СоғЛИҚни сақлаш вазирлиги андижон давлат тиббиёт институти


Ионланувчи нурланишни бирламчи таъсири



Download 18,25 Mb.
bet34/130
Sana25.02.2022
Hajmi18,25 Mb.
#267734
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   130
Bog'liq
Pat fizМаърузалар матни

Ионланувчи нурланишни бирламчи таъсири. Ионлаштирувчи нурлар энергияси молекулалар ва атомлар аро энергиядан ортик булгани учун молекулалар ичига кириб уни ионлаштирилади, кузатади ва кучсиз богланганларини узиб озод радикалларни хосил килади:
НО; НО*2 Н2О*2О*
Нурланган тукимадагимолекула ва атамаларниионизацияси ва кузгалишлари нурларни биологик таъсири бошлангич механизми хисобланади.
Озод радикаллар ферментлар системасини (Н-гурухлари) реактив оксилларини структураси билан занжир типидаги кимёвий реакциялар чакириб ноактив фисульфид (S=S) гурухларига айлантириб келди. Озод радикаллар туйинмаган ёг кислоталари ва фенолларга таъсир этиб, оксидлаб «липидли радиотоксинларни» (липид перекисьлари, эпоксидларни, альдегидлар ва кетонларни) хосил килади. Бундан ташкар, хинонли радиотоксимларни хам хосил килади. Радиотоксинлар ДНК молекулаларига таъсир этиб нуклеин кислоталарини, синтезини ута сусайтиради, ферментлар активлигини узайтиради.
Юкори молекулали бирикмалар: оксиллар, ферментлар, нуклеин кислоталар ионланувчи нурларни шикастлайдиган асосий «нишон» хисобланади. Агар ионланувчи нур таъсирига ДНК булса, генли ва хромосомали мутациясини келтириб чикаради. Гнарулон кислотасини деполяримизацияси руй беради. Шундай килиб, бирламчи радиохимик реакциялар бевосита ва билвосита (радиотоксинлар ва сувнинг радиоликнинг махсулотлари)таъсир этиб, хужайранинг мухим биохимик компонентлари нуклеин кислотасини, оксилларини ва ферментларини шикастлайди.
Нур таъсирида хужайралардаги биологик жараёнларнинг бузилиши. Радиохимик ва биохимик реакциялар хужайралар фаолиятини хар томонлама бузади:
- купчилик хромосомаларни абберацияси;
- генли мутация;
- ДНК синтезини бузилиши;
- модда алмашинув жараёнларини бузилиши;
- хужайра булмаётган пайтда уни улимига олиб келади.
Хужайрани хамма органоидларни шикастлайди. Хужайра ичи мембраналарини шикастлайди – (ядро, митохондрия, лизосома, эндоцитоплазматик ретикулама мембраналарини). Хужайра энергетикасини бузилиши нуклеин кислоталарини, ядро оксилларини синтезини (бузилишини) тухташига ва митозни тормозланишига асосий сабаб булади.
Ионловчи нурлартаъсирига хужайрани булишини интенсивлиги юкори булган тукима ва органлар ута сезувчанг булади (кон ва лимфоид тукима хужайралари). Нерв хужайраларини булиниш кобилиятига эга эмас, шу сабабли охири уринда халокатга учрайди.
Нур таъсирида организм функциясини бузилиши ва етакчи симптомокомплексларни куриниши нурланиш дозасига боглик.
10000 R нур таъсирида хужайралар интерфазасида халок булади (дакикалар ёки соат мобайнида). 600 R касаллик оддий типик шаклда утиб, 10 кун мобайнида улади. Ионлаштирувчи нурлар махаллий (нурланишда куйиш, некроз ва катаракта) ва умумий (нур касаллиги) таъсир курсатади. Рентген ва β нурлари унча чукур булмаган, тери ичига кириб куйишиши келтириб чикаради. γ – нурлари ва нейтронлар терига чукур кирибтукималарни шикастлайди.
Нур касаллиги. Ионлантирувчи нурларнинг фазаси билан организмнинг бир хил нурлаш натижасида нур касаллиги чикиб келиши мумкин. Уткир нур касаллигини кечишида куйидаги 4 боскич тафовут килинади.
1 боскич. Бирламчи уткир реакциялар фазаси нур таъсирида дакика ёки соатлар мобайнида пайдо булади;
2 боскич. Кузгалувчанлик ортган, бош огриги, умумий холсизланишда шикоят килади. Сунгра, ички органлардаги функционал узгаришлар пайдо булади (рентгеновское похмелье). Хазм каналини маторикасини бузилиши, кайт килиш ва диорея билан характерланади.
3 боскич. Иссикликни бошкариш марказини иши бузилиши туфайли тана харорати кутарилади.
4 боскич. Кон системасида – киска муддатли нейтрофилли лейкоцитоз чапга силжиши абсолют лимфопения 1-3 кун давом этади

Download 18,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish