq  sum m asi  q u ­
yidagi  form ula  b o 'y ich a  hisoblanadi:

Download 3,9 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   89




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish