Soliq va soliqqa tortish (o'quv qollanma) : O'zbekiston Respublikasi Oliy va o'rta maxsus ta'lim vazirligi tomonidan darslik sifatida tavsiya etilgan

TAKRORLASH  U C H U N   SAVOLLAR
1.  Jism oniy  shaxslam ing  darom adining  tarkibiga  qanday  darom adlar 
kiradi?
2.  Jism oniy  shaxslarni  jam i  yillik  darom adi  qanday  aniqlanadi?
3.  Jism oniy  shaxslarni  soliq  stavkalari  qanday?
4.  Jism oniy  shaxslarga  beriladigan  im tiyozlarga  nim a  kiradi?
5.  D arom ad  solig'i  qanday  hisoblab  chiqariladi?
58

---

V III bob.  Q ()‘SH1LGAN  QIYMAT  SO L IG ‘IN IN G   MOHIYATI 
VA  U N IN G   T O ‘LOVCHILARI
l-§ .  Q o‘shilgan  qiyniat  solig‘ining  soliq  tizimiga joriy  qilinishi  hamda 
iqtisodiy  ahamiyati
Q o ‘shilgan  qiym at  solig‘i  tovarlar,  ishlar  va  xizm atlar  ustiga  qo 'y il- 
ganligi  uchun  cgri  soliqlar 
qatoriga  kiradi.  B unday  qaraganda  uning 
to'lovchilari  m ahsulot  ishlab  chiqaruvchi,  ish  va  xizm atlam i  bajaruvchi 
korxona,  tashkilot,  birlashm adek  tuyuladi.  A na  shu  korxonalar  soliqni 
huquqiy to'lovchilari  bo'ladilar.  Soliq  idoralari  soliqni  o ‘z  vaqtida  va  to 'liq  
byudjetga  o 'tkazishni  ulardan  talab  qiladilar.  Aslida  esa  m azkur  korxona, 
tashkilot  va  birlashm alar  qo'shilgan  qiym at  solig'ini  m ahsulot,  ish, 
xizm atni  sotib  oluvchi  korxona,  tashkilot  va  birlashm alar  sotib  olgan 
m ahsulot,  ish,  xizm at  ustiga  qo'yib  yuboradilar.  D em ak,  soliqni  haqiqiy 
to'lovchilari  shu  m ahsulot,  ish  va  xizm atni  iste’mol  qiluvchi  korxonalardir. 
U lam in g   oxirgi  qiym ati  ch ak an a  savdo  orqali  aholiga  yetib  boradi  va  oxirgi 
iste’m olchilar  bo'ladi.
A m aliyotda  O 'zbekiston  R espublikasining  soliqlar  haqidagi  q o n u n - 
lariga  b inoan,  hisobot  davri  (oyi)  u ch u n   realizatsiya  qilingan  tovarlar 
(ishlar,  xizm atlar)  u chun  hisoblab  chiqarilgan  q o'shilgan  qiym at  solig'i 
sum m asi  bilan  qiym ati  ishlab  chiqarish  va  m uom ala  xarajatlari  (m asalan, 
m ateriallar,  xom ashyo,  butlovchi  buyum lar,  yoqilg'ini  yetkazib  bcrgan 
ta ’m inotchilarga  to 'la n g an   haq)ga  q o 'shiladigan  tovarlar  (ishlar,  xizm atlar) 
u chun  to 'la n ish i  lozim   bo'lgan  qo'shilgan  qiym at  solig'i  summ asi 
o'rtasidagi  farq  sifatida  hisoblab  chiqariladi.
Bu  um um iy  tartib   m azkur  soliqning  qo'shilgan  qiym atga  solinadigan 
soliq  sifatidagi  m ohiyatini  och ib   beradi.  Bu  o 'rin d a   korxona  bir  vaqtning 
o 'z id a   t a ’m inotchiga  soliq  to'lovchi  sifatida  ham ,  tovarlam i  sotib  oluvchi, 
ishlar  va  xizm atlarni  iste’m ol  qiluvchilardan  soliq  oluvchi  sifatida  ham  
m aydonga  chiqadi.
Bunday  ahvolda  tovarlar  (ishlar,  xizm atlar)  yctishm ovchiligi  yoxud 
ularga  talab  oshgan  sharoitlarda,  QQS  korxonaning  moliyaviy  natijasi  (foy- 
dasi)ga  nisbatan  h aqiqatdan  neytral  soliqqa  ham ,  m ulkchilik  shakllaridan 
va  xo'jaliklam ing  tarm oqidan  q a t’iy  nazar,  b archa  korxonalar  va 
bir­
lashm alar  to m o n id an   to 'lan ad ig an   universal  soliqqa  ham   aylanadi.
Q o'shilgan  qiym at  solig'i  bilvosita  k o 'p   bosqichli  soliq  bo'lad i,  ishlab 
chiqarish  va  taqsim lash  siklidan  boshlanib,  iste’m olchiga  sotilishgacha 
bo'lg an   h ar  b ir  aktdan  undiriladi.  U ning  obyekti  b o 'lad i,  ushbu  jarayon- 
larda  qo'shilgan  qiym at  hisoblanadi  ya’ni,  m ahsulot  ishlab  chiqaruvchi,
59

---

ishlam i  bajaruvchi  va  xizm atlam i  ko‘rsatuvchi  to m o n id an   yangidan 
m ahsulot  ishlab  chiqarish  u chun  yoki  ishlar  va  xizm atlarni  am alga  oshirish 
u ch u n   sotib  olingan  xom ashyo,  m ateriallar  yoki  tovarlar  va  m ahsulotlar 
ustiga  q o ‘shilgan  qiym atdir.  U shbu  soliq  tovarlar,  ishlar  va  xizm atlar 
narxining  b archa  elem entlarini  cheklaydi  h am da  ishlab  chiqaruvchining 
ishlab  chiqarish  tannarxini  kam aytirishga  undaydi.
Q o‘shilgan  qiym at  solig'i  hisobotlari  asosida  davlat  sanoat  va  savdo 
kapitalining  aylanishi  to'g'risidagi  m a ’lum otlarga  ega  bo 'lad i  va  bu  m akro- 
darajada  tartibga  solishni  yengillashtiradi.  B undan  tashqari,  davlat  tovarlar 
hali  haqiqiy  va  oxirgi  iste’m olchi  hisoblangan  ham da  soliqning  haqiqiy 
to'lovchisi  bo'lm ish   aholiga  sotilishidan  oldin  darom ad  olish  im koniyatiga 
ega  bo'ladi.
Ja h o n   am aliyoti  qo'shilgan  qiym at  solig'ini  hisoblashning  deyarli  bir 
xil  tizim iga  ega.  Soliq  to'lovchi  sotilgan  m ahsulot,  bajarilgan  ishlar  va 
ko'rsatilgan  xizm atlar  u chun  xaridorlardan  olingan  soliq  bilan  ushbu  m ah- 
sulotlam i  ishlab  chiqarish,  ishlar va  xizm atlam i  am alga  oshirish  u ch u n   t o '­
langan  soliq  sum m asi  orasidagi  farkni  budjetga  to 'lay d i.  Agarda  xaridor­
lardan  olingan  soliq  sum m asidan  chegirib  tashlanadigan  m ahsulot,  ishlar 
va  xizm atlam i  yetkazib  beruvchiga  to 'la n g an   soliq  sum m asi  olingan  soliq 
sum m asidan  ortiq  b o 'lad i,  u   holda  m anfiy  qoldiq  keyingi  davr  soliq 
to'lovlari  hisobiga  o 'tk az ila d i,  yoki  rivojlangan  davlatlarda  qo'llanilib  kelina 
yotganidek,  soliq  to'lovchiga  qaytarib  beriladi.
S oliqlam i  qism larga  ajratib  undirishga  im koniyat  beradi,  chunki 
soliqqa  to rtish   miqyosiga  firm alam ing  barcha  sotuvlari  kiradi,  am m o   oraliq 
sotib  olishlarda  to 'la n g a n   soliq  sum m asi  kelgusida  jam i  sum m adan  chiqarib 
tashlanadi.  «Soliq  krediti»  nom i  bilan  atalgan  ushbu  usul  soliq  tizim iga 
o 'zin i  o 'z i  tartibga  solish  elem entini  kiritadi  va  soliqlam i  undirilishi 
yuzasidan  tartibni  yaxshilaydi.
Q o'shilgan  qiym at  solig'ining  asosiy  ustunligi  shundaki,  ishlab  ch i- 
qarishning  h a r b ir  b o 'g 'in id a   to 'la n g an   soliqning  hajm ini  aniqlash  m um kin. 
Bu  esa,  m asalan,  eksportga  berilgan  chegirm alam i  aniq  hisoblashga  yor­
d am   beradi  va  eksport  subsidiyalari  berilgan  vaqtdagi  q o n u n   buzilishlam ing 
oldini  oladi.
B udjetni  m uvofiqlashtirish  m uam m olari  b o zo r  iqtisodiyotga  asoslan- 
gan  iqtisod  u ch u n   davlat  to m o n id an   bozor  iqtisodini  tartibga  solishda  juda 
m uhim dir.  U shbu  m u a m m o la r  orasida  soliqlar  yordam ida  qoplanib  turi- 
ladigan  budjetning  darom ad  qism ini  shakllantirish  alohida  o 'rin g a   ega. 
Bunda  k o 'p g in a  m am lakatlarda  asosiy  o 'rin   bilvosita  soliqlaiga  qaratiladi. 
X alqaro  am aliyotga  asosan  bu  soliqlar  ga  iste’m oldan  soliqlar  (qo'shilgan 
qiym at  solig'i,  savdo  va  o b orotdan  olinadigan  soliqlar),  aksizlar  va  bojxona 
to 'lovlari  kiradi.
O 'zbekiston  Respublikasida  bilvosita  soliqlar  davlat  budjeti  d arom ad- 
larining  deyarli  yarm ini  tashkil  qiladi.  B undan  tashqari,  ushbu  soliqlar 
narxning  asosiy  qism ini  tashkil  qila  turib,  m am lakat  ichidagi  ishlab  ch iq a­
rish  va  iste’m olga  ham da  xalqaro  savdoda  yetarli  darajada  ta ’sir  ko'rsatadi.
60

---

Shu  sababli,  qo'shilgan  qiym at  solig'ining  asosiy  im koniyatlari  va  turli 
m am lakatlarda  ulam ing  ishlatilishining  tahlili  O 'zbekiston  u chun  katta 
aham iyatga  egadir.
B ozor  iqtisodiyotiga  asoslangan  davlatlarda  iqtisodiy  o 'sish  darajasiga 
bog'liq  holda  soliqlam ing  bevosita  va  bilvosita  soliqlarga  bo'linishi 
o 'rta sid a  aniq  bog'liqlik  ko'zga  tashlanadi.  D avlatning  va  undagi  aholining 
iqtisodiy  rivojlanishining  pastligi  asosan  h ar  bir  aholi  jo n   boshiga  to 'g 'ri 
keladigan  Y alM   bilan  o 'lc h a n a d i  ham da  bu  hoi jism oniy va  yuridik  shaxs­
lar darom adlaridan  olinadigan  to 'g 'ri  soliqlar  hajm ining  pastligiga  olib  ke- 
ladi. 
Shu  sababli,  ko'p g in a  endigina  rivojlanayotgan  davlatlarda  soliqqa 
to rtish d a  bilvosita  soliqlar 
asosiy  o 'rin n i  egallaydi.  Rivojlanishning  eng 
past  ko'rsatkichlariga  ega  bo'lg an   davlatlarda  bilvosita  soliqlam ing  barcha 
soliqlar  tush u m i  orasidagi  o 'm i  68  % ni,  to 'g 'r i  soliqlar  esa  atigi  32  %ni 
tashkil  qiladi.  Rivojlangan  davlatlarda  esa,  buning  aksi,  ya’ni  32  %ini 
to 'g 'ri  soliqlar,  68  % ni  esa  egri  soliqlam i  tashkil  qiladi.
B ozor  iqtisodiyotiga  o 'tish   davrida  bilvosita  soliqlam ing  aham iyati  va 
kerak  b o 'lganda  u lam in g   rolini  oshishi  m uqarrarligini  in k o r  qilm agan 
holda,  quyidagi  hollarga  e ’tib o m i  qa rat ish  lozim   bo'ladi.
Bilvosita  soliqlam ing  yangisini  kiritish  yoki  m avjudlarining  soliq 
stavkalarini  oshirishda  u lam ing  ishlab  chiqaruvchilarga  salbiy  ta ’sirini  o 'r- 
gangan  holda  am alga  oshirish  lozim .  U shbu  xollarda  bu  salbiy  holatlam i 
oldini  olish  u chun  barcha  ch o ralam i  am alga  oshirish  kerak,  hattoki, 
bilvosita  soliqlar,  ayniqsa,  salbiy  holati  iste’m olni  ju d a  te z  qisqarishiga  olib 
kelib,  ishlab  chiqaruvchilarga  to 'g 'rid a n -to 'g 'ri  ta ’sir  ko'rsatuvchi  Q Q Sni 
qisqartirish  choralarini  ko 'rish   lozim.
B unday  xollarda  b a ’zi  etaplarda  bilvosita  soliqlam ing  o 'm in i  oshi- 
rishga  m ajbur  b o 'lg an   b o zo r  iqtisodiyotiga  asoslangan  davlatlam ing  am a- 
liyotini  h am   hisobga  olish  zarur.  Bu  am aliyot  shuni  ko'rsatadiki,  bilvosita 
soliqlam ing  rolini,  soliq  solish  bazasini,  soliq  stavkasini  oshirish  faqatgina 
ushbu  ch o ralar  natijasida  olingan  q o 'sh im c h a  m ab lag'lam i  soliq  sohasidagi 
aniq  bir o'zgarishlar  u chungina  ishlatilganda  uzoq  m uddatli  yaxshi  natijalar 
berishi  m um kin.  B unday  ch o ralar  sifatida  foyda  solig'ini  kam aytirishni 
tak lif qilish  m um kin.
QQS  ko'p g in a  m am lakatlarda  davlat  darom adining  12-30  % gacha 
qism ini  t a ’m inlab  beradi  va  bu  Y aM M ning  5-10  %ga  tengdir.  U shbu  soliq 
soliq  tushum lari  orasidagi  ishonarli  m anbadir  va  bu  ayniqsa  d arom adlar 
(foyda)  cheklangan  m am lakatlar u ch u n   tegishlidir.
0 ‘zbekistonda  1992-yildan  beri  qo'llanilib  kelinayotgan  QQS  (aksiz 
soliqlari  bilan  birgalikda)  oldin  am al  qilib  kelgan  bilvosita  soliqlar  -   savdo 
va  o b orotdan  olinadigan  soliqlam ing  o 'm in i  to 'liq   alm ashtirdi.  A m m o 
Q QS  o 'zin in g   o 'm i  b o 'y ich a  byudjetning  darom ad  qism ini  shakllan- 
tirishda,  respublika  va  korxonalar  iqtisodiga  ta ’siri,  narxlar  propoisiyasini 
aniqlashda  ulardan  o 'tib   ketdi.
QQS  qo'llanilib  boshlangan  vaqtdan  hozirgi  kungacha  bo'lg an   davrda 
O 'zbekiston  davlati  budjetining  asosiy  m anbalaridan  biri  bo'ladi  qoldi.
61

---

O 'tgan  davrlar ichida  QQS  stavkasi  1992-yilda  am al  qilgan 
30  % dan 
1997-yilga  kelib  18  % gacha  tushirildi  va  1998-yildan  boshlab  20  %  qilib 
belgilanib,  ushbu  stavka  bugungi  kungacha  saqlanib  qolindi.
Soliqning  ushbu  stavkasi  deyarli  b archa  M D H   davlatlarida  am al  qilib 
keladi  va  bu  davlatlararo  savdoda  am alga  oshirishda  an c h a  sam arali 
hisoblanadi.  B undan  tashqari,  soliqning  ushbu  stavkasida  davlat  budjcti- 
ning  darom ad  qismi  30  %ligcha  saqlanib  qoladi  va  bu  b o zo r  iqtisodiga 
m o'ljallangan  davlatlardagi  ushbu  m anbadan  keladigan  tush u m lar  hajmi 
bilan  m os  keladi.  Soliqning  bu  stavkasi  yiliga  1-2  % dan  kam ayib  bora- 
yotgan  foyda  solig‘i  stavkasining  pasayishi  natijasida  olinm ay  qolinayotgan 
budjet  darom adi  o 'm in i  qoplash  im koniyatini  beradi.