СоғЛИҚни сақлаш вазирлиги андижон давлат тиббиёт институти


Музлаб колиш (отморожение)



Download 18,25 Mb.
bet22/130
Sana25.02.2022
Hajmi18,25 Mb.
#267734
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   130
Bog'liq
Pat fizМаърузалар матни

Музлаб колиш (отморожение). Паст хароратни организмга давомли таъсири натижасида махаллий узгаришлар келиб чикади. Кон томирларни спазми, махаллий кам конликка олиб келиб, нейрокапилляр кон айланишини бузади. Агар актив гиперемия руй бермаса, органи тукималарни тула ишемизацияга олиб келади (купрок бурунни учида, кулок супрасида, юкори пастки кисм охирларида). Совук таъсири йуколгандан сунг, кон томирлар паралитик кенгайиб, димланишгиперемияси руй беради ва транссудация жараёни келиб чикади.
Сероз – геморогик суюк тутувчи пуфакчалар хосил булиб, огир холатларда некроз хам руй бериши мумкин. Музлаб колиш, ташки мухит харорати +5…+80С булганда хам руй бериши мумкин. Бунга сабаб – аёкларни давомли харакатсиз булиши, кичик размердаги оёг кийими, коннинг реологик хусусиятини ва интракапилляр кон айланишини бузилишидир.
Шундай килиб, музлаб колиши ривожланишида паст хароратни таъсири булмасдан, балки совук натижасида хосил буладиган рефлектор узгаришлар хам роль уйнайди.
Ультрабинафша нурлар (УБН). Тулкун узанлиги 1880дан 3800 Ага кадар. Терининг гоза каабатларигача утиб, биологик ва патологик таъсир курсатади. Организмга УБНини умумбиологик таъсири 3 хил булади:

  1. Тери томонидан буладиган реакциялар: урта тулкинли УБН диапазони (2800-3150 А) жойда гистаминни хосил булиши сабабли таъсир этган. Кенгайган кон томирлар жойи чегараси хисобига бир неча дакика ёки соатлардан сунг эритема хосил булади ва сунг меламин пигментини чукиши пигментацияга утади. Узин тулкинли УБНлар «загар»ни келтириб чикаради.

  2. УБН таъсирида 7-дегидрохолестерин провитаминдан Д3 хосил булиши кузатилади.

  3. Киска тулкинли УБН бактериоцид таъсирига эга бактериоцид эффекти иммуннологик реактивликни стимуляцияси билан боради, антитело ишлаб чикарилиши кучаяди, кон зардобини комплементар активлиги ортади.

УБНни патоген таъсири. Хаддан ташкари ортик кабул килинганда ёки сезувчанликни узгариб кетишида 2 хил патоген таъсир курсатади:
а) УБН махалий таъсири патиманида куйиш руй беради, тукималарда гистаминни бошка биологик актив моддаларни ортикча хосил булиши ва махалий, умумий характерга эга булган узгаришлар кузатилади.
б) УБНни умумий таъсири натижасида, организмнинг умумий холати, марказий нерв системасини ва кон айланиш органларининг функциясини бузилиши ётади.
УБН умумий патоген таъсирини механизмида гуморал ва нейроген йуллар алохида ахамиятга эга.
Гуморал механизмлар. УБН таъсирида нурланган жойда токсик махсулотлар, гистамин, ацетилхолин, нурланган холестерин, эргастерин, оксил липоидли комплекслар пайдо булади, ва бу жойдаги капиллярлар деворига токсик таъсир курсатади. УБН билан интенсив нурланганда эритроцитлар гемолизига учрайди. Фотогемолиз – бу жараён фотосенсибилизаторлар бор булган пайтда кучаяди, фотосенсибилизаторларга эозин, флюорецеин ранглари, порфиринлар, лецитин холестеринлар кириб – УБН таъсирини кучайтиради.
Порфоринлар алмашинуви бузилган айрим одамларда озгина куёш нуридан нурланганда куйиш вужудга келиб, нурланган порфирин захарли махсулотлари билан зарарланиб огир коллапсга олиб келиши мумкин.
Нейроген механизмлар. УБН таъсир этган жойда хосил булган химиявий моддалар таъсирида тери рецепторлари оркали рефлектор равишда вегетатив марказларни кузгаланади. Хосил булган токсик махсулотлар конга лимфага ва орка мия суюкликларига сурилиб, хаёт учун зарур булган нерв марказларига марказий таъсир этиб, кон айланишни коллапс типидаги бузилишига олиб келади. Бу холат одамни улимга олиб келиши мукин (офтоб уриш).
УБН 2900-3841 тулкин узунлигида давомли таъсир этса бластомоген эффект беради. УБНни бластомоген таъсир менанизми
а) УБН радиоактив (радиация) каби мутаген хусусияти оркали;
б) УБН таъсири олишда – канцероген моддаларни хосил булиши натижасида.
Бинафша нурлари (3800-4500 А) ултрабинафша каби кимёвий таъсир курсатади. Куришувги куёш спектирини нурлари–5000-7000А тулкин узунлигидаги тери оркали ютилиб, организмга чукур кирмайди. Тибиий ёруглик ритми билан одам ва хайвонларни суткалик ритмини активлигини белгилайди. Тибиий ёруглик ритмини бузилиши физиологик функционал ритмини бузилишига олиб келади (неврозлар).
Инфракизил нурлар. Организмга асосан иссиклик таъсирини беради. Инфракизил нурлар энергиясини тукималар томонидан ютилиши тана хароратини кутарилишига турли физик, кимёвий ва физиологик реакцияларни тезланишига олиб келади.
Лазер нурларини таъсири. Лазер нурларини биологик объектларга шикастловчи таъсири куйидаги омиллар оркали амалга оширилади:
- нурларнинг термик таъсири натижасида – тукималарининг ютилган энергия хисобига хароратини иккиламчи кутарилиши;
- механик таъсири натижасида – «портлаш эффекти» хосил булади, яъни организмнинг каттик ва совук холдаги моддаларни газ холатига ва тукимани босимини ута тез кутарилиши руй беради.
- биологик таъсири – лазер нурлари таъсиридан сунг тукима ва хужайраларда токсик моддалар хосил булади. Эхтимол, нурланишдан кейинги некроз шу моддалар активлигидан хосил булади.
- тукима энзимларини специфик таъсирини узгариши ёки ниактивацияси.
Лазер нурларини таъсири – лазер нуридан кувватига таъсирини давомийлигига нурланиш зиглигига импульслар частотасига нурланаётган тукимани физик, химик ва биологик хусусиятига (пигментация даражасига, кон айланишига, тукимани эластиклиги) боглик. Усма хужайралари лазер нури таъсирига сезувчан булади.

Download 18,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish