СоғЛИҚни сақлаш вазирлиги андижон давлат тиббиёт институти



Download 18,25 Mb.
bet16/130
Sana25.02.2022
Hajmi18,25 Mb.
#267734
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   130
Bog'liq
Pat fizМаърузалар матни

Куйиш шоки теорияси. Нейроген назария – охирги 20-30 йилларда куйиш шокини нейроген назариясини кенг таркалиши ва тан олиниши булди. Нейроген назарияни яратилишида асосий рол уйнаган патофизиологлар (И.Р. Петров, А.Н. Гордиенко), хамда хирурглар (А.В. Вишневский ва бошкалар) изланишлари катта ахамиятга эга. А.В. Вишневский куйиш шокини нерв системасини хаддан ташкари каттикланиши натижасида келиб чикадиган мураккаб нерв – дистрофик жараён деб атаган. Бу назарияга асосан куйиш касаллигини уткир давридаги симптоматикаси жуда кучли огрикли китикловчи таъсирида нерв системасини регулятор ва трофик фаолиятини бузилиши билан боглик.
Бу назариянинг тарафдорлари: травмадан сунг шикастланиш учогидан келадиган кучли импульс нерв марказларини холдан кетишини ривожлантиради – дегн фикрларни айтишади.
Токсик назария – куйиш касаллигини патогенезини урганишда биринчилардан булиб токсик назария олдинга сурилган булиб, тукима сифатли моддалар билан захарланиши натижасида хар хил функционал бузилишлар келиб чикади деб тушунтирилишади. Бу назария куйган одамлар ва хайвонлар коннинг, тери копламаларини пуфакчалари суюкликларини токсиклигини исботловчи купгина эксперименталлар асосида тасдикланган.
Кизиб кетиш (гипертермия). Юрак табакали иссикконли умурткаларини ички хароратини бир хилда ушлаб туриш кобилияти иссикликни ташкарига узатиш ва организмда ишлаб чикарилишини мувозанатда ушлаб турувчи бошкарувчи системаларининг бетанаффус ишлаб туришига асосланган. Маълумки, алмашинув жараёнларида хосил буладиган эндоген иссикликдан ташкари, организм маълум шароитларда иссикликни ташкаридан олиши мумкин.
Гипертермия шакллари ва уларни номаён булишини умумий характеристикаси.
Уткир гипертермияни умумий ривожланиш динамикаси Bernard (1871) томонидан килинган купгина экспериментлар ва одамларни иссиклик камераларида кузатишлар оркали етарлича урганилган. Хаво харорати юкори булган хонага одам бирданига жойлаштирилган иссиклик узатиши кучайишини бошкарувчи механизмлар ишга тушишдан олдин киска латент даври кечади. Кейинги боскич – тана хароратини прогрессив кутарилиши ва даврий равишда юзага келадиган харакат кузгалишлари, хавотирланиш, рефлектор кузгалувчанликни ортиши, каттик бош огриши ва айланиши, тахикардия, хансираш айрим холларда кунгил айланиши ва кусиш каби белгилар билан бошланувчи иссикликни узатиш реакциясини пайдо булиши ва максимал даражада ишлаши билан характерланади.
Учинчи давр – (холсизланиш) – одинамия, нафас олишни секинланиши, АД тушиши, нисбатан газ алмашинувини пасайиши билан характерланади. Улим одатда тана харорати 42,5 – 43,50С булганда бирламчи нафас олишни тухташи окибатида булади. Уткир гипертермияда улимни бошка бир сабаби бу кон айланишини бузилиши, гипоксия, нерв марказларига иссикликни ва бузилган метоболизм субстратларини шикастловчи таъсири натижасида юзага келадиган нерв системаси функциясини чукур узгаришидир.

Download 18,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish